Задоншчина (; регион иза реке Дон) је руски књижевни споменик из касног 14. века, који говори о Куликовској бици 1380. године.
Текст Редакције и прототекст Задоншчина постоји у 2 редакције:
Кратка редакција у једном сачуваном примерку из Кирило-Белозерског манастира који је преписао монах Ефросин. Могуће је да је он сам скратио причу; Други део битке није описан у овој верзији. Ово је најстарији сачувани примерак. Датира из краја 15. века. Проширена редакција у три главна сачувана и два непотпуна примерка. Главни примерци су: Синодални примерак, Ундолскијев примерак и примерак Државног историјског музеја. Ундолскијев и музејски примерак потичу из истог прототекста. Ундолскијев примерак је најпотпунији, међутим, овај, као и сви остали, имају много грешака, што указује на недовољно разумевање текста од стране преписивача.
Није јасно шта је био оригинални текст. Неки научници тврде да се сачувани примерци не враћају сви на исти прототекст.Памятники Куликовского цикла / Гл. ред. Б. А. Рыбаков; ред. В. А. Кучкин. Спб.: Русско-Балтийский информационный центр БЛИЦ, 1998. Многе публикације Задоншчине су састављене сабирањем одломака из различитих примерака.
Датум креирања Неки руски историчари, укључујући Михаила Тихомирова, верују да је Задоншчина написана између 1383. и 1393. године.Tihomirov, M.N. Drevnyaya Moskva. Moscow, 1992. Неки рукописи помињу да је прошло 160 година од битке на Калки, која се догодила 1223. године. Истовремено, помиње се бугарски град Тирнов (данашње Велико Трново), који су 1393. године заузели Турци и који се није могао поменути као православни све до 19. века.
Ауторство Једна од хипотеза је да је аутор Задоншчине био извесни Софоније () из Рјазања. Његово име као аутора текста помиње се у препису Кирило-Белозерског манастира и у синодалном препису. Софоније је вероватно био један од дворјана Владимира Андрејевича, рођака Дмитрија Ивановича, протагонисте Задоншчине. Совјетска/руска текстолошка истраживања су показала да се Софоније помиње у свим осталим преписима Задоншчине као аутор претходног дела о Куликовској бици и стога није аутор дотичног текста, већ прототекста на ову тему, и да је стварни аутор Задоншчине користио тај текст при стварању свог дела.Dmitrieva, R. P. (1979). "Byl li Sofonij rjazanec avtorom Zadonsciny?" Trudy Otdela Drevnerusskoi Literatury.
Састав Текст се поетски и тематски може поделити на 3 дела:
увод (референце на прошлост, историјска позадина) „тужбалица“ (окупљање војске, прва битка и пораз, жене оплакују своје пале мужеве) „хвала“ (друга битка и хвала кнежевима)
Садржај и порука Задоншчина представља детаљан опис Куликовске битке против Татара које је предводио Мамај. Вођа московских војски био је кнез Дмитриј Иванович (у историји ушао као Дмитриј Донски). Прича пропагира важност уједињења руских кнежевина како би се победио заједнички непријатељ – Златна хорда. Овај еп такође одражава успон Московске кнежевине и наглашава да су московски кнежеви били наследници кијевских кнежева. Такође је створио протонационални мит о потреби уједињења против страних непријатеља: „Положимо животе своје за руску земљу и хришћанску веру“.
Задоншчина и Слово о Игоровом походу Француски слависта Андре Мазон а касније и совјетски историчар Александар Зимин предложио је да је „Слово о Игоровом походу“ написана на основу поетских слика и идеја из Задоншчине. Они су предложили да „Слово о Игоровом походу“ није староруски текст, већ фалсификат из 18. века.Zimin, A. A. (2006). Chapter I, Chapter II. Slovo o polku Igoreve. S.-Peterburg, "Dmitrii Bulanin" Овај приступ критикују лингвисти, посебно Роман Јакобсон и Андреј Зализњак, који показују да је језик „Слова о Игоровом походу“ далеко архаичнији и да се одломци у „Задоншчини“ наводно позајмљени из „Слова о Игоровом походу“ разликују од остатка дела по лингвистичким критеријумима (док се у „Слову о Игоровом походу“ таква разлика не може направити).
Референце
Спољашње везе
Задоншчина у савременом руском преводу Задоншчина на староруском
Категорија:Епови