Врховни савет Србије основан је 10. маја 1912. године у Београду као врховно тело Шкотског обреда у Краљевини Србији. Оснивањем овог тела, српска масонерија је стекла потпуну независност од страних обедијенција под чијом је заштитом до тада радила (Угарска, Француска, Италија). За првог Сувереног Великог Командера изабран је индустријалац и гувернер Привилеговане народне банке, Ђорђе Вајферт.Ненезић, Зоран Д. (2012). Српско слободно зидарство: 1764–1914. Београд: З. Ненезић.

Историјски контекст и пут ка независности Прекретница у раду српских масона догодила се крајем 1908. године након анексије Босне и Херцеговине. Ложа „Побратим” је упутила протест највишим масонским властима у свету, али је Велика ложа Угарске одбила да интервенише. Као одговор на то, Ложа „Побратим” се уз подршку Врховног савета Румуније издвојила из угарске јурисдикције и прогласила независност.

Политичке прилике на Балкану и стварање Балканског савеза додатно су учврстиле потребу за националном масонском самосталношћу. Иако је постојала сарадња са Великим оријентом Турске и Врховним саветом Румуније , београдски масони су се, због тадашњих националних околности, определили за сарадњу са Врховним саветом Грчке.

Оснивање Врховног савета Крајем 1911. године, српски масони су прихватили предлог Врховног савета Грчке о формирању самосталног масонског тела у Србији. Почетком маја 1912. године, изасланик Врховног савета Грчке, Кефалас, боравио је у Београду где је уздигао више српских масона у 33. степен Шкотског обреда, међу којима је био и Ђорђе Вајферт.

Процес формирања Врховног савета трајао је три дана: Први дан: Прочитана је одлука о уздизању Ђорђета Фајферта на последњи степен Шкотског обреда и усвојена је одлука да Ложа „Побратим”, која је до тада радила као независна, настави рад под заштитом новоформираног Врховног савета Србије. Други дан: Прочитана је званична повеља Врховног савета Грчке о оснивању Врховног савета Србије и потврђен је избор Ђорђа Вајферта за Сувереног Врховног Командера. Трећи дан: Одређени су остали велики официри који су неопходни за функционисање Савета.

Овим чином, Врховни савет Србије је стекао пуну јурисдикцију над свим степенима Шкотског обреда, од 1. до 33. степена.

Међународно признање Коначна потврда независности и међународни легитимитет српског слободног зидарства потврђени су у октобру 1912. године на Конференцији Врховних савета у Вашингтону. Конференција је одржана под покровитељством Врховног савета Јужне јурисдикције САД, где је Врховни савет Србије званично признат као равноправан члан светске масонске заједнице.

Наслеђе Врховни савет Србије из 1912. године је након вишедеценијског прекида рада званично пробуђен (реактивиран) 1990. године. Овај процес је поново спроведен под покровитељством Врховног савета Јужне јурисдикције САД, чиме је симболично потврђен континуитет са међународним признањем из Вашингтона 1912. године. За Сувереног Великог Командера тада је изабран Зоран Ненезић.

Данас ово историјско и административно наслеђе баштини Регуларна Велика Ложа Србије, Београд, која чува аутентичне ритуале, повеље и архивску документацију о оснивању и раду овог историјског тела, обезбеђујући континуитет шкотског обреда на овим просторима.Ненезић, Зоран Д. (2010). Масони 1717-2010, Преглед историје слободног зидарства у Србији, на Балкану и у свету. Београд.

Види још Ђорђе Вајферт Зоран Ненезић Слободно зидарство

Референце

Категорија:Слободно зидарство Категорија:Историја Београда Категорија:Краљевина Србија