Софија и Катарина Лекић биле су међу најзначајнијим пиониркама женског образовања у Србији током 19. века. У време када школовање девојчица није било развијено, а образовни систем је углавном био намењен мушкој деци, сестре Лекић одиграле су кључну улогу у ширењу идеје о неопходности образовања жена. Оне су биле аустријске поданице и учитељице женских школа. Њихов долазак у Србију поклопио се са периодом друштвених промена и модернизације државе током владавине кнеза Милоша Обреновића и каснијих реформи. У тадашњој Србији положај жена био је веома ограничен – од њих се углавном очекивало да буду домаћице и мајке, док се образовање сматрало непотребним. Ипак, развојем државе и потребом за културним и друштвеним напретком, јавила се и свест да образовање жена може допринети модернизацији друштва. У таквим околностима, сестре Лекић постале су једне од првих жена које су активно учествовале у стварању женског колектива.
Оснивање прве женске школе у Србији Године 1842. сестре Софија и Катарина Лекић поднеле су захтев Главном управитељству вароши Београда за отварање школе намењене женској омладини. Њихов захтев био је значајан корак ка институционализацији женског образовања у Србији. Упркос почетном отпору и конзервативним ставовима друштва, исте године добиле су дозволу за рад и отвориле прву приватну женску школу у Београду. Тиме је начињен историјски помак у образовном систему Србије.
Наставни програм школе У школи сестара Лекић ученице су стицале знања која су превазилазила тада уобичајено образовање жена. Наставни програм обухватао је читање и писање, српску граматику, рачунање, црквено певање, ручни рад и основе домаћинства. Посебан значај школе огледао се у томе што девојчице нису училе само практичне вештине, већ и опште образовне садржаје, чиме им је омогућен шири интелектуални развој. Школа је била организована по разредима, а настава прилагођена узрасту ученица.
Значај за развој женског школства Отварање школе сестара Лекић подстакло је и друге иницијативе за оснивање женских образовних установа. Њихов пример показао је да постоји интересовање за школовање девојчица и да образовање жена није у супротности са друштвеним развојем. Њихова школа послужила је као модел за касније приватне и државне школе за девојчице. Захваљујући раду сестара Лекић, постављен је темељ за даље реформе у области женског образовања.
Наслеђе и утицај на српско друштво Сестре Лекић су симбол борбе за образовну равноправност и почетак процеса еманципације жена у Србији. Њихов рад отворио је врата генерацијама девојака које су касније добиле могућност формалног образовања, стручног усавршавања и активнијег учешћа у јавном животу. Развој женских школа током друге половине 19. века не може се посматрати без помена њиховог пионирског рада. Иако се у историјским прегледима често не помињу довољно, сестре Лекић заузимају важно место у историји српског школства. Њихова иницијатива допринела је промени друштвене свести о улози жене и показала да образовање представља основ друштвеног напретка. Данас се Софија и Катарина Лекић сматрају значајним личностима у историји просвете Србије, нарочито у области развоја женског образовања и унапређења положаја жена у друштву.
Референце
Категорија:Образовање у Србији