Јохан Кристијан Дал (норв.Johan Christian Dahl; Берген, 24. фебруар 1788 — Дрезден, 14. октобар 1857) је био норвешки сликар романтизма и оснивач норвешког националног сликарства. Упамћен је као најистакнутији норвешки пејзажиста 19. века и први уметник из Норвешке који је стекао славу и признање ван граница своје домовине.

Иако је већину свог живота провео ван Норвешке, Дал је изузетно волео своју домовину и то је веома уочљиво у пејзажима које је сликао. Специјализовао се за пејзаже које је приказивао на драматичан начин са богатим светлосним ефектима.

Живот

Рани живот Дал је рођен у Бергену 1788. године у скромној породици и његов рани живот није указивао на глобални утицај који ће касније имати. Отац му је био рибар и скелеџија и од Дала се очекивало да крене сличним путем. Иако је одрастао у скромним условима, од малих ногу је показивао изузетан дар за цртање. Сликарски занат почео је да бруси са 15 година као шегрт сликара Јохана Георга Милера, код кога је учио од 1803. до 1809. године. Његов таленат није прошао незапажено; Лидер Саген, норвешки едукатор, уочио је његов потенцијал и препоручио га Краљевској данској академији лепих уметности у Копенхагену где почиње прва етапа његове успешне каријере.

Живот ван Норвешке Захваљујући подршци Лидера Сагена и финансијској помоћи становника Бергена, Јохан Кристијан Дал одлази у Копенхаген 1811. године, где постиже прве значајније успехе изван Норвешке. У Данској се упознаје са старим холандским мајсторима пејзажа Јакобом ван Рајсдалом, Алартом ван Евердингеном и Јаном Ботом, чија је дела често копирао. Иако инспирисан холандском и немачком сликарском традицијом, Дал ипак слика упечатљиво норвешке пејзаже.

Године 1815. доживео је свој први тријумф на годишњој изложби Академије у Шарлотенборгу, где је представио тринаест пејзажних слика од којих је једна привукла пажњу данског принца Кристијана Фредерика. Године 1817. Дал је завршио студије на Академији, добивши „Велику сребрну медаљу“.

Након завршетка студија у Копенхагену преселио се у Дрезден, где је нашао свој дом. На позив данског престолонаследника Кристијана Фредерика 1820. и 1821. године борави у Италији проучавајући природу. Тамо је сведочио ерупцији Везува, што је касније овековечио као мотив на више својих слика. Године 1824. именован је за професора на Дрезденској уметничкој академији. Почев од 1826. године, више пута се враћао у Норвешку, где је деловао као активни заговорник уметничког живота.

Сликарство Дал се сматра оснивачем норвешког националног сликарства и имао је значајан утицај на формирање норвешког националног идентитета. Преузео је иницијативу за оснивање првих норвешких уметничких удружења, а Уметничко удружење Кристијаније, основано 1836. године у Кристијанији (данас Осло), било је кључно за развој интересовања за уметност у Норвешкој.

Фјордови, водопади, планине и непредвидива природа Норвешке представљају окосницу стваралаштва Јохана Кристијана Дала. Његове слике су нераскидиво повезане са развојем норвешког националног идентитета и културне свести током прве половине 19. века, посебно у периоду након стицања независности од Данске. алт=Breza na oluji (Bjerk i Storm) 1849.|мини|Бреза на олуји (норвешки: Bjerk i Storm) 1849. Дал је дуго био незадовољан чињеницом да је од своје земље познавао само Берген и околину, где је одрастао. Још као младић отишао је у иностранство, прво у Данску, а затим у Немачку, где је провео већи део живота, па није имао прилике да боље упозна остатак Норвешке. Поред тога, у то време су путовања Норвешком била веома тешка због слабо развијених путева и захтевног терена.

Због тога је 1826. године кренуо на дуго путовање кроз Норвешку како би упознао њене различите пределе и пејзаже. Током овог путовања обишао је велики део земље: од тадашње престонице Кристијаније (данас Осло) на југу, преко Воса и Тренделага, па све до Согнефјорда и Бергена на западу земље. Ипак, упркос жељи да упозна целу Норвешку, никада није успео да обиђе све њене крајеве.

Та путовања кроз Норвешку постала су важан и трајни извор његове инспирације. Бројни датирани цртежи, који се данас чувају како у норвешким галеријама и музејима тако и у иностранству, омогућавају праћење тока његових путовања кроз Норвешку и развој његовог уметничког стваралаштва.

Позната дела Највећа збирка Далових радова налази се у његовом родном Бергену. У KODE музејима у Бергену чува се око 150 слика и 1100 цртежа, укључујући нека од његових најпознатијих дела, попут слика Бреза на олуји (норвешки: Bjerk i Storm) и Бергенска лука (норвешки: Bergens Våg).

Велика колекција Далових радова може се видети и у Народном музеју Норвешке у Ослу, где се чува око 150 слика и 1300 цртежа. Током живота насликао је стотине слика и нацртао хиљаде цртежа, који се данас налазе у колекцијама широм света.

Далова дела могу се видети и у Дрездену, граду у ком је провео највећи део живота. Међу њима се издваја слика Дрезден на месечини (норвешки: Dresden i måneskinn), која се чува у Галерији нових мајстора (немачки: Galerie Neue Meister). Значајан број његових дела налази се и у приватним колекцијама.

У најпознатија Далова дела спадају:

Замак Фредриксборг (норвешки: Frederiksborg Slot) 1817.

Ерупција Везува (норвешки: Vesuv i utbrudd) 1826.

Бродолом на норвешкој обали (норвешки: Skibbrudd ved den norske kyst) 1832.

Бреза на олуји (норвешки: Bjerk i Storm) 1849.

Из Сталхејма (норвешки: Fra Stalheim) 1842.

Дрезден на месечини (норвешки: Dresden i måneskinn) 1838.

Галерија

Наслеђе Јохан Кристијан Дај је имао велики утицај на развој норвешког и европског пејзажног сликарства током 19. века. Сматра се оснивачем норвешког националног пејзажног сликарства јер је међу првима приказао норвешку природу као главну тему уметничког стваралаштва.

Његови прикази фјордова, планина и драматичних пејзажа инспирисали су бројне касније норвешке уметнике да се окрену домаћим мотивима и развијају национални уметнички идентитет.

Поред уметничког дела, Дал је имао важну улогу у очувању норвешке културне баштине. Учествовао је у оснивању Националне галерије Норвешке и активно се залагао за очување старих дрвених цркава и других историјских споменика.

Reference