Авион Арадо SD I је био једноседни, двокрилни, немачки ловачки авион, мешовите конструкције кога је направила фирма Arado Flugzeugwerke GmbH а пројектовао инжењер Валтер Ретел (нем. Walter Rethel) 1927. годинеhttps://aviastar.org/air/germany/arado_sd-1.php. Пројектовање и развој мини|десно|290п|Мотор -{Bristol Jupiter}- авиона Арадо SD I мини|десно|290п|Цртеж авиона Арадо SD I у 3 пројекције Авион Арадо SD I је развијен као део тајног пројекта под шифром Heitag, чији је циљ био пројектовање и изградња једноседа ловца за одбрану домовине. То је уједно и први ловац пројектован и произведен у Арадо-у. Прототип је први пут полетео 11. октобра 1927. године и није испунио очекивања. Његове мале димензије, прекратак реп и недовољна вертикална површина репа изазивали су проблеме са управљањем при малим брзинамаhttps://airwar.ru/enc/fww1/aradosd1.htm.
Да би избегли ограничења и забране предвиђене Версајским уговором цео систем се одвијао овако: Авион се пројектује и производи као тренажни авион намењен обуци и тренажи спортских и саобраћајних пилота, тестира се фабричким испитивањима, предаје се летном тестирању у оперативној школи (Штакену) затим детаљном проверавању у тест центру у Рехлину па ако успешно прође сва ова испитивања авион се шаље у тајну школу војних пилота у Липецку (СССР), тамо се опрема предвиђеним наоружањем и обавља завршно тестирање авиона пре него што се одобрава серијска производња тестираног авиона.
Технички опис Труп авиона Арадо SD I састојао се од правоугаоне, заварене челичне цевасте просторне решеткасте конструкције. Носач мотора од челичних цеви био је прекривен лимовима лаких легура до заштитног зида иза њега; остатак трупа био је пресвучен импрегнираним платном. Иза заштитног зида у трупу авиона је била смештена отворена пилотска кабина.
Погонска група: је имала звездасти (радијални) четворотактни бензински клипни мотор са 9 цилиндара хлађен ваздухом Бристол Јупитер (енгл. Bristol Jupiter) снаге 312 -{kW}- и двокраку вучну дрвену елису фиксног корака.
Крилa Горње крило је направљено из три дела. Централни део крила је правоугаоног облика и снажним носачима (балдахином) везано је за труп авиона а за њега се причвршћују спољни панели крила који имају облик једнокраког трапеза са полукружним крајевима. На спољним панелима горњег крила су се налазили елерони. Доње крило је димензионо мање од горњег крила како по размаху тако и по ширини крила. Дводелног је облика и везано је за доњу страницу трупа авиона а по облику су једнакокраки трапези са полукружним завршетцима. Крила су имала два кутијаста носача која су направљена од дрвета и ребра направљена од шперплоче. Конструкција крила је потпуно обложена импрегнираним платном. Елерони су као и крила имали структуру од дрвета а облогу од импрегнираног платна. Доње и горње крило су међусобно били повезани подупирачима у облику слова "N" и додатно укрућена жичаним дијагоналама. Горње крило је у односу на доње померено ка кљуну авиона и има позитиван диедар.
Репне површине: су класичне форме, вертикални и два хоризонтална стабилизатора у облику крста с тим што су у овом случају хоризонтални стабилизатори подигнути тако да се налазе у корену вертикалног стабилизатора. Вертикални стабилизатор је са два затетача везан за хоризонталне а ови са доње стране су подупирачима ослонени на труп авиона на тај начин је знатно повечана крутост комплетног репног система. Сви елелементи репа (стабилизатори и кормила) су заварене челичне конструкције обложене импрегнираним платном.
Стајни трап: је био фиксан са две предње независне ноге са точковима. Ове ноге су конструктивно изведене као челичне виљушке облика "V" чији су крајеви везани за средиште трупа авиона а трећи елемент упорник у коме је уграђен амортизер везан је за бочну страницу трупа. Испод репа се налазила еластична дрљача.
Наоружање: Авион је био наоружан са два фиксна митраљеза MGs 08/15 калибра 7,9 mm коју су гађала кроз обртно поље елисеStützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, .
Оперативно коришћење Овај авион је био прототип, тестиран је у Штакену (ловачка ескадрила), затим пребачен у тест центар у Рехлину и коначно је уништен приликом испитивања 27.10.1927. године у Рехлинуhttps://histaviation.com/ar_sd_1.html.
Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Stützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn,
Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Арадо SD II Арадо SD III Фокер D.XVI Фијат CR.20 Хајнкел HD-19 Ансалдо SVA Компанија Арадо
Спољашње везе https://airwar.ru/enc/fww1/aradosd1.htm https://aviastar.org/air/germany/arado_sd-1.php https://histaviation.com/ar_sd_1.html
Категорија:Војни авиони Категорија:Арадо авиони Категорија:Ловачки авиони