Абдоминална хирургија је грана хирургије која се бави дијагностиком, оперативним и постоперативним лијечењем обољења органа смјештених у абдоминалној (трбушној) дупљи. Ова област обухвата широк спектар процедура које укључују желудац, цријева, јетру, панкреас, слезину, жучну кесу и друге структуре дигестивног система.
Историјат
Египат, Грчка и Рим дали су скроман допринос лијечењу кила и других абдоминалних болести. У средњем вијеку на абдоминалну хирургију утицала је исламска медицина, посебно дјела Ал-Захравија. Значајан напредак дошао је у 19. вијеку, када су открића анестезије од стране Вилијама Мортона и антисепсе од стране Џозефа Листера увели револуцију у хируршку праксу. 20. вијек донио је још једну револуцију развојем лапаротомије, а касније и лапароскопске хирургије, која је значајно смањила компликације и вријеме опоравка пацијената и омогућило сложеније оперативне захвате. : 1344. https://austinpublishinggroup.com/surgery/fulltext/ajs-v12-id1344.pdf
Индикације мини|центар Најчешћи разлози за абдоминалне хируршке интервенције укључују: акутни апендицитис опструкцију цријева туморе органа абдомена жучне каменце и компликације жучне кесе трауматске повреде трбуха инфламаторне болести (нпр. перфорације или апсцеси)
Врсте хируршких приступа Абдоминална хирургија се може извести кроз: Отворену хирургију (лапаротомију) – класични хируршки рез на трбуху Лапароскопску хирургију – минимално инвазивна техника уз употребу камера и малих резова Роботски асистирану хирургију – савремени приступ који омогућава већу прецизност
Савремена абдоминална хирургија све више се ослања на минимално инвазивне технике, побољшану преоперативну дијагностику (CT, MRI) и мултидисциплинарни приступ лијечењу пацијената.
Референце
Категорија:Региони тела