Дама Полина Леополдовна Бајвел (; 14. април 1966) је британска инжењерка и академик. Тренутно је професорка оптичких комуникација и мрежа на Одсеку за електронику и електротехнику на Универзитетском колеџу у Лондону. Дала је велики допринос истраживању и пројектовању високопропусних широкопојасних мрежа са више таласних дужина.
Образовање и рани живот Бајвел је рођена у јеврејској породици, и одрасла је у Харкову и Лењинграду (данашњем Санкт Петербургу) до 1978. године. Њен отац је физичар Леополд П. Бајвел, а мајка Раиса (Рејчел) је била технолог за текстил/моделар одела, а касније је објављивала студије из историје источноевропских Јевреја.
Образовала се у Енглеској у Хасмонејској средњој школи за девојчице и на Универзитетском колеџу у Лондону где је дипломирала инжењерство 1986. а затим докторирала 1990. године. Године 1990. добила је постдокторску стипендију за размену у Лабораторији за оптичка влакна на Институту за општу физику Совјетске академије наука у Москви.
Истраживања и каријера Истраживања Бајвелове су усредсређена на максимизирање брзине и капацитета комуникационих система са оптичким влакнима, као и на фундаменталне студије капацитивно ограничавајућих оптичких нелинеарности и њихово ублажавање. Дала је значајан допринос истраживању и дизајну широкопојасних, оптичких комуникационих мрежа са више таласних дужина.
Била је једна од првих која је показала изводљивост коришћења домена таласне дужине за рутирање у оптичким мрежама на различитим растојањима и временским скалама. Успоставила је применљивост ових нових концепата архитектуре оптичких мрежа, који су широко имплементирани у комерцијалним системима и мрежама. Ови системи и мреже подупиру интернет и дигиталну комуникациону инфраструктуру – и од суштинског су значаја за њен раст. Нови пројекат, Initiate, има за циљ тестирање технологија које ће учинити интернет конекције бржим и сигурнијим, за шта је Полина Бајвел навела да ће им омогућити да их тестирају на националном нивоу. Њено истраживање финансира Инжењерски и физички истраживачки савет (EPSRC).
Награде и признања Бајвелова је 2002. године освојила Медаљу и награду Клифорд Патерсон Института за физику. Исте године је изабрана за члана Краљевске инжењерске академије, а 2013. јој је додељена Награда за инжењерска достигнућа Фотонског друштва IEEE. Бајвеловој је 2014. године доделио почасни докторат наука Универзитет у Јужном Велсу. Године 2014. одржала је Предавање Клифорд Патерсон а 2015. је награђена наградом Колин Кембел Мичел Краљевске инжењерске академије. Изабрана је за члана Краљевског друштва (FRS) 2016. године. One or more of the preceding sentences incorporates text from the royalsociety.org website where: Бајвелова је именована за Командира Реда Британске империје (CBE) у новогодишњим почастима 2017. за заслуге у инжењерству.
Године 2019. Бајвелова је изабрана у Управни одбор Оптичког друштва, где ће служити трогодишњи мандат од 2020. до 2022. године.
Године 2023. Бајвеловој је додељена Румфордова медаља Краљевског друштва за пионирске доприносе фундаменталној физици и нелинеарној оптици, омогућавајући реализацију широкопојасних оптичких комуникационих система великог капацитета, са више таласних дужина, који су подупирали револуцију информационе технологије. Она је прва жена којој је додељена ова медаља од њеног установљења 1800. године.
Приватни живот Полина Бајвел има два сина.Polina Bayvel на ББЦ Радио 4 The Life Scientific у фебруару 2020.
Види још Оптика Телекомуникације
Референце
Литература
Спољашње везе
Polina Bayvel na Google Scholar