Демографија Социјалистичке Федеративне Републике Југославије утврђивала се путем пописа становништва који се спроводио једном сваке деценије, од 1948. до 1991. године. Њиме су се становници евидентирали ради статистике према пребивалишту у једној од шест република, старости, полу, народности, запослености и густини насељености, док је верски попис обављен једино 1953. Пошто је Југославија била састављена од шест република, била је мултиетничка федерација са неколико народа без апсолутне већине. Према последњем службеном попису становништва из 1991. године, Југославија је имала 23.528.230 становника. Просечна густина насељености износила је 92 становника по km2. Исте године попис је поновљен у неким бившим републикама које су стекле независност како би се утврдио њихов службени резултат. На пример, Хрватска је према југословенском попису тада имала 4.760.344 становника, од којих су Хрвати чинили 77,9 %, да би према новој верзији хрватске владе тај број износио 4.784.265, а удео Хрвата 78,1 %.
Број становника се неравномерно мењао: од 12 милиона 1921. до 23 милиона 1991. године, број житеља се удвостручио. Године 1950. била је 29. најмногољуднија држава на свету. Ипак, у Словенији је број становника у том раздобљу порастао за само 80%, док се на Косову готово учетворостручио. У истом раздобљу, број неписмених пао је са четвртине на мање од 6% становништва. Очекивани просечни животни век мушкараца порастао је са 48,6 на 67,7 година, а жена са 53 на 73,2 године (1948–1981). Удео пољопривредног становништва смањен је са 67,2% (1948) на само 19,9% (1981). Срби, Хрвати и Словенци бележили су стагнацију стопе плодности, док су Бошњаци и Албанци бележили велики раст, посебно током 1960-их и 1970-их. До 1990-их, Албанци су по уделу претекли Словенце и Македонце. Забележен је и пораст броја Југословена, који је 1981. премашио 1,2 милиона, да би потом опадао како су се опредељивали за друге народности. Последњи попис (1991) забележио је врхунац броја становника државе. Након распада СФРЈ, све републике су забележиле пад наталитета, а три и негативан природни прираштај, изузев Словеније, Црне Горе и Северне Македоније, иако је и код њих пораст становништва веома низак.
Увод Последњи попис пре успостављања Федеративне Народне Републике Југославије (име државе промењено је 1963. у Социјалистичка Федеративна Република Југославија) одржан је 1931. у Краљевини Југославији. Према том попису, на територији Краљевине Југославије, која није обухватала Истру и словеначко приморје око Трста (тада у саставу Италије), живело је 13.934.038 становника: 6.785.501 православац, 5.217.847 римокатолика, 231.169 евангелика, 1.561.166 муслимана и 138.355 осталих. До 1940. број становника достигао је 15.811.000. Подаци о националности нису пописивани. У погледу виталне статистике, у међуратном раздобљу рађало се преко 400.000 деце годишње. Стопа наталитета је двадесетих година износила око 35 ‰, да би до 1939. пала на 25,9 ‰. Стопа смртности била је изузетно висока: 1919. износила је 22,1 ‰, а до 1939. смањена је на 15 ‰. Највећи природни прираштај забележен је 1930. (16,5 ‰, односно 227.773 особе), а 1939. раст је износио 1,09%. Стопа развода у Краљевини била је знатно нижа него касније у СФРЈ: годишње се разводило око 5–6 хиљада бракова (око 50 развода на 1.000 бракова), док је у СФРЈ та стопа варирала од 120 до 140. После рата, први следећи попис одржан је 1948. у ФНРЈ.
Витална статистика Краљевине Југославије (1919–1940)
Број становника (средина године)ЖиворођениУмрлиПриродни прираштајСтопа наталитетаСтопа морталитетаПриродни прираштај (стопа)Укупна стопа фертилитетаФертилно женско становништво (15–49)191911.706.957347.748258.63889.11029,722,17,6192011.881.764422.267250.090172.17735,521,014,5192112.059.178442.530252.104190.42636,720,915,8192212.239.245420.910254.478166.43234,420,813,6192312.421.997432.779252.543180.23634,820,314,5192412.607.480442.835254.527188.30835,120,214,9192512.795.732437.070239.429197.64134,218,715,4192612.986.796459.035244.761214.27435,318,816,5192713.180.709451.617276.294175.32334,321,013,3192813.377.523437.523272.606164.91732,720,412,3192913.577.272452.544286.249166.29533,321,112,2193013.780.006489.270261.497227.77335,519,016,5193113.982.000470.275276.840193.43533,619,813,8193214.174.000465.935272.180193.75532,919,213,7193314.369.000452.229243.717208.51231,517,014,5193414.566.000460.913248.882212.03131,617,114,6193514.767.000441.728248.978192.75029,916,913,1193614.970.000435.861240.879194.98229,116,113,0193715.172.000424.448242.337182.11128,016,012,0193815.384.000411.381240.303171.07826,715,611,1193915.596.000403.938233.196170.74225,915,010,9194015.811.000Број становника (средина године)ЖиворођениУмрлиПриродни прираштајСтопа наталитетаСтопа морталитетаПриродни прираштај (стопа)Укупна стопа фертилитетаФертилно женско становништво (15–49)
Бракови и разводи у Краљевини Југославији (1919–1940)
Број становника (средина године)Број склопљених браковаБрој разводаСтопа склопљених браковаСтопа разводаРазвода на 1.000 бракова191911.706.957225.60519,3192011.881.764185.9545.68715,70,530,6192112.059.178157.0556.72013,00,642,8192212.239.245131.7766.54810,80,549,7192312.421.997129.7966.49210,40,550,0192412.607.480114.8965.5089,10,447,9192512.795.732123.0055.4819,60,444,6192612.986.796124.2494.9409,60,439,8192713.180.709124.1045.2549,40,442,3192813.377.523121.3345.5809,10,446,0192913.577.272128.1206.0709,40,447,4193013.780.006138.3225.82610,00,442,1193113.982.000126.0726.3939,00,550,7193214.174.000111.0595.2317,80,447,1193314.369.000111.5035.5007,80,449,3193414.566.00099.7045.5206,80,455,4193514.767.000110.1295.5617,50,450,5193614.970.000109.5285.0227,30,345,9193715.172.000117.7176.5477,80,455,6193815.384.000121.6056.4667,90,453,2193915.596.000123.8177.1037,90,557,4194015.811.000Број становника (средина године)Број склопљених браковаБрој разводаСтопа склопљених браковаСтопа разводаРазвода на 1.000 бракова
Попис становништва 1948. десно|мини|320px|Народни састав ФНРЈ према попису из 1948.
Према попису становништва од 15. марта 1948, Југославија је имала 15.772.098 становника и био је видљив демографски губитак током Другог светског рата. Према истраживању из 1964, Југославија је у рату изгубила 597.323 особе (цивили и партизани). По републикама, највише жртава имала је Хрватска: 194.749 (32,6% укупних). Босна и Херцеговина 177.045 (29,6%), ужа Србија 97.728 (16,4%), Војводина 41.370 (6,9%), Словенија 40.791 (6,8%), Македонија 19.706 (3,3%), Црна Гора 16.903 (2,8%), Косово 7.927 (1,3%), а за 1.744 порекло није познато. Процењен број убијених квислиншких и колаборационистичких снага износи 125.000.Mitologija, politika i istorija na blajburškom polju Milivoj Bešlin 13. maj 2017. Pristupljeno 30. juni 2017. Удео погинулих био је највећи у БиХ (око 7% становништва), а најмањи на Косову (око 1%). Савезни статистички уред наводи да би без рата Југославија имала око 18,3 милиона, али је број становника од 1931. ипак порастао за 1,3 милиона (9,1%).
Југославија је ратне губитке процењивала и на 5,9–6,6% укупне популације. Иво Банац наводи да су Срби изгубили 487.000 особа (6,9% популације), Хрвати 207.000 (5,4%), Муслимани 86.000 (6,8%), а Јевреји 60.000 (77,9%). Негативном миграцијом изгубљено је још 600.000 до 700.000 људи (углавном Немаца, Италијана и Мађара). Уништено је и 20% стамбених јединица.
Попис 1948. први је обухватио Истру и словеначко приморје око Трста. Упитник је имао 13 питања. Муслимани југословенског порекла могли су да се изјасне као Србин-муслиман, Хрват-муслиман, неопредељен-муслиман (касније им је признат статус народа). Све републике сем Хрватске (14.545 мање особа) забележиле су раст. Највише становника имала је Србија: 6.527.966 (41,4%). Косово је имало 727.820 (68,4% Албанци, 23,6% Срби), Војводина 1.663.212 (50,6% Срби, 25,8% Мађари), а ужа Србија 4.134.934 (92,2% Срби).
Хрватска је имала 3.779.858 (24% становништва), са 78,7% Хрвата и 14,4% Срба. БиХ 2.565.277 (44,3% Срби, 30,7% Муслимани, 23,9% Хрвати). Македонија 1.152.986 (68,4% Македонци, 17,1% Албанци), Словенија 1.391.873 (97% Словенци), Црна Гора 377.189 (90,7% Црногорци).
Радно активно било је 46,3% становништва. Градског становништва било је 1,94 милиона (12,3%), а сеоског 13,83 милиона (87,7%). Највећи градови: Београд (367.816), Загреб (279.623), Љубљана (115.095) и Сарајево (113.769).
Попис становништва 1953. десно|мини|320px|Народни састав ФНРЈ према попису из 1953.
Према попису из 1953, Југославија је имала 16.936.573 становника и била 29. најмногољуднија земља света. Највише је имала Србија: 6.979.154 (41,2%). Косово 808.141 (64,9% Албанци, 23,5% Срби), Војводина 1.699.545 (50,9% Срби, 25,6% Мађари), ужа Србија 4.471.468 (91,4% Срби).
Хрватска: 3.936.022 (79,5% Хрвати, 15% Срби). БиХ: 2.847.459 (44,4% Срби, 31,3% Муслимани, 23% Хрвати). Словенија: 1,5 милиона (96,5% Словенци). Македонија: 1,3 милиона (66% Македонци, 15,6% Турци, 12,5% Албанци). Црна Гора: 419.873. Просечна старост износила је 23,8 година.
Радно активних било је 7.848.857 (46%), од чега у пољопривреди 5.182.521 (66%), индустрији 812.702 (10%) итд. Ужа Србија имала је 52% радно активног становништва, а Косово само 33%. Међу њима је било само 2.680.265 жена (34%). Издржаваних лица било је 8.545.935.
Вероисповест је пописана једино 1953: 41,2% православци, 31,7% католици, 12,3% муслимани, 12,6% нерелигиозно, 0,9% протестанти. Неписмених је било 25,4%.
Попис становништва 1961.
Попис 1961. забележио је 18,55 милиона становника (осма најмногољуднија држава Европе). Попис је обављен од 1. до 8. априла. Србија је имала 7.642.227 (41,2%). Просечна густина 87 ст./km² (изнад просека 73 ст./km²). Природни прираштај Србије 11,3‰ (ужа Србија 9,5‰, Војводина 11‰, Косово 21,2‰). Етнички састав: Срби 5.704.740 (74,6%), Албанци 699.799 (9,2%), Мађари 449.586 (5,9%) итд. На Косову 67,1% Албанци, у Војводини 54,9% Срби. Радно активно 50,5%.
Хрватска: 4.159.696 (80,3% Хрвати, 15% Срби). Босна и Херцеговина: 3.277.948 (42,9% Срби, 25,7% Муслимани, 21,7% Хрвати). Више од 76% запослених у пољопривреди. Македонија: 1.406.003 (71,2% Македонци, 13% Албанци, 9,4% Турци). Словенија: 1.591.523 (95,6% Словенци).
Годишњи народни доходак по глави скоро се утростручио: са 210$ (1939) на 570$ (1965). Број туриста порастао је са пола милиона (1957) на 3,6 милиона (1967).
Попис становништва 1971. десно|мини|320px|Графикон који показује број живорођених и умрлих у Југославији, као и укупни природни прираштај становништва од 1953. до 1986. Уочљива је стагнација броја рођених, а тиме и природног прираштаја.
Према попису 1971, Југославија је имала 20,52 милиона становника. Срби су чинили 71,2% становништва Србије, Хрвати 79,4% Хрватске, Словенци 94,0% Словеније, Македонци 69,3% Македоније, Црногорци 67,2% Црне Горе. У БиХ: Муслимани 39,6%, Срби 37,2%, Хрвати 20,6%. На Косову: Албанци 73,7%, Срби 18,4%. У Војводини: Срби 55,8%, Мађари 21,7%.Centar za demografsko istraživanje 1974., Србија је имала преко 8 милиона, Хрватска преко 4, БиХ 3,75, Словенија и Македонија по 1,7, а Црна Гора 529.604.
Удео домаћинстава без пољопривредних прихода порастао је са 43,4% (1961) на 60,3% (1971).Centar za demografsko istraživanje 1974., Неписмених 15,1%.
СФРЈ је имала 27.568 насеља, од тога 127 градова већих од 10.000, а два преко 500.000 (Загреб и Београд). У шест републичких главних градова живело је 2.382.000 људи (11% становништва).Centar za demografsko istraživanje 1974., Од 5.042.514 станова, 1.741.793 (35%) саграђено је након 1960.
Радно способно становништво: 62,6%. Примарни сектор: 48,7%, секундарни: 28,7%, терцијарни: 21,7%.
Десет највећих градова 1971. године: