мини|Нумизматички орман Нумизматички орман је покретно културно добрo из Збирке примењене уметности Одељења за историју уметности Народног музеја Панчево.

Опис Израђен је од храстовог дрвета око 1880. године, токарењем и резбарењем. Димензија је 200×120×60 центиметара. Заведен је инвентарским бројем 75. Одликује га употреба стилског вокабулара епохе историцизма, са преовлађујућим елементима класицизма. Припада типу кабинет ормана специјализованог за нумизматички материјал. Састоји се из два дела, доњи базни део састављен је из три реда малих плитких фиока, са стране су постављена дубоко профилисана врата која захватају само део површине са фиокама. Врата кубуса базе су оивичена токареним стубовима, а у средишњем пољу представљен је мотив цвета у плитком дуборезном рељефу.

Свака фиока ормана је накнадно нумерички означена. Горњи део је сличне конструкције уз разлику што су обе стране врата оивичене полуфигурама, а у медаљону средишњег поља, уместо орнамента цвета, изведени су ликови владара, царевa Светог римског царства, преузети са приказа на аверсу кованог новца: на левој страни Ото II, на десној Хајнрих VI. Монограм се налази при врху ормана у средишњем овалном пољукартуша између конзола са лављом главом. Чине га преклопљена латинична слова H и W, иницијали истакнути као знак власништва и директне поруџбине израде од стране Хуга Вајферта, сина знаменитог панчевачког грађанина, пивара Игњаца Вајферта, а брата индустријалца и банкара Ђорђа Вајферта.

Предмет је путем наследства доспео у власништво др Георга Елмера, кустоса Нумизматичког кабинета Уметничко–историјског музеја у Бечу. После Другог светског рата орман је преузела Државна управа народних добара, као новоосновани орган са намером да плени имовину немачких држављана, лица немачке народности, ратних злочинаца, неприсутних лица и/или одведених у заробљеништво, у циљу стварања услова за бржу економску обнову Југославије. Приликом сакупљања књига и намештаја за Градску библиотеку 1949. године, тадашњи управник др Миховил Томандл пронашао је орман и пренео га из Управе народних добара уступивши га као репрезенативни комад намештаја Градском музеју. Од тада је у власништву Народног музеја Панчево и поседује други статус, симболички задобијен новим, музеолошким контекстом, покретно културно добрo из Збирке примењене уметности Одељења за историју уметности.

У орману су пронађене мале кутије за новац са цедуљама које садрже пописни број, име владара и династије за чијих владавина је новац искован, земљу порекла и годину ковања. Првим погледом записа на цедуљама увиђа се да је претежно био заступљен деветнаестовековни новац.

Конзерваторско–рестаураторски радови изведени су 2015. године.

Види још

Народни музеј Панчево Одељење за историју уметности Народног музеја Панчево Нумизматичка збирка Вајферт

Референце

Литература

Miloje R. Vasić, Numizmatička zbirka Vajfert, u: Tri numizmatička legata Univerziteta u Beogradu. Trois legs numismatiques a l′Universite de Belgrade (red. Vladislav Popović), Univerzitet u Beogradu, Filozofski Fakultet, Centar za Arheološka Istraživanja, Beograd, 1991, 6–10.

Категорија:Експонати Народног музеја Панчево