Бела рупа је хипотетички астрономски објекат, који се сматра супротношћу црној рупи. Она избацује материју и није могуће да се у њену унутрашњост продре споља, јер би за то била потребна брзина већа од брзине светлости. Ова теорија се истражује још од 1965. године.

Разлике између црне рупе и беле рупе Као и црне рупе, беле рупе имају својства као што су маса, наелектрисање и момент импулса. Оне привлаче материју као и свако друга тело, али објекти који падају ка белој рупи никада не би заправо досегли хоризонт догађаја беле рупе. мини|Дијаграм структуре максимално проширеног простор-времена црне рупе. Хоризонтални смер је простор, а вертикални смер је време. У квантној механици, црна рупа емитује Хокингову радијацију тако да може доћи до термалне равнотеже са гасом зрачења. Пошто је стање термалне равнотеже непроменљиво у односу на обртај времена, Стивен Хокинг је тврдио да обртај времена црне рупе у термалној равнотежи резултира белом рупом у термалној равнотежи (свака апсорбује и емитује енергију у еквивалентним степенима). Сходно томе, ово може имплицирати да су црне и беле рупе реципрочне структуре, при чему се Хокингова радијација из обичне црне рупе изједначава са емисијом енергије и материје беле рупе.

Из црне рупе атоми упадају у белу рупу и брзо излећу из ње, али у други универзум, из будућности у прошлост. Бела рупа је црна рупа која се током времена трансформише у црну рупу. Беле рупе су нестабилне, јер како се материја у њима развија, гравитационе силе расту и у неким моментима хватају предмет и претварају га у црну рупу. Постоји могућност да су све беле рупе, које су се образовале одмах након Великог праска, сада буквално мртве и да зато не постоји могућност да се виде.

Оно што је заједничко црним и белим рупама је такозвани сингуларитет у центру. Сингуларитет је место где вредности једне физичке величине иду у бескрај.

Теорије Постоје разне теорије о белим рупама. Једна о њих је да су оне у ствари црне рупе које се налазе у временској супротности. Једна друга теорија је да једна црна и бела рупа образују црвоточину. То значи, да би материја која упадне у црну рупу била избачена на другом крају универзума, или чак у неки други универзум, где би изашла из црне рупе. Могуће се да је Велики прасак био бела рупе из које се

Историјат Педесетих година физичари су покушавали да разумеју шта се заправо догађа на хоризонту догађаја црне рупе. Ту долазе радови Мартина Крускала и Ђорђа Секереша, који су показали да Шварцшилдово решење има геометријску структуру са четири региона простора-времена: наш спољашњи универзум, унутрашњост црне рупе, паралелни/асимптотски регион и регион беле рупе. У тој интерпретацији, црна рупа "усисава" а бела рупа "избацује" материју и енергију.

Совјетски теоретичар физике Игор Новиков је шездесетих година прошлог века, проучавајући теорију релативности, дошао до закључка да у свемиру морају постојати објекти који су по својствима супротни црним рупама, и назвао их је белим рупама. Претпоставља се да су беле рупе део решења Ајнштајнових једначина поља.

Потенцијални докази Пре дванаест година, у јуну 2006. свемирски телескоп Свифт је снимио како из везе Индус долази застрашујући снажан сигнал – мистериозни гама бљесак из галаксије удаљене 1,6 милијарди светлосних година трајао је 102 секунде и био је толико снажан да су га истраживачи из НАСА свемирског центра Годард назвали "звер". Догађај, означен као GRB060614, имао је необичне особине и остала је мистерија од чега је потекао.

Пет година касније, истраживачи из Израела, Алон Ретер и Шломо Хелер, објавили су рад у коме постављају хипотезу да је овај гама бљесак последица краткотрајног настанка беле рупе и такозваног „малог праска“, односно Великог праска који није потрајао.

„Беле рупе се појављују на крају реалности”, пише италијански физичар и писац, Карло Ровели, аутор изузетно популарних и запањујуће добро продаваних књига о времену и свемиру. Описујући беле рупе Ровели подсећа како су највећи ауторитети седамдесетих година прошлог века говорили како су црне рупе само хипотеза из Ајнштајнове теорије, а да данас има толико доказа да постоје.

„Прича се сада може поновити и са белим рупама, које су заправо обрнуте црне рупе“, сматра Ровели, додајући да би доказ о постојању белих рупа разјаснио многа отворена питања, укључујући и шта се дешава у средишту црне рупе, али и нерешено питање порекла тамне материје.

Референце

Категорија:Квантна физика