Парабола о невидљивом баштовану је први пут представљена од стране филозофа Џона Виздома у његовом есеју „Богови”, објављеном у часопису Proceedings of the Aristotelian Society (1944–45).Wisdom, John (1944–45). „Gods.” Proceedings of the Aristotelian Society, Supplementary Volumes, св. 19, стр. 231–258. Прештампано у Wisdom, J. . Oxford: Blackwell. Виздомова верзија пратила је двоје људи који се враћају у башту и расправљају о томе да ли је баштован одговоран за њено стање, иако га нико никада није видео.
Британски филозоф Ентони Флу касније је прилагодио и популаризовао параболу у живљем облику током симпозијума на Универзитету у Оксфорду 1950. године, што је касније објављено у разним збиркама.Flew, Antony. (1955). „Theology and Falsification”, у Flew & MacIntyre (ур.), . Прештампано у многим антологијама као што је Pojman, L. (ур.), Philosophy of Religion: An Anthology. У Флуовој верзији, два истраживача откривају пропланак у џунгли испуњен цвећем и коровом. Један инсистира на томе да ту мора постојати баштован, док се други не слаже. Они чекају баштована, постављају електричне ограде и користе псе трагаче — али се никакав доказ не појављује. Верник на крају тврди да је баштован невидљив, неопипљив и да га је немогуће открити. Флу закључује изазовом скептика:
„Али шта остаје од твоје првобитне тврдње? По чему се тачно то што ти називаш невидљивим, нетелесним, вечно неухватљивим баштованом разликује од замишљеног баштована или чак од тога да баштована уопште нема?”
Флу је користио параболу да илуструје свој принцип оповргљивости, тврдећи да уверења морају бити отворена за потенцијално оповргавање да би имала смисла. Ако религиозни верници стално редефинишу Бога на начине који избегавају било какав тест или доказ, тврдио је Флу, тај концепт губи сваки смисао и умире „смрћу од хиљаду квалификација”.
Парабола је такође имала централну улогу у каснијим дебатама о религијском језику, као што је одговор Р. М. Хера са његовим концептом „бликова” — неоповргљивих, али психолошки важних погледа на свет.Hare, R. M. (1955). „Theology and Falsification: A Symposium”, у Flew & MacIntyre (ур.), New Essays in Philosophical Theology. У новије време, филозофи попут Рандала Раузера тврде да и теисти и атеисти понекад могу да бране своје ставове неоповргљивим тврдњама, чинећи параболу релевантном за расправе и изван теизма.
Референце
Литература
Antony Flew, R. M. Hare & Basil Mitchell, „Theology and falsification: the University discussion” у New Essays in Philosophical Theology. Њујорк, Macmillan (1964) John Wisdom, „Gods”, Proceedings of the Aristotelian Society, 1944–5, прештампано као поглавље X у Antony Flew, ур., Essays in Logic and Language, First Series (Blackwell, 1951), и у Виздомовој Philosophy and Psychoanalysis (Blackwell, 1953).
Категорија:Филозофски аргументи Категорија:Филозофија религије