Локалитет Војловица Рафинерија налази се југоисточно од Војловице, удаљен око 2,3 километара од центра.

Смештен је на високој лесној тераси изнад „Војловачког–Манастирског рита” (дунавске алувијалне равни), са леве стране пута Панчево–Старчево, а од 1980. године налази се у оквирима Рафинерије нафте Панчево (блокови 20—22).

О локалитету Просечна надморска висина локалитета износи 75 метара, приближне димензије локалитета су 480×270 метара, а координате централне тачке су 7475834/4964765.

Локалитет је регистрован у марту 1980. године када су приликом машинског уклањања хумусног слоја, на локацији за подизање нових постројења (блокови 20—22) у кругу Рафинерије нафте Панчево, откривени и уништени скелетни остаци два сарматска гроба као и већа количина керамичког материјала. Том приликом је комплетно уништено средњовековно насеље из периода 11—13, века, које се налазило у северозападном делу налазишта. Након тога, у периоду од 5. априла до 30. јуна 1980. године, спроведена су заштитно–сондажна археолошка ископавања у организацији Јединице за заштиту споменика културе Народног музеја Панчево, под руководством Р. Рашајског. На југозападном делу налазишта (блок 20), на површини од око 3000m² констатована је некропола са урнама и спаљеним покојницима позног бронзаног доба приписана културном комплексу Гава (некропола І). У оквиру ње је истражено 183 гроба са 186 урни и пет спалишта.

Гробни прилози се јављају у 46 гробова, искључиво похрањени у урну. У питању су керамичке посуде и бронзани предмети–делови накита или предмети из личне својине покојника: игле са различито обликованим главама, прстење, наруквице, торквес, привесци различитог облика и друго. На југоисточном делу налазишта (блок 21), на површини од око 550m² откривена је некропола са урнама и спаљеним покојницима из периода краја средњег и позног бронзаног доба, приписана културној групи Белегиш са јако израженим локалиним традицијама (некропола ІІ). У оквиру ове некрополе истражена су четрдесет и три гроба са четрдесет и четири ископане урне. У првом публикованом извештају са ископавања дошло је до замене бројева некропола. На североисточном делу налазишта (блокови 20 и 21), на површини од око 7200m², истражена је касноантичка некропола са педесет и четири гроба и једним усамљеним гробом ван некрополе. мини|338x338п|Ниска перли, стакло, антички период, 3-4. век. Оријентација правоугаоних рака, које формирају неку врсту редова, била је углавном североисток–југозапад, с ногама на југозападу. Скоро сви гробови су постхумно отварани. Прилози у гробовима су веома бројни и разноврсни: керамичке посуде, пршљенци, перле различитих облика и боја, као делови огрлица или нашивци на одећи и обући, метални предмети од гвожђа, сребра и бронзани делови накита, ношње, оруђа, оружја и новца, привесци, фибуле, наруквице, ножеви, мачеви и друго. На основу оријентација сахрана, гробним прилозима и налазима новца, сахрањивање на некрополи вршено је у другој половини 3. и првој половини 4. века. На простору будућих објеката у блоковима 21 и 22 Раринерије нафте Панчево, током 2010. године обављена су претходна сондажна археолошка ископавања под руководством М. Живковић из Завода за заштиту споменика културе у Панчеву. Истражен простор будућих објеката био је већи од два хектара. Констатована су и истражена шездесет и два укопа кружне или елипсасте основе, који су имали функцију станишта и трапова. Откривени остаци у блоку 21 протумачени су као остаци „сарматског” насеља које на основу налаза бронзаног новца са представом главе цара Константина датовано у прву половину 4. века. Остаци насеља простиру се западно и јужно од касноантичке некрополе истражене 1980. године.

Током археолошког праћења земљаних радова приликом изградње прикуључног гасовода и мерне станице Рафинерије нафте Панчево, у марту 2012. године откривени су остаци урне са спаљеним покојником. Заштитна археолошка ископавања обављена су на површини од око 90m², током маја и јуна 2012, под руководством Ј. Јованов из Завода за заштиту споменика културе у Панчеву. Откривено је и истражено осам гробова спаљених покојника, са урнама у облику амфора. Ова некропола потиче из бронзаног доба (Белегишка култура), сматра се делом некрополе II са урнама и спаљеним покојницима, која је истражена у блоку 21 РНП 1980. године. Материјал са ископавања 1980, 2010 и 2012. године чува се у Народном музеју Панчево.

Види још

Народни музеј Панчево

Референце

Литература

Bukvić i Gačić 1982: 42-45, T. ХІХ, ХХ-ЅІ. 1; Попадић 1982: 109-111, Т. LI; Batis-tić-Popadić 1984-1985: 59-83; Bukvić 2000: 48-65, 146-183; Живковић и Јованов 2017.

Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Грађевине у Панчеву Категорија:Народни музеј Панчево