Централна обавештајна агенција (ЦИА), неформално позната као „Агенција” или „Компанија”, је обавештајна агенција Сједињених Држава која „пружа објективне обавештајне податке о страним државама”. ЦИА је део Обавештајне заједнице Сједињених Држава и организована је у бројне организационе поделе укључујући директорате, центре, штабове, дивизије, групе, канцеларије, и огранке. Надзире је директор Централне обавештајне агенције; и подељена је на пет главних директората, подржаних од стране неколико штабних канцеларија и 11 мисијских центара. Од јуна 2025. године, директорати су:

Директорат за анализу Директорат за операције Директорат за науку и технологију Директорат за дигиталне иновације Директорат за подршку

Организационе шеме ЦИА периодично објављује организационе шеме своје агенције. Ево неколико примера.

Извршне канцеларије Раније је директор Централне обавештајне агенције надгледао Обавештајну заједницу (ИЦ), служећи као главни председников саветник за обавештајне послове, уз то обављајући и функцију шефа Централне обавештајне агенције. Закон о реформи обавештајних служби и превенцији тероризма из 2004. изменио је Закон о националној безбедности како би се предвидео директор Националне обавештајне службе који би преузео неке од улога које је раније обављао директор Централне обавештајне агенције, са одвојеним директором Централне обавештајне агенције. Тренутна титула директора ЦИА је „директор Централне обавештајне агенције” (ДЦИА), који служи као шеф ЦИА.

Тренутно, Централна обавештајна агенција одговара директно директору Националне обавештајне службе, иако директор ЦИА може директно да информише председника. Буџет ЦИА одобрава Конгрес Сједињених Држава, чији пододбор види појединачне ставке. Обавештајна заједница, међутим, не прима директна наређења од Конгреса. Саветник за националну безбедност је стални члан Савета за националну безбедност, одговоран за информисање председника о релевантним информацијама које прикупе свих 16 агенција Обавештајне заједнице САД које су под политичком, али не нужно и буџетском, влашћу директора Националне обавештајне службе.

Утицај личности директора ЦИА на структуру и понашање Агенције, па и саме Обавештајне заједнице, анализиран је у Пејнтеровој дисертацији о „Ефектима раних лидера” Донована, Далеса и Хувера.

До оснивања Канцеларије директора Националне обавештајне службе, директор ЦИА се редовно састајао са председником ради подношења дневних извештаја о текућим операцијама. Након стварања положаја ДНИ, тренутно Тулси Габард, извештај сада подноси ДНИ, који надгледа све обавештајне активности САД, укључујући операције обавештајне заједнице изван надлежности ЦИА. Бивши директор ЦИА Портер Гос, који је био службеник ЦИА, негирао је да је то имало деморалишући ефекат, али је промовисао своју мисију да реформише ЦИА у витку и агилну снагу фокусирану на „контратероризам” за коју верује да би требало да буде.

Заменик директора ЦИА (ДДЦИА) помаже директору у обављању дужности шефа ЦИА и врши овлашћења директора када је позиција директора упражњена или у одсуству или спречености директора. Директор или заменик директора може бити војно лице, али обе позиције не могу истовремено бити попуњене војним лицима.

Трећа највиша канцеларија и највиша неполитичка канцеларија ЦИА, која управља свакодневним операцијама и буџетом, била је позната као Извршни директор од 5. јула 2006. године, такође као Придружени заменик директора (АДД) и преименована је у Главног оперативног директора (ЦОО) ЦИА 2017. године.Руководство, cia.gov, 5. 6. 2017, приступљено 4. 1. 2018.

Однос са Конгресом

Постојали су различити аранжмани за регулисање односа ЦИА са Конгресом. Почело је са једном позицијом названом „законодавни вез” која је касније постала „законодавни саветник”. На крају је то постала канцеларија. Током 1970-их, конгресни упити захтевали су велико повећање особља и реорганизацију. Током 1980-их, уследило је још неколико реорганизација и преименовања. Крајем 1980-их, канцеларија је названа Канцеларија за конгресне послове и од 2009. године задржала је то име. Види такође Канцеларија ЦИА за конгресне послове

Подршка војсци Као главни саветник и представник ДЦИА за војна питања, Придружени директор за војну подршку (АД/МС), виши генерал, координира напоре ЦИА да пружи подршку командантима Здружених снага, који су првенствено корисници националних обавештајних података, али и произвођачи оперативних обавештајних података. АД/МС такође подржава званичнике Министарства одбране који надгледају војну обавештајну обуку и набавку обавештајних система и технологије. Џон А. Гордон био је први АД/МС, пре оснивања ОДНИ. Такође постоји Придружени заменик директора за операције за војна питања (АДДО/МА)

Канцеларија за војна питања пружа обавештајну и оперативну подршку оружаним снагама САД.

Овлашћења за тајне акције

Председник Џорџ В. Буш, стварајући Националну тајну службу (НЦС), поставио је јасну политику да ће ЦИА бити задужена за све операције људске обавештајне службе (ХУМИНТ). НЦС (раније Директорат за операције, а још раније „Директорат за планове”), спроводи тајно прикупљање људских обавештајних података, и изводи тајне психолошке операције (псyопс) и паравојне операције.

Центар за специјалне активности (САЦ) је јединица НЦС одговорна за тајне операције и „Специјалне активности”. Ове специјалне активности укључују тајни политички утицај и паравојне операције.Executive Secrets: Covert Action and the Presidency, William J. Daugherty, University of Kentucky Press, 2004. Група за специјалне операције (СОГ) је елемент у оквиру САЦ одговоран за паравојне операције. Они регрутују искључиво из Здружене команде за специјалне операције, а затим пролазе опсежну обуку како би постали тајни обавештајни службеници.The CIA Secret Army, Time, publisher Time Inc, Douglas Waller, 3. 2. 2003. Ова јединица је најтајанственија и једна од најелитнијих снага за специјалне операције на свету.U.S. Special Forces: A Guide to America's Special Operations Units: the World's Most Elite Fighting Force, By Samuel A. Southworth, Stephen Tanner, Published by Da Capo Press, 2002 ,

Овлашћења за тајне акције потичу из Закона о националној безбедности из 1947. Председник Роналд Реган издао је Извршну наредбу 12333 под називом „Обавештајне активности Сједињених Држава” 1984. године. Ова наредба дефинисала је тајну акцију и као политичке и војне активности које Влада САД може легално да порекне и доделила их искључиво ЦИА. ЦИА је такође означена као једини ауторитет према Закону о одобравању обавештајних средстава из 1991. и потврђена у Наслову 50 Законика САД члан 413(e).All Necessary Means: Employing CIA operatives in a Warfighting Role Alongside Special Operations Forces, Colonel Kathryn Stone, Professor Anthony R. Williams (Project Advisor), United States Army War College (USAWC), 7. 4. 2003, page 7

Пентагон је наручио студију да утврди да ли ЦИА или Министарство одбране (ДоД) треба да спроводе тајне паравојне операције. Њихова студија је утврдила да ЦИА треба да задржи ову способност и да буде једина владина агенција која спроводи тајне акције. ДоД је утврдио да нема законска овлашћења за спровођење тајних акција нити агилност за извођење ових типова мисија.

Предложена подршка домовинској безбедности И даље постоји велика осетљивост у вези са тим да ЦИА има домаће одговорности, али ће она очигледно, повремено, прикупљати информације ван САД које се директно односе на домаћу безбедност. ЦИА, на пример, има веће шансе да прибави ХУМИНТ о терористима него веома ограничени страни ресурси Министарства за домовинску безбедност (ДХС) или Федералног истражног бироа (ФБИ).

ДХС се, попут војске, посматра првенствено као корисник националних обавештајних података, али његове функције граничне и транспортне безбедности такође производе обавештајне податке. Тренутно, међутим, не постоји добро дефинисан начин да ДХС задаје захтеве агенцијама за прикупљање обавештајних података. Један предлог предлаже коришћење АД/МС као прототипа за стварање АД/Домовинска безбедност у ЦИА, и вероватно еквивалентне позиције у Министарству правде САД, које, преко ФБИ и других агенција, легално прикупља домаће обавештајне податке. Овај предлог је један од многих за побољшање координације и избегавање обавештајних пропуста узрокованих неповезивањем „тачкица”, када тачкице држе различите агенције.

Националне процене Пре 2004. године, ЦИА је имала две аналитичке улоге: главни напор базиран у Директорату за обавештајне послове, који је користио интерне стручњаке за анализу података прикупљених од стране ЦИА, Националног извиђачког уреда (НРО), војних организација за прикупљање и других делова обавештајне заједнице. Многи од ових извештаја били су о актуелним темама, попут статуса револуционарне групе или техничких детаља нове кинеске фабрике.

Друга функција, међутим, била је припрема „процена”, које покушавају да предвиде будућност. Процене су производ обавештајне заједнице у целини. Националне обавештајне процене биле су најопсежније координисани документи, често заказани на редовној основи, попут редовног извештаја о совјетским намерама. Специјалне националне обавештајне процене (СНИЕ) биле су публикације за брзи одговор, често пружајући смернице у кризи, али су и даље биле међуагенцијски консензус, а не само ЦИА.

ЦИА је имала засебну и престижну канцеларију, са различитим именима и организацијама, попут Канцеларије за националне процене, Одбора за националне процене или скупа Националних обавештајних службеника, која би тражила консензус свих обавештајних агенција, а затим би неки од највиших аналитичара писали нацрт. Идеја о таквим проценама често се приписује Шерману Кенту, који се понекад назива оцем америчке обавештајне анализе, са посебним нагласком на израду процена. Ова функција је сада у Националном обавештајном савету Канцеларије директора Националне обавештајне службе. Првобитно дефинисана 1950. године, ова одговорност је наводила да је „ЦИА сада у послу производње онога што се назива Националне обавештајне процене (НИЕ) у складу са НСЦ 50. Ови папири су интердепартманског карактера, осмишљени да фокусирају све доступне обавештајне податке на проблем од значаја за националну безбедност.” У раним данима процеса, ЦИА је користила обавештајно особље Стејт департмента за израду нацрта НИЕ, али је основана „мала врховна Канцеларија за националне процене” која је интегрисала департманске нацрте. Виши аналитичар ЦИА одговоран за документ разрешио би разлике. Такође постоји процес којим агенција може изразити неслагање са коментаром названим „реклама”, што је фуснота која изражава алтернативни став. За пример таквих неслагања, погледајте Специјалну националну обавештајну процену 10–9–65, где постоје неслагања са различитим деловима од стране целе или дела војске и Стејт департмента.

Након одобрења од стране међуагенцијског ревизионог комитета, папир постаје НИЕ и шаље га директор Централне обавештајне агенције председнику, одговарајућим службеницима на нивоу кабинета и НСЦ.

Директорат за науку и технологију

Директорат за науку и технологију ствара и примењује иновативну технологију у подршци мисији прикупљања обавештајних података. ЦИА је одувек показивала снажно интересовање за коришћење напретка технологије ради повећања своје ефикасности. Ово интересовање за модерну технологију проистекло је из два главна циља: прво, да искористи ове технике за сопствену употребу, и друго, да се супротстави свим новим технологијама које би Совјетски Савез могао развити. Овај напор добио је замах педесетих година лансирањем сателита Спутњик од стране СССР-а. Агенција је такође изузетно заинтересована за компјутерске и информационе технологије. Године 1999, ЦИА је основала фирму ризичног капитала Ин-К-Тел како би помогла у финансирању и развоју технологија од интереса за агенцију.

Његова веб страница помиње да су његови приоритети у: Апликационом софтверу и аналитици Биолошким, нуклеарним и хемијским технологијама Комуникацијама и инфраструктури Дигиталном идентитету и безбедности