Олга Владимировна Розанова (; Меленки, 22. јун 1886 – Москва, 7. новембар 1918) била је руска авангардна уметница која је сликала у стиловима супрематизма, неопримитивизма и кубофутуризма.

Биографија Олга Розанова је рођена у Меленком, малом граду близу Владимирске области. Њен отац, Владимир Розанов, био је окружни полицајац, а мајка, Јелизавета Розанова, била је ћерка православног свештеника. Олга је била пето дете у породици; имала је две сестре, Ану и Алевтину, и два брата, Анатолија и Владимира. Розановинин отац је умро 1903. године, а мајка је постала глава домаћинства. Завршила је Владимирску женску гимназију 1904. године. Због интересовања за авангардни покрет, преселила се у Москву да студира сликарство.

Умрла је од дифтерије у 32. години у Москви 1918. године, након прехладе коју је добила док је радила на припремама за прву годишњицу Октобарске револуције.

Каријера По доласку у Москву, похађала је Уметничку школу Бољшаков, где је радила код Николаја Уљанова и вајара Андреја Матвејева. Похађала је курсеве на Строгановљевој школи примењених уметности 1907. године, али није примљена. Након тога, учила се у приватном студију Константина Јуона. Од 1907. до 1910. године, међу колегиницама студенткињама цртања и сликања које су студирале у овим приватним студијима биле су Љубов Попова, Надежда Удалцова, Алексеј Кручених и Серж Шаршун. За разлику од већине других авангардних уметница, Розанова је била једина која није студирала у иностранству како би учила о европској уметности.

До 1910. године била је прилично позната у руским уметничким круговима. Преселила се у Санкт Петербург и придружила се Сојузу Молодјожи (Савезу омладине) 1911. године. Постала је једна од најактивнијих чланица ове организације, која је организовала уметничке изложбе, предавања и дискусије. Два њена платна, „Природа мртва“ и „Кафе“, дебитовала су на другој изложби Сојуза Молодјожи у априлу 1911. године. Своја платна је излагала на њиховим групним изложбама до 1913. године. Разанова је кратко студирала у уметничкој школи Елизабете Званцеве, у којој су радили многи руски уметници арт нувоа. У јануару 1912. године, њена два дела, Портрет и Мртва природа, појавила су се на следећој изложби Сојуза Молодјожи у јануару 1912. године. Ова изложба је била први наступ „Магарећег репа“, московске уметничке групе коју је предводио Михаил Ларионов. Розанова је касније отпутовала у Москву како би покушала да успостави заједничке пројекте између две групе; ови преговори су се показали неуспешним. Сојуз Молодјожи се распао 1914. године.

Од 1913. до 1914. године, кубофутуристичке идеје су се појављивале у њеном раду, али изгледа да је била посебно инспирисана футуризмом. Од свих руских кубофутуриста, Розановин рад највише подржава идеале италијанског футуризма. Током посете Филипа Томаза Маринетија Русији 1914. године, био је веома импресиониран њеним радом. Розанова је касније изложила четири рада на Првој слободној међународној футуристичкој изложби у Риму, која се одржала од 13. априла до 25. маја 1914. године. Међу осталим руским уметницима представљеним на изложби били су Александар Архипенко, Николај Куљбин и Александра Екстер.

Упознала је песника Алексеја Кручениха 1912. године; он ју је тада упознао са руским футуристичким концептом заум (преведено као „бионсенс“) поезије, језиком без фиксних значења и сталних неологизама. Розанова је писала сопствену поезију у том стилу, а такође је илустровала књиге заум поезије, два примера су „Пачије гнездо лоших речи“ и „Експлозија“ (обе из 1913). Са Крученихом је изумела нову врсту футуристичке књиге, самописмо, где би илустрације и текст били буквално повезани.

Њен рад се налази у колекцијама Музеја модерне уметности, Музеја уметности у Филаделфији, Музеја Тисен-Борнемиса, и Музеја уметности Карнеги.

Рад Розанове је био укључен у изложбу Жене у апстракцији у Центру Помпиду 2021. године.

Галерија

Види још Изложба Жене уметнице: 1550 — 1950 Руски футуризам Супрематизам

Референце

Литература

Категорија:Руски уметници