десно|upright=1.0|mini|240п|Korice #238. Pokojna Hejzel, Autori korica: Đ. i R. Čestaro, 2023.
Pokojna Hejzel je strip epizoda Dilana Doga objavljena premijerno u Srbiji u svesci #238. u izdanju Veselog četvrtka. Na kioscima u Srbiji se premijerno pojavila 14.5.2026. Koštala je 450 dinara (3,8 €; 4,1 $). Imala je 94 strane.https://veselicetvrtak.com/izdanja/dilan-dog/dilan-dog-redovna-serija/dilan-dog-238-pokojna-hejzel/
Originalna epizoda Originalna epizoda pod nazivom Hazel la morta objavljena je premijerno u #447. regularne edicije Dilana Doga u Italiji u izdanju Bonelija.https://www.sergiobonelli.it/prodotto/hazel-la-morta/ Izašla je 30.11.2023. Koštala je 5,8 €. Scenario su napisali Rita Poreto, Silvija Merikone i Barbara Baraldi, a epizodu nacrtao Antonio Marineti. Naslovnu stranu za Italijansko izdanje nacrtali su braća Đanluka i Raul Čestaro.
Kratak sadržaj Sara postaje žarište niza neobjašnjivih i krvavih događaja. Posle jezivog telefonskog poziva saznaje da do smrti ima još pet dana. Nije jedina. Londonom se, gotovo u isto vreme, nižu druge brutalne smrti, a između žrtava postoji isti obrazac: pretnja stiže preko telefona, zatim sledi niz poremećaja u svakodnevici, i na kraju se iz tame vraća jedna dečja, zloslutna brojalica — „Mrtva Hejzel je pred vratima“. Uz to, telefonski poziv ne nosi samo najavu smrti, nego i razotkrivanje onoga što bi žrtve najradije ostavile sakrivenim. Dilan se, po svom običaju, ne zadržava na prvom utisku da je reč o običnoj natprirodnoj kletvi. Njegova istraga polako otkriva da između Sare i ostalih stradalih postoji dublja veza: zajednička prošlost, grupna krivica, uz to i čitav splet pojedinačnih tajni, poroka, stida i potisnutih sećanja. Kritike naročito ističu da priča okuplja „grupu prijatelja i njihove tajne“, kao i motiv grupnog nasilja i mladih ljudi koje povezuje jedan zajednički, mučni događaj. U tom krugu Hejzel više nije samo folklorna avet iz davnine; ona se javlja kroz ekrane, telefone i druge uređaje, kao da se samo prokletstvo naučilo savremenom jeziku tehnike. Kako radnja odmiče, granica između starinske veštice, urbane legende i bezlične algoritamske sile postaje sve nejasnija. Hejzel se ukazuje čas kao prizvana prikaza, čas kao proizvod digitalnog poremećaja, čas kao povratak potisnute krivice u tehnički umnoženom obliku. Završnica ne nudi jednostavno policijsko razrešenje, nego jednu nelagodnu sintezu: iza lanca smrti stoji spoj legende, tehnološkog posredovanja i traume koja je nastala u samom ljudskom društvu. Otuda je i kraj više uznemirujući nego umirujući: Dilan dolazi do istine dovoljno blizu da je nasluti, ali ne tako lako da svet opet postane uredan.
Triologija Ovo je druga od tri epiozde (S druge strane ogledala, Anatomija duše) koje povezuje tema veštačke inteligencije, ali ne kao tehnološke novotarije, već kao ogledala društvenih i ličnih strahova savremenog čoveka. U sve tri priče tehnologija služi kao sredstvo za istraživanje pitanja koja su mnogo starija od računara i algoritama: usamljenosti, identiteta, manipulacije, otuđenja i potrebe za ljudskim kontaktom. Veštačka inteligencija se pojavljuje kao nova sila koja menja način na koji ljudi doživljavaju stvarnost, komuniciraju jedni s drugima i razumeju same sebe. Na taj način trilogija ne govori toliko o mašinama koliko o ljudima koji se suočavaju sa posledicama života u svetu u kojem se granice između stvarnog i virtuelnog, ljudskog i veštačkog, sve više brišu.https://magazineubcfumetti.com/2023/12/06/dylan-dog-n-447-hazel-la-morta/
Značaj epizode U širem kontekstu, ova epizoda ima ulogu prelazne, ali nipošto sporedne stanice. Prethodna epizoda Druga strana ogledala otvara AI-ciklus preko kuće, ogledala i inteligencije koja stvara privid; Pokojna Hejzel prenosi istu temu u ravan kletve, telefona i kolektivne krivice; Anatomija duše zatvara trio u pravcu noir-fantastike. Sama Baraldi je objašnjavala da želi kratke, trodelne cikluse u kojima ista tema dobija tri različita hororska lica. Po toj zamisli, ova epzioda predstavoja „srednji dokaz“ programa: ne najčistiji, ali možda najupadljiviji primer kako se folklor, savremena tehnologija i društveni nemir mogu spojiti u jednom jedinom albumu. Intervista a Barbara Baraldi: “Vi racconto com’è nata quest’idea e com'è il mio Dylan Dog” - BadTaste https://www.badtaste.it/interviste/intervista-barbara-baraldi-come-e-nata-idea-com-e-mio-dylan-dog Epizoda se takođe prirodno naslanja na epizodu Kendiveb, priču o invazivnoj mreži sa geslom „Povezan sam, dakle postojim“. Gledano iz te perspektive, Pokojna Hejzel deluje kao mračnija sestra iste opsesije: ako je Candiweb govorio o mreži kao sistemu zavisnosti, Hejzel pokazuje mrežu kao oblik uklete transmisije i kao mehanizam krivice. Otuda nije slučajno što je album ostao zapažen i izvan uske fanovske recepcije: Bonelli ga je 2024. već uvrstio među „hvaljene“ radove Porretto i Mericone, a scenario je dospeo i do nominacije za nagradu Micheluzzi. To, razume se, ne rešava sva pitanja koja album ostavlja otvorenim; ali potvrđuje da je reč o epizodi koja je u italijanskoj kritičkoj i čitalačkoj javnosti prepoznata kao važan signal novog kursa. Intervista a Barbara Baraldi: “Vi racconto com’è nata quest’idea e com'è il mio Dylan Dog” - BadTaste https://www.badtaste.it/interviste/intervista-barbara-baraldi-come-e-nata-idea-com-e-mio-dylan-dog
Prethodna i naredna sveska Prethodna sveska regularne edicije nosila je naslov Druga strana ogledala (#237), a naredna Anatomija duše (#239).
Pogledati: Dilan Dog (spisak epizoda)
Reference
Категорија:Дилан Дог