Римски климатски оптимум Повезани регион: Римско царство (Медитеран и Европа) Временски период: ок. 200. пре н. е. — 150. н. е. Главне одлике: Топла, влажна и изразито стабилна клима Научни докази: Годови дрвећа, узорци леда, спелеотеми Повезани концепти: Римска пољопривреда, Каснија антика, Мало ледено доба

Клима у античком Риму, у научној литератури позната и као Римски климатски оптимум (енгл. Roman Climate Optimum), представља дуготрајни период изразито топле, влажне и стабилне климе који је захватио подручје Средоземља и већег дела Европе у време успона и врхунца Римског царства Harper 2017, стр. 35–40.. Овај климатски феномен трајао је приближно од 200. године пре нове ере до 150. године нове ере, омогућивши нагли развој пољопривреде, ширење узгоја специфичних култура на север, као и дуготрајну економску и демографску експанзију римске цивилизације McCormick et al. 2012, стр. 175.. Стабилне временске прилике и предвидиви временски циклуси у овом раздобљу у великој мери су подржали одржавање сложеног урбаног, трговачког и војног система тадашње државе .

Током векова, услед постепених природних циклуса и појачане вулканске активности у касној антици, овај период стабилности је окончан, што је изазвало озбиљне друштвене и економске последице. Данас се у модерној историјској науци и археологији клима античког Рима интензивно проучава како би се боље разумели фактори који су утицали на кризу и каснији пад Римског царства Smith 2011, стр. 91.. Савремени истраживачи користе напредне методе природних наука како би реконструисали тачне временске услове који су обликовали живот античког човека .

Карактеристике климатског оптимума Током ове златне климатске ере, просечне температуре на простору европског континента и басена Средоземног мора биле су за око један до два степена Целзијуса више у односу на претходна и потоња хладнија раздобља Büntgen et al. 2011, стр. 578.. Зиме су углавном биле благе и кишовите, док су лета била умерено топла са довољно падавина, што је спречавало појаву деструктивних и дуготрајних суша које су иначе природна карактеристика медитеранског поднебља .

Оваква стабилност је директно утицала и на редовне хидролошке циклусе великих река. Историјски извори потврђују да су водостаји Тибра били стабилни, док су годишње поплаве Нила у Египту биле редовне и оптималне висине Harper 2017, стр. 52.. Ова хидролошка правилност омогућила је континуирано наводњавање и претварање речних долина у главне изворе хране за целокупно Царство .

Утицај на пољопривреду и економију Изразито повољни климатски услови омогућили су римским писцима и агрономима, међу којима су Катон Старији, Варон и Коломела (лат. Columella), да развију напредне технике обраде земље и документују висок ниво аграрне продуктивности White 1970, стр. 22–25.. Топла клима је значајно померила географске границе узгоја култура осетљивих на мраз: Маслињаци и виногради су се успешно ширели далеко на север, обухватајући делове северне Италије, Галије и јужне Британије . Пољопривредна зона у Северној Африци обухватала је територије које су данас потпуно пустињске и неплодне .

Редовни приноси житарица формирали су основу државног система снабдевања познатог као *annona*, који је гарантовао бесплатан или јефтин хлеб за милионско становништво града Рима, као и редовно снабдевање десетина римских легија стационираних на удаљеним границама Рајне и Дунава .

Научни извори и докази Савремена историјска климатологија не заснива се само на текстуалним описима античких аутора, већ користи егзактне методе природних наука за прикупљање доказа о тадашњој клими:

Дендрохронологија (анализа годова дрвећа): Проучавање фосилних и археолошких остатака храстовине из средње Европе показује широке годове који јасно указују на дуге периоде топлих и влажних лета током римског златног доба . Узорци леда са Гренланда: Анализа дубоких слојева ледених прекривача открила је изузетно низак ниво вулканског сулфата у атмосфери између 100. године пре н. е. и 150. године н. е., што доказује одсуство великих вулканских ерупција које изазивају изненадне вулканске зиме и глобално хлађење Sigl et al. 2015, стр. 543.. Спелеотеми (пећински накит): Испитивање стабилних изотопа кисеоника и угљеника у сталагмитима у пећинама широм Средоземља потврђује висок ниво влаге и стабилне количине падавина у прва два века римске државе .

Климатске промене и прелазак у касну антику Након средине 2. века нове ере, дуготрајна климатска стабилност почела је постепено да слаби, означавајући почетак такозваног римског прелазног климатског периода Harper 2017, стр. 118.. Учестале суше, нагли падови температура и поновна активација вулкана широм света током 3. века довели су до драстичног смањења пољопривредних приноса, појаве масовне глади и дестабилизације тржишта хране .

Ове негативне еколошке промене директно су коинцидирале са великом политичком и војном Кризом трећег века, као и са појавом првих великих пандемија, попут Антонинске и Кипријанове куге . Потпуни крај оптималних климатских услова наступио је средином 6. века, када је серија великих вулканских ерупција изазвала глобално замрачење атмосфере и отпочела Касноантичко мало ледено доба (лат. Late Antique Little Ice Age), што је додатно ослабило институције касноримског друштва и Византије Büntgen et al. 2016, стр. 231..

Види још Стари Рим Економија древног Рима Римска пољопривреда Пад Римског царства

Литература

Büntgen, Ulf et al. (2011). „2500 Years of European Climate Variability and Human Susceptibility”. Science. 331 (6017): 578–582. Büntgen, Ulf et al. (2016). „Cooling and societal change during the Late Antique Little Ice Age from 536 to around 660 AD”. Nature Geoscience. 9 (3): 231–236. Harper, Kyle (2017). The Fate of Rome: Climate, Disease, and the End of an Empire. Princeton University Press. McCormick, Michael et al. (2012). „Climate Change during and after the Roman Empire: Reconstructing the Past from Scientific and Historical Evidence”. Journal of Interdisciplinary History. 43 (2): 169–220. Sigl, Michael et al. (2015). „Timing and climate forced impacts of volcanic eruptions for the past 2,500 years”. Nature. 523 (7562): 543–549. White, K. D. (1970). Roman Farming. Cornell University Press.

Референце