Јоаким; је, према хришћанском Светом предању, био супруг Свете Ане, отац Марије и деда Исуса. Прича о Јоакиму и Ани први пут се појављује у Јаковљевом јеванђељу, које је део новозаветних апокрифа. Његов празник је 26. јула, датум који дели са Светом Аном.
У католичкој традицији Прича о Јоакиму, његовој жени Ани и чудесном рођењу њиховог детета Марије, Исусове мајке, први пут је испричана у апокрифном јеванђељу о детињству из 2. века, Јаковљевом јеванђељу (такође познатом и као Протојеванђеље Јаковљево). Јоаким је био богат и побожан човек, који је редовно давао сиромасима; међутим, Чарлс Суве, пишући у Католичкој енциклопедији, наводи да је идеја да је Јоаким поседовао велика стада и крда сумњива.Чарлс Суве. „Свети Јоаким” Католичка енциклопедија Vol. 8. Њујорк: Robert Appleton Company, 1910. Приступљено 3. 8. 2022. У храму је Јоакимова жртва одбијена, јер је бездетност пара тумачена као знак божанског незадовољства. Јоаким се због тога повукао у пустињу, где је постио и кајао се 40 дана. Анђели су се потом указали и Јоакиму и Ани како би им обећали дете., Светски сусрет породица, 2015.
Јоаким се касније вратио у Јерусалим и загрлио Ану на градским вратима, која су се налазила у Јерусалимским зидинама. Древно веровање држало је да је дете које роди старија мајка, која је изгубила наду да ће имати потомство, предодређено за велике ствари. Паралеле се јављају у Хебрејској Библији у случају Саре, супруге Аврама и мајке Исака; Ане, мајке Самуила; и у Новом завету у случају родитеља Јована Крститеља. Циклус легенди о Јоакиму и Ани био је укључен у Златну легенду (око 1260) аутора Јакопа да Ворађине. Овај циклус је остао популаран у хришћанској уметности све док Тридентски сабор (1545–1563) није ограничио приказивање апокрифних догађаја.
Никакво литургијско славље Светог Јоакима није било укључено у Тридентски календар. Додато је у Општи римски календар 1584. године, за прославу 20. марта, дан након празника Светог Јосифа. Године 1738. премештено је на недељу унутар октаве Успења Марије. У склопу својих напора да омогући слављење недељне литургије, Папа Пије X преместио је празник на 16. август, дан након Успења, како би се Јоаким могао спомињати у прослави Маријиног тријумфа.Гаспар Лефевр, „The Saint Andrew Daily Missal, with Vespers for Sundays and Feasts”, Сент Пол, Минесота: The E. M. Lohmann Co., 1952, Папа Свети Пије X је 28. маја 1906. године увео опрост од 300 дана, који се може добити једном дневно, за сваки зазив „Свети Јоакиме, супружниче Свете Ане и оче Блажене Девице”.
мини|Немачко Рођење Марије из 12. века, са Јоакимом који носи јеврејски шешир|лево Празник се затим славио као Двоструки друге класе, ранг који је 1960. године промењен у Празник друге класе. У ревизији Општег римског календара из 1969. године, спојен је са празником Свете Ане, за прославу 26. јула. Православна црква и Источне католичке цркве прослављају Јоакима 9. септембра, на Сабор светих и праведних Богоотаца Јоакима и Ане, дан након Мале Госпојине. Јоаким се спомиње (заједно са Аном) у Цркви Енглеске уз Мањи празник 26. јула.
Заштитништво Јоаким се наводи као свети заштитник очева, деда, баба и деда, брачних парова, столара и трговаца ланом.
Иконографија мини|upright|Статуа Светог Јоакима у цркви Светог Николе у Фризаху У средњовековној уметности, он често носи купасти јеврејски шешир. Често је приказиван као светац, са ореолом, али је у Латинској цркви постојала свест да је он вероватно умро прерано да би се могао сматрати хришћанином. Сусрет Јоакима и Ане код Златних врата био је популаран мотив у уметничким приказима живота Девице Марије.
Симболи повезани са Светим Јоакимом укључују књигу или свитак који представљају произвођаче лана, пастирски штап за хришћанску Реч и корпу са голубовима која представља мир. Готово увек је одевен у зелено, боју наде. Име реке Сан Хоакин датира из периода 1805–1808. године, када је шпански истраживач Габријел Морага вршио геодетска мерења источно од мисије Сан Хозе како би пронашао могуће локације за мисију. Име је било у уобичајеној употреби до 1810. године.
У исламу У исламу се он назива Имран (), што је арапски приказ хебрејског имена Амрам.Куран 3:42; цитирано у: Stowasser, Barbara Freyer, "Mary", у: Encyclopaedia of the Qurʾān, General Editor: Jane Dammen McAuliffe, Georgetown University, Washington, D.C. Према Курану у сури Ал Имран, Имран је отац Мерјем и деда Исе.
Види још Хронолошки списак светитеља у 1. веку
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе Свети Јоаким, отац Девице на сајту Хришћанска иконографија
Категорија:Умрли 15. п. н. е. Категорија:Богородица Категорија:Људи из Назарета