Хипотеза о украденом телу претпоставља да је тело Исуса Христа украдено из његовог гроба. Она теоретише да је његова гробница пронађена празна не зато што је васкрсао, већ зато што су тело негде другде сакрили апостоли или непознате особе. И хипотеза о украденом телу и дебата о њој претпостављају основну историчност јеванђеоских извештаја о открићу гроба. Хипотеза о украденом телу сматра идеју да тело није било у гробу уверљивомтаква тврдња би се могла проверити да су је изнели рани хришћаниали сматра вероватнијим да су рани хришћани били доведени у заблуду да поверују у васкрсење због крађе Исусовог тела.
Хипотеза постоји од времена раног хришћанства; о њој се расправља у Јеванђељу по Матеју, за које се углавном сматра да је написано између 70. и 100. године нове ере. Матејево јеванђеље износи ову хипотезу само да би је оповргло; према њему, тврдња да је тело украдено је лаж коју су ширили израелски првосвештеници.
Историчност и јеванђеоски извештаји
Примарни извори детаља о Исусу су јеванђеља. Римски списи пружају мање информацијане постоји сачуван савремени запис о Исусовом погубљењу, на пример, мада се тако нешто не би ни очекивало, а самим тим нема ни детаља о томе шта је касније урађено са телом. Догађаји између Исусовог погубљења и открића празног гроба углавном се заснивају на јеванђеоским извештајима, будући да не постоје детаљни историјски записи из тог времена који би потврдили шта се тачно догодило. Разумевање ових дана увелико се ослања како на религијске текстове, тако и на познавање историјског и културног контекста тог периода, те је тешко рећи нешто више од тога да су сценарији попут хипотезе о украденом телу „могући” или „мало вероватни”, уместо да су „доказани” или „оповргнути”.Carrier, The Plausibility of Theft, стр. 349. „...[ово дело] показује уверљивост (али никако и сигурност) хипотезе да је Исусово тело украдено.”
Према Јеванђељу по Марку, за које се углавном сматра да је најстарије јеванђеље, Јосиф из Ариматеје је тражио од Понтија Пилата Исусово тело. Након тога, група жена је отишла до гроба и затекла откотрљан камен, анђела, али не и тело. Јеванђеље по Луки се углавном слаже са овим извештајем, иако се списак жена благо разликује. Видети Марко 15:40–41 и Јован 19:25. Према Јеванђељу по Јовану, Никодим је помогао Јосифу из Ариматеје око Исусовог погреба. Такође се напомиње да је Исус сахрањен у врту близу места распећа, и да тамо раније нико није био положен. У Јеванђељу по Јовану, Симон Петар и вољени ученик такође долазе на гроб како би проверили тврдњу Марије Магдалене о празном гробу; у Марковом и Лукином јеванђељу нема директне референце на ово, где се имплицира да апостоли верују тек након што су видели васкрслог Исуса.
Јеванђеље по Матеју укључује засебан извештај о периоду између Исусове смрти и открића празног гроба који се не налази у другим јеванђељима, и директно се бави скептицизмом у вези са васкрсењем. У Матејевом извештају, првосвештеници и фарисеји знају за пророчанства да ће се Исус вратити за три дана и плаше се да ће његови ученици украсти тело како би изгледало да је васкрсао. Они траже од Пилата да осигура гробницу, а Пилат шаље стражу да је чува. Када Марија Магдалена стигне до гроба, за разлику од извештаја у другим јеванђељима, дешава се земљотрес и камен са гробнице се откотрља пред њом. Појављује се анђео који плаши стражаре, откривајући празан гроб. Када стражари то пријаве првосвештеницима, свештеници подмићују стражаре да лажу о догађајима:
Ово је главна референца на хипотезу о украденом телу у Новом завету.
Потенцијални кривци
Ученици Према овој верзији хипотезе о украденом телу, неки од ученика су украли Исусово тело. Потенцијални разлози укључују жељу да сами сахране Исуса; веровање да ће се Исус ускоро вратити и жељу да његово тело буде у њиховом поседу; „побожну обману” како би се обновио Исусов добар глас након што је разапет као злочинац; или отворену заверу да се лажира васкрсење. У теорији о побожној обмани, предложени мотив је да ако би људи веровали да је Бог узео Исусово тело на небо, то би „доказало” да је Исус био истински свети човек и оправдало његово име. Теорија о „лажираном васкрсењу” је једини сценарио о којем се расправља у јеванђељима, иако га Матеј помиње искључиво да би га оповргао и тврдио да је прича измишљотина јерусалимских првосвештеника. Према заговорницима ове теорије, чињеница да Матеј покреће ово питање чини вероватним да је такав антихришћански наратив већ постојао у то време. Исусова пратња је могла бројати најмање седамдесет особа (Седамдесет апостола), па према заговорницима није невероватно да би барем један или двојица од њих били спремни да предузму такву заверу. Ова теорија такође отклања потребу за чудесним васкрсењем.
Јеврејско антихришћанско дело из 5. века, Толедот Јешу, садржи тврдњу да су ученици планирали да украду Исусово тело из његовог гроба. У овом извештају, тело је већ било премештено, и када су ученици стигли до празног гроба, дошли су до погрешног закључка да је он устао из мртвих. Касније је леш продат јеврејским вођама за тридесет сребрњака, који су потврдили Исусову смрт; Исусов леш је затим вучен кроз улице Јерусалима.Gary R. Habermas, . стр. 205 (Thomas Nelson, Inc., 2008). Друга варијанта потиче из записа расправе из 2. века између хришћанина и Јеврејина, дела Јустина Филозофа Дијалог са Трифоном: „његови ученици су га ноћу украли из гроба, где је био положен када је скинут са крста, и сада обмањују људе тврдећи да је васкрсао из мртвих и узнео се на небо.”
Каснија дела која ово сугеришу укључују неке од „критичара облика” и њихове претходнике у Немачкој. Један од раних примера је Херман Самуел Рејмарус, који је писао у 18. веку. Према Рејмарусу, сам Исус никада није замишљао религију попут хришћанства, а и он и његови следбеници били су револуционари који су радили на успостављању земаљског Царства Божјег након свргавања римске власти. Након Исусове смрти, његови скрхани следбеници, који су очекивали важне улоге у надолазећој влади, и даље су желели да задрже моћ, те су Исусову политичку поруку претворили у духовну. Да би та промена фокуса успела, украли су тело и оставили празан гроб како би могли да буду поштовани лидери нове религије, изабрани од стране васкрслог пророка.
Искреност ученика Хришћански апологети сматрају неубедљивом идеју да су ученици украли тело. И Јевсевије и црквено предање тврде да је велики број апостола страдао мученичком смрћу због своје вере. Стога је мало вероватно да би било који завереници проповедали и на крају умрли за нешто за шта су знали да је лаж. Џ. Н. Д. Андерсон, декан Правног факултета Универзитета у Лондону и хришћански апологета, рекао је: „Ово [теорија о украденом телу] би било у потпуној супротности са свим што знамо о њима [апостолима]: њиховим етичким учењем, квалитетом њихових живота. Нити би то почело да објашњава њихову драматичну трансформацију од потиштених и обесхрабрених бегунаца у сведоке које никакво противљење није могло ућуткати.”
Е. П. Сандерс се слаже са апологетима да је мало вероватно да би ученици створили превару, али на то гледа другачије. Он тврди:
Пљачкаши гробова Пљачкање гробова је било познат проблем у Јудеји у 1. веку; чувени Назаретски натпис детаљно описује цезаров едикт који прописује смртну казну за оскрнављење гробница. Постоји и неколико других доказа, као што је декрет цара Септимија Севера којим се поново потврђује постојећи закон, што имплицира да је његово кршење и даље представљало проблем у 2. веку нове ере. Стога је могуће да су Исусово тело однели пљачкаши гробова. Гари Хабермас сматра ово мало вероватним; он пише: „Пљачкати гробницу због драгоцености је једна стварпонети тело са собом је нешто сасвим друго! Зашто бисте са собом носили мушко тело када покушавате да побегнете?” Ипак, чини се да су неки древни пљачкаши гробова заиста крали тела. Могући мотив за тако нешто била би употреба Исусовог тела у некромантији; неколико обреда тог времена захтевало је „особу која је прерано умрла” или тело свете особе. На пример, према једном веровању тог времена, особа би могла да убаци свитак у уста леша и да поставља питања мртвима. Тацит бележи да су „остаци људских тела” пронађени заједно са реквизитима за клетве у одајама Германика. Вилијам Лејн Крејг одбацује ове случајеве из других делова Римског царства као сувише удаљене јер су „нејеврејски, непалестински и несавременидругим речима, ирелевантни за Исуса.” Крејг Кинер такође сматра да су докази о крађи лешева превише удаљени од Јерусалима у 1. веку.Craig Keener: „...наши докази о крађи лешева појављују се у паганским областима, никада у околини Јерусалима.” (Wm. B. Eerdmans, ), Дејл Алисон пише да „...неки натписи на гробницама у Јерусалиму пре 70. године упозоравају на премештање или узнемиравање лешева, што је у складу са забринутошћу због крађе”. Геза Вермеш такође напомиње да „...ометање гробова није било неуобичајено, као што се може закључити из клетве бачене на скрнавитеље гробница...”, али тврди да „... чињеница да су организатори сахране били добро познати и да су лако могли бити упитани да пруже објашњење, снажно говори против ове теорије”. Докази о практиковању некромантије се такође појављују у Јудеји, али тек након што су Римљани поново населили ту област после устанка Бар Кохбе у 2. веку нове ере.Live Science (2023), Evidence of Roman-era 'death magic' used to speak with the deceased found near Jerusalem
Јеврејско руководство Историчар Чарлс Фриман претпоставља да су Кајафа и чланови Синедриона уклонили Исусово тело како би спречили могуће грађанске немире које би изазвали Исусови следбеници. Испразнивши гробницу, Синедрион се надао да ће спречити да она постане светилиште. Такође је приметио да и Матејево и Марково јеванђеље бележе да се један или више младића (или анђела) обучених у бело указало мироносицама и рекло им да траже Исуса у Галилеји. Фриман је тврдио да су ови младићи или анђели могли бити свештеници из Јерусалимског храма, јер њихов јеванђеоски опис одговара опису храмских свештеника (бела одећа). Охрабрујући Исусове следбенике да се врате у Галилеју, свештеници су покушавали да их натерају да напусте Јерусалим и тако избегну немире.. стр. 31-33(Yale University Press, 2009).
Исусова породица или непознате особе Према овој верзији хипотезе о украденом телу, није било завере; Исусово тело је премештено из гроба из непознатих или неважних разлога. Апостоли су затим пронашли празан гроб и постали искрено уверени да је Исус васкрсао, што би објаснило њихов каснији жар у ширењу хришћанства. Аутор и критичар текста Барт Ерман тврди да иако је хипотеза о украденом телу мало вероватна, из историјске перспективе је и даље далеко вероватнија од васкрсења. Ерман такође каже да постоји много мотива за крађу тела, на пример, жеља његове породице да поново сахрани његове остатке у некој врсти породичне гробнице.
Друга могућност, иако прилично бизарна, јесте вртлар. Тертулијан, у делу О спектаклима (De Spectaculis), спомиње да поред теорије да су ученици украли тело постоји и теорија да је то учинио вртлар како „његовим зеленашима [зеленим салатама] не би наудила гомила посетилаца [тела]”. Тертулијан, ранохришћански полемичар, можда је само желео да се наруга онима који су сумњали у васкрсење стављајући им у уста ситничаву теорију о вртлару. Овај одломак можда само упућује на шалу тог времена или неку другу неозбиљну оптужбу. Међутим, Јованово јеванђеље се можда бави овим питањем, као и Тацијанов Дијатесарон. У Јовану 20:14–16 и одељку 53 Дијатесарона, Марија, након што је претпоставила да је васкрсли Исус вртлар, пита га шта је урадио са теломшто имплицира да је вртлар можда заиста имао мотив да премести тело. Поред тога, у делу Толедот Јешу, управо је вртлар по имену Јуда тај који је првобитно преместио тело, а затим касније продао Исусово тело јеврејском руководству. Чак и ако све ово само сведочи о јеврејској полемици против хришћанства, то имплицира да су људи у то време сматрали да је мотив вртлара да украде тело уверљив, чак и ако је тај мотив данас непознат.