Персеполис је анимирани биографски драмски филм за одрасле из 2007., који су написали и режирали Маржан Сатрапи и Венсан Пароно, заснован на истоименом аутобиографском графичком роману Сатрапијеве. Прича прати младу девојку која одраста у време Иранске револуције. Наслов се односи на историјски град Персепољ.
Филм,као међународна копродукција Француске и Сједињених Држава, премијерно је приказан на Филмском фестивалу у Кану 2007., где је освојио Награду жирија. Премијерно је приказан у Француској и Белгији 27. јуна 2007., добивши универзалне похвале критичара. Филм је изабран као француски кандидат за категорију најбољег страног филма и номинован је за најбољи анимирани филм на 80. додели Оскара, чиме је Сатрапи постала прва жена номинована у тој категорији.
Опис На париском аеродрому Орли, Марџан „Марђи“ Сатрапи се спрема да се укрца у авион за Техеран, али се предомисли у последњем тренутку. Читав дан проводи на аеродрому, размишљајући о свом животу пре одласка из Француске.
Током иранске револуције 1979., Марђијина породица више средње класе учествује у скуповима, иако јој је забрањено да присуствује. Марђијин ујак Анош долази на вечеру по пуштању из затвора, инспиришући Марђи причама о свом животу у бекству од владе. Шах је свргнут, а почињу избори за нову водећу силу; исламски фундаменталисти побеђују на изборима и намећу строги исламски закон, приморавајући жене да се „скромно“ облаче и носе мараме. Анош је поново ухапшен и погубљен због својих политичких уверења. Временом, многи Иранци беже у иностранство.
Избија ирачко-ирански рат и иранска влада одузима још више друштвених слобода. Марђијев ујак Тахер доживљава инфаркт и мора да иде у Енглеску на операцију, али само они које је одобрио Здравствени одбор могу да напусте земљу. Када Марђијева тетка тражи дозволу, открива да је директор болнице њен бивши перач прозора, који је неспособан и покоран религији. Марђи и њен отац посећују Хосроа због лажног пасоша. Хосро крије Нилуфар, жену тражену због њених комунистичких уверења. Када Нилуфар буде ухваћена и погубљена, Хосро бежи. Тахер након тога умире.
Док одраста, Марји купује хеви метал албуме на црном тржишту и носи западњачку одећу. Када оповргне лажи учитељице о злоупотребама владе, бива избачена. Плашећи се хапшења, родитељи је шаљу у француски лицеј у Бечу да живи са најбољом другарицом своје мајке. Марјан је касније послата да живи са католичким монахињама у пансиону. Марђи стиче мало пријатеља и осећа се изоловано. Након што увреди монахињу, избацују је. Сели се из куће у кућу док не изнајми собу од др Фрау Шлос, бивше учитељице са нестабилном личношћу.
Једне ноћи, док одлази са журке на којој лаже да је Францускиња, Марђи чује глас своје баке која јој говори да остане верна себи. Развија везу са Маркусом, али она се завршава након што га ухвати како је вара са другом женом. Шлос оптужује Марђи за крађу, а Марђи одлази. Дан проводи на клупи у парку, размишљајући о својим поступцима и схватајући да нема где да оде. Након што је неколико месеци живела на улици, добија бронхитис и скоро умире. Буди се у бечкој болници, где јој је дозвољено да обави телефонски позив кући.
Марђи се враћа у Иран са надама своје породице да ће крај рата побољшати њихове животе. Она постаје депресивна и покушава самоубиство предозирањем. Сања да упозна Бога, који инсистира да њено време није прошло. Тргнута из депресије, она похађа универзитет и почиње да се забавља са колегом студентом Резом.
Док чека Резу напољу, Марђи лаже полицајцу како би избегла хапшење због шминке, говорећи јој да јој је човек у близини, који ју је гледао, упутио непристојне коментаре. Њена бака је разочарана и каже јој да су и њен деда и ујак умрли за слободу и да никада не би требало да жртвује свој интегритет. Марђи држи говор током часа, доводећи у питање сексистичке двоструке стандарде на универзитетском форуму о јавном моралу, али и Марђина и Резина породица су кажњене када су њих двоје ухваћени како се држе за руке у јавности. Марђи и Реза се венчавају, али се разводе годину дана касније.
Фундаменталистичка полиција упада на журку којој Марђи присуствује. Жене су притворене док мушкарци беже преко кровова. Једна од њих, Нима, погине. Марђи одлучује да поново напусти Иран. Пре одласка, посећује гробове свог деде и ујака. Мајка јој забрањује повратак, а бака јој умире убрзо након њеног одласка.
У садашњости, на Орлију, Марђи улази у такси. Док такси напушта аеродром, возач је пита одакле долази. Она одговара: „Из Ирана“. Сећа се свог последњег сећања на баку.
Улоге
Кјара Мастројани као Маржан Катрин Денев као мајка
Енглеска верзија
Џина Роуландс као бака Шон Пен као отац Аметист Фрезињак као дете Марјане Иги Поп као ујак Ануш
Издавање Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Кану 23. маја 2007., где је освојио Награду жирија, заједно са филмом Тиха светлост. У свом говору поводом прихватања награде, Сатрапи је рекла: „Иако је овај филм универзалан, желим да награду посветим свим Иранцима.“
Види још
Иранска кинематографија
Референце
Литература
Ristola, Jacqueline (31 December 2016). "Recreating Reality: Waltz With Bashir, Persepolis, and the Documentary Genre". Animation Studies 11. doi:10.17613/M60J79. ISSN 1930-1928. Massoumi, Nariman (17 February 2025), "The Family Idyll, Exclusion and Ideology in Persepolis", in Rethinking Migration, edited by Bridget Anderson, Bristol University Press, pp. 175–193, doi:10.56687/9781529234497-015, , retrieved 17 June 2025.
Спољашње везе
Persepolis at Film Education
Категорија:Контроверзе о опсцености у филму Категорија:Француски црно-бели филмови Категорија:Филмови о пубертету Категорија:Цензурисани филмови Категорија:Амерички независни филмови Категорија:Филмови 2007. Категорија:Странице са непрегледаним преводима