Прва република
Прва република је основана 1792. Овај списак укључује само оне погубљене након Владавине терора. Антоан Кантен Фукије-Тенвил (1795) – гиљотиниран због злоупотребе положаја јавног тужиоца Франсоа-Ноел Бабеф (1797) – гиљотиниран у Вендому због умешаности у Заверу једнаких Огистен Александар Дарте (1797) - гиљотиниран у Вендому због умешаности у Заверу једнаких Ђузепе Ћераки (1801) – гиљотиниран од стране Наполеона због улоге у
Рестаурација
Четири наредника из Ла Рошела (1822) – погубљени због издаје краља Луја XVIII Ђузепе Марко Фјески (1836) – погубљен гиљотином због убиства 18 људи током покушаја атентата на краља Луја-Филипа I
Трећа до Пета република
Прадо (1888) – гиљотиниран у Ла Рокет, Париз због убиства Франсоа Клодијус Кенигштајн, познат као Равашол (1892) – гиљотиниран због убиства и анархије Санте Ђеронимо Казерио (1894) – погубљен због атентата на председника Марија Франсоу Садија Карноа Теофил Деро, „Полова банда” (1909) – гиљотиниран у Бетину (Север-Па де Кале), од стране Анатола Дејблера, због серије убистава Кану Вроман, „Полова банда” (1909) – гиљотиниран у Бетину (Север-Па де Кале), од стране Анатола Дејблера, због серије убистава Огист Поле, „Полова банда” (1909) – гиљотиниран у Бетину (Север-Па де Кале), од стране Анатола Дејблера, због серије убистава Абел Поле, „Полова банда” (1909) – гиљотиниран у Бетину (Север-Па де Кале), од стране Анатола Дејблера, због серије убистава Анри Ландри (1922) – погубљен због серијских убистава Пол Горгулов (1932) – погубљен у Паризу због атентата на председника Пола Думера Еуген Вајдман (1939) – погубљен због убиства; последње јавно погубљење гиљотином у Француској Жак Феш (1957) – погубљен у Паризу због убиства полицајца Кристијан Ранучи (1976) – гиљотиниран у Марсељу због убиства Жером Карен (1977) – гиљотиниран у Дуеу због убиства Хамида Ђандуби (1977) – гиљотиниран у Марсељу због убиства – последње погубљење у Француској, последње погубљење у западном свету извршено обезглављивањем, и последње погубљење гиљотином било где у свету Ерве Корнара (2015) – убиство повезано са тероризмом у Лиону од стране Јасина Салхија у нападу у Сен-Кантен-Фалавјеу Самјуел Пати (2020) – наставник обезглављен након што је лажно оптужен да је показивао карикатуру Мухамеда из Шарли Ебдоа током часа
Грузија Деметриус II (1289) – погубили га Монголи Аргун-кана због побуне
Немачка
Пре 20. века мини|Погубљење Јохана Витенборга, 1363. мини|Погубљење пирата у Хамбургу, 1573. Прискилијан (385) – обезглављен због јереси у Триру (у римској провинцији Галија Белгика) Јохан Витенборг (1363) – обезглављен у Либеку због занемаривања дужности након поморског пораза од Данске Клаус Штертебекер (1400) – обезглављен у Хамбургу због пиратерије против Ханзеатске лиге Томас Минцер (1525) – обезглављен у Милхаузену после битке код Франкенхаузена током Немачког сељачког рата Лудвиг Хечер (1529) – погубљен у Констанцу због анабаптистичког радикализма (али технички због прељубе) Томас фон Имбројх (1558) – обезглављен у Келну због јереси Јохан Филип Крац фон Шарфенштајн (1635) – обезглављен у Бечу, Аустрија, због издаје након што је пребегао Шведском царству током Тридесетогодишњег рата Ханс Улрих фон Шафгоч (1635) – обезглављен у Регензбургу због издаје Ханс Херман фон Кате (1730) – обезглављен у Кистрину, Бранденбург, због помагања престолонаследнику Фридриху од Пруске у покушају бекства у Велику Британију Шиндерханес (1803) – гиљотиниран у Мајнцу, под француском окупацијом, због оружане пљачке и других злочина Карл Лудвиг Занд (1820) – обезглављен у Манхајму, Баден, због убиства Августа фон Коцебуа Макс Хедел (1878) – погубљен због покушаја атентата на цара Вилхелма I
Вајмарска Република пре 1933.
Руперт Фишер (1924) – убица; први кога је гиљотинирао Јохан Рајххарт који је погубио 3165 осуђеника Фриц Харман (1925) – звани Хановерски Касапин (или Вампир); гиљотиниран у Хановеру због убиства Петер Киртен (1931) – звани Диселдорфски Вампир; гиљотиниран у Келну због убиства
Нацистичка Немачка
Бруно Теш (1933) – погубљен у Алтони са још тројицом после „Алтонске крваве недеље” Маринус ван дер Лубе (1934) – гиљотиниран у Лајпцигу због изазивања пожара у Рајхстагу Бенита фон Фалкенхајн и Ренате фон Нацмер (1935) – погубљене секиром у Берлину због шпијунаже за Пољску Едгар Јозеф Андре (1936) – обезглављен у Хамбургу због издајничке умешаности у пожар у Рајхстагу Хелмут Хирш (1937) – погубљен у Берлину због издаје Лило Херман (1938) – гиљотинирана у Берлину због издаје Вилхелм Кусеров (1940) – Јеховин сведок обезглављен због одбијања служења у немачкој војсци Морис Баво (1941) – гиљотиниран у Берлину због покушаја атентата на Хитлера Хелмут Хибенер (1942) – гиљотиниран у Берлину због издаје Илзе Штебе (1942) – гиљотинирана у Берлину због издаје преко Црвеног оркестра Волфганг Кусеров (1942) – Јеховин сведок обезглављен због одбијања служења у немачкој војсци Франц Јегерштетер (1943) – гиљотиниран у Берлину као приговарач савести Марија Реститута (1943) – гиљотинирана због издаје Като Бонтјес ван Бек (1943) – гиљотинирана у Берлину због завере за издају Милдред Харнак (1943) – Американка; гиљотинирана у Берлину због антинацистичких активности преко Црвеног оркестра Софи Шол (1943) – гиљотинирана због издаје преко покрета отпора Бела ружа Ханс Шол (1943) – брат горенаведене – гиљотиниран због издаје преко покрета отпора Бела ружа Кристоф Пробст (1943) – гиљотиниран због издаје преко покрета отпора Бела ружа Вили Граф (1943) – гиљотиниран због издаје преко покрета отпора Бела ружа Алекс Шморел (1943) – гиљотиниран због издаје преко покрета отпора Бела ружа Курт Хубер (1943) – гиљотиниран због издаје преко покрета отпора Бела ружа Ото и Елиза Хемпел (1943) – гиљотинирани у Берлину због издаје Јозефина Брунер (1943) - обезглављена у Штаделхајмском затвору у Минхену, због антинацистичких активности Муса Џелил (1944) – гиљотиниран у затвору Плецензе, Берлин, због антинацистичких активности Вернер Зеленбиндер (1944) – обезглављен секиром јер је био комуниста Фридрих Лоренц (1944) – обезглављен у Халеу на Залеу због помагања непријатељу
Велика Британија мини|Погубљење лорда Ловата, 1747. десно|мини|Глава Џеремаје Брандрета, 1817.
Вилијам Гордон, 6. виконт од Кенмура (1716) – погубљен на Тауер Хилу као јакобитски побуњеник Џејмс Радклиф, 3. гроф од Дервенвотера (1716) – погубљен на Тауер Хилу као јакобитски побуњеник Артур Елфинстон, 6. лорд Балмерино (1746) – обезглављен на Тауер Хилу као јакобитски присталица принца Чарлса Едварда Стјуарта, заробљен је у бици код Калодена Вилијам Бојд, 4. гроф од Килмарнока (1746) – обезглављен на Тауер Хилу као јакобитски присталица принца Чарлса Едварда Стјуарта, заробљен је у бици код Калодена Чарлс Радклиф, титуларни 5. гроф од Дервенвотера (1746) – погубљен на Тауер Хилу као јакобитски побуњеник Сајмон Фрејзер, 11. лорд Ловат (1747) – погубљен на Тауер Хилу као истакнути ветерана јакобитски присталица принца Чарлса Едварда Стјуарта. Иако сувише стар да би учествовао у Устанку 1745., изабрала га је британска круна за погубљење уместо његовог младог сина, који је заправо предводио клан Фрејзер за јакобитски циљ Џеремаја Брандрет (1817) – обешен и обезглављен у Дербију због издаје; праћен Вилијамом Тарнером и Ајзаком Ладламом, последња британска погубљења у којима је смрт изазвана секиром Артур Тислвуд и четворица осталих завереника из Като улице (1820) – обешени и обезглављени испред затвора Њугејт због издаје. Хируршки нож је коришћен за уклањање глава. Џејмс Вилсон, Ендру Харди и Џон Берд (1820) су обешени и обезглављени због издаје због умешаности у Радикални рат. Секирица је коришћена за обављање декапитације. Ово су биле последње три особе које су обешене и обезглављене у Уједињеном Краљевству. Јоланта Бледаите (2008) – литванска имигранткиња, мучена и убијена у Шкотској Џералд Мелин (2008) – везао је конопац око врата и закачио га за дрво пре него што је одвезао свој спортски ауто да изврши самоубиство. Дејвид Фајал (2008) – 50-годишњак, последњи станар у згради која је требало да буде срушена у Бишопстоуку, близу Саутемптона, Енглеска, обезглавио је себе моторном тестером да би указао на неправду што је приморан да се исели из ње. Дејвид Которн Хејнс (2014) – обезглављен у Сиријско-арабијској пустињи од стране Исламске Државе Ирака и Леванта Дејмиен Хегни (2022) – убијен, а потом раскомадан од стране Стивена Макорта.
Мађарска Ласло Хуњади (1457) – погубљен од стране Ладислава V због завере против њега Гурген Маргарјан (2004) – обезглављен у сну од стране азербејџанског поручника Рамила Сафарова током НАТО самита у Будимпешти. Сафаров је током саслушања и суђења изјавио да је убио Маргарјана зато што је био јерменског порекла. Сафаров је касније помилован након изручења од стране председника Азербејџана, Илхама Алијева. Јанош Кадар (2007) – постхумно обезглављен од стране скрнавитеља гроба.Deréktól hiányzik Kádár János – többen őrzik a sírkertet Lánchíd Rádió, cs, 3. 5. 2007. 17:40
Индија Хемчандра Викрамадитја, такође познат као Хему (1556) – након што је рањен од стране могулске армије у Другој бици код Панипата, Хему је обезглавио Бајрам-кан, главнокомандујући могулске армије Гуру Тег Бахадур (1675) – девети гуру Сика погубљен у Делхију по наређењу могулског цара Аурангзеба Чхатрапати Самбаџи Раџе (1689) - Други Чхатрапати Маратског царства погубљен у Ваду по наређењу могулског падишаха Аурангзеба због одбијања да пређе у ислам и открије локацију краљевске ризнице. Свети Џон де Брито (1693) – португалски језуитски мисионар погубљен у Индији због проповедања хришћанства Раџа Дахир (711/712) – погубљен по наређењу Мухамеда ибн Касима након што је Дахирово Краљевство Синд поражено Мурја Савант (1912) – последњи Ранес обезглављен од стране Португалаца. Мурја Савант је био хиндуистички мученик који се борио против Португалаца и против присилног превођења Гоанаца у хришћанство Амарсинх Соланки (2008) – капетан брода МВ Кубер, рибарске кочарице коју су отели терористи Лашкар-е-Тајба три дана пре него што су почели Напади у Мумбају 2008., четири друга рибара по имену Рамеш Нагџи Баманија, Балеант Прабу, Мукеш Ратод и Нату Нану такође су убијени и бачени преко палубе Погранични сукоби Индије и Пакистана 2013. – два војника Индијске армије, Ланс наик Хемраџ и Ланс наик Судхакар Синг су убијени, а њихова тела су очигледно пронађена унакажена, са једним обезглављеним од стране војника Пакистанске армије
Индонезија Бре Вирабуми (1406) - син Хајам Вурука; обезглавио га Бра Нарапати након покушаја бекства. (1864) - вођа Банџармасинског рата, погубљен вешањем а касније му је глава обезглављена и однета у Холандију. Терезија Морангке, Алфита Поливо и Јарни Самбуе (2005) - Три хришћанске девојке обезглављене од стране милитантних исламиста у Посоу.
Ирак Древна Месопотамија Теуман, краљ Елама (653. п.н.е.) – погубио га освајачки асирски краљ Асурбанипал у бици код Тил-Тубе; његов син Тамариту је такође обезглављен
Умајадски период Имам Хусеин ибн Али и његова 72 саборца (680) – у бици код Кербале
Абасидски период Ел-Валид ибн Тариф еш-Шејбани, био је хариџитски побуњенички вођа. Године 794, подигао је побуну против Абасидског калифата, али је поражен, убијен и обезглављен 795. Џафар ел-Бармаки (803) – везир погубљен по наређењу калифа Харун ел-Рашида (вл. 786–809). Ел-Амин, шести абасидски калиф (813) – обезглављен 27. септембра 813. током сукоба. Ел-Мустаин, дванаести абасидски калиф (866) – обезглављен по наређењу свог рођака Ел-Мутаза.
Савремено доба Шосеј Кода (2004) – јапански држављанин обезглављен од стране терориста Ким Сун-ил (2004) – јужнокорејски држављанин обезглављен од стране терориста Кенет Бигли (2004) – држављанин УК обезглављен од стране терориста Ник Берг (2004) – држављанин САД обезглављен од стране терориста Јуџин Армстронг (2004) – држављанин САД обезглављен од стране терориста Џек Хенсли (2004) – држављанин САД обезглављен од стране терориста