„Alejandro” (срп. Алехандро) је песма америчке певачице Леди Гаге са њеног трећег ЕП-а, The Fame Monster (2009) — реиздања њеног албума The Fame (2008). Издат је као трећи сингл са The Fame Monster 20. априла 2010. године. Interscope Records је првобитно намеравао да „Dance in the Dark” буде трећи сингл са ЕП-а након што је „Alejandro” првобитно добио ограничено време емитовања на радију, али је Гага инсистирала на овом другом. Написана и копродуцирана од стране Гаге и мароканско-шведског продуцента Редвана, песма „Alejandro” је инспирисана Гагиним страхом од мушкараца и говори о њеном опраштању од својих латиноамеричких љубавника по имену Алехандро, Роберто и Фернандо. Музички, то је денс-поп и синт-поп песма са европоп и латино поп ритмовима, а почиње семплом главне мелодије композиције „Чардаш” италијанског композитора Виторија Монтија.
По изласку, „Alejandro” је добио углавном мешовите рецензије од стране музичких критичара; неки су хвалили заразност песме и продукцију, док су је други критиковали као неинвентивну, углавном због утицаја шведских поп група Аба и Ејс оф бејс. У ретроспективним рецензијама песма је сврстана међу Гагине најбоље синглове. Комерцијално, „Alejandro” је постигао глобални успех, нашавши се на врху топ-листа у Хрватској, Финској, Грчкој, Мађарској, Мексику, Пољској, Русији и Венецуели. Био је у топ 5 хитова у Аустралији, Бразилу, Канади, Данској, Француској, Немачкој, Италији, Шпанији и Сједињеним Државама. У студији часописа из 2017. године која је проучавала структуралне обрасце у мелодијама изузетно заразних песама, Америчка психолошка асоцијација (АПА) назвала је песму „Alejandro” једном од најзаразнијих на свету.
Пратећи музички спот, који је режирао амерички модни фотограф Стивен Клајн, инспирисан је Гагиним дивљењем према својим геј пријатељима и геј љубави. У споту, Гага плеше са војницима у кабареу, уз испреплетене сцене полуголих мушкараца који држе митраљезе и певачице која игра монахињу која гута бројаницу. Критичари су похвалили идеју и мрачну природу спота и упоредили га са радовима уметника из 1980-их. Католичка лига је критиковала Гагино коришћење религијских симбола у видеу. Ретроспективни коментатори анализирали су теме спота, укључујући БДСМ, антифашизам, сексуално насиље и религију. Гага је извела песму „Alejandro” у деветој сезони емисије Амерички идол и на многим својим концертним турнејама и резиденцијама.
Позадина и објављивање Леди Гага и Редван су написали песму „Alejandro”; такође су радили на вокалном аранжману и пратећим вокалима. Редван је био главни продуцент, док је Гага била копродуцент. Он је такође самостално радио на инструментацији, програмирању и снимању, и сарађивао са Елком Бакером на аудио инжењерингу. Песму је миксовао Роберт Ортон, а мастеринг је урадио Џин Грималди. Џони Северин је радио на вокалној монтажи. „Alejandro” је снимљен у FC Walvisch студију у Амстердаму.
Издавачка кућа Interscope Records планирала је да објави „Dance in the Dark” као трећи сингл са ЕП-а The Fame Monster (2009) — реиздања Гагиног дебитантског студијског албума The Fame (2008). Њен лични избор, „Alejandro”, првобитно је имао слабо време емитовања и није се сматрао одрживим избором. Након свађе између Гаге и њене издавачке куће, „Alejandro” је изабран за трећи сингл. Путем свог налога на Твитеру, Гага је прокоментарисала ову одлуку: „Alejandro је на радију. Јеботе звучи тако добро, успели смо мала чудовишта.” Сингл је званично послат на радио станице 20. априла 2010. године у Сједињеним Државама. Рекла је за Fuse TV да је инспирација иза песме „Alejandro” било њено „Чудовиште страха од мушкараца”. Према часопису NME, Гага жуди за пажњом својих бивших љубавника, али их одбацује, плашећи се везивања и напуштања.
Музика и текст „Alejandro” је денс-поп и синт-поп песма са нечим што часопис Billboard описује као „скоковит, газећи европоп ритам”. Песма почиње главном мелодијом из композиције „Чардаш” (1904) италијанског композитора Виторија Монтија одсвираном на виолини, док узнемирена Гага изговара са шпанским акцентом: „Знам да смо млади, и знам да ме можда волиш / Али једноставно више не могу бити с тобом овако, Алехандро.” У часопису који је објавио Cambridge University Press анализирајући Гагине „музичке интертекстове” на The Fame Monster, аутори Лори Бернс, Алиса Вудс и Марк Лафранс описали су њен глас током овог одломка као „компресован и филтриран да створи далек, али фокусиран ефекат”. Гага пева предрефрен где описује своју везу као проблематичну и даје свом љубавнику до знања о доношењу одлуке: „Знаш да те волим, дечко / Врела као Мексико, радуј се! / У овом тренутку морам да бирам / Немам шта да изгубим.” До краја песме, Гага се опрашта од својих љубавника — Алехандра, Фернанда и Роберта.
Према партитури коју је на Musicnotes.com објавио Sony/ATV Music Publishing, песма је постављена у уобичајеном такту, са умереним темпом од 99 откуцаја у минути. Компонована је у кључу х-мола са Гагиним вокалним опсегом који се протеже од Фис3 до Ге4. Песма има основну секвенцу х-мол–Де-дур–фис-мол као своју прогресију акорда. Песма „Alejandro” је под утицајем група Ace of Base и ABBA, посебно ове друге и њихове песме из 1975. године „Fernando”. Бернс, Вудс и Лафранс веровали су да референцирањем на „Fernando”, песму која је била популарна унутар геј заједнице, Гага себе идентификује као заговорницу права маргинализованих мањина. То је учвршћено утицајем латино поп песама у рефрену, посебно песницом Шакире „Whenever, Wherever” (2001) и Мадоне „La Isla Bonita” (1987), које су имале комерцијални успех у ЛГБТК заједници. Упоређујући песму са композицијом бенда Ace of Base „Don't Turn Around” (1994) — која прича причу о жени коју оставља мушки љубавник — Бернс, Вудс и Лафранс су додали да „Alejandro” мења овај концепт где Гага иницира раскид. Као таква, песма показује Гагину посвећеност феминизму и „ослобађајућој” уметности перформанса. Ив Барлоу из часописа Vulture похвалила је Гагин отворени секс-позитивни феминизам у песми, оличено у стиховима „не желим да се љубимо, не желим да се додирујемо / Само пушим своју цигарету и ћутим”.
У часопису European Journal of Media Studies, Ане Кустриц је написала да је „Alejandro” показао Гагину употребу „бескрајне семиотичке игре шибицарења”. Сматрала је да имена Алехандро, Роберто и Фернандо, реч „Мексико” и кратки шпански стихови потврђују или да је песма смештена у Латинску Америку или да је Гагин љубавник Хиспаноамериканац. Кустриц је веровала да, осим ових примера, песма мало говори о Мексику, Латинској Америци или интеркултуралним односима. Збуњена константним променама гледишта у песми од „ја” до „ти” до „она”, Кустриц је приметила како одређене фразе„Ореол”, за који је веровала да се односи на хришћанство, и „дечко као тата”, што има „потенцијалне феминистичке или психоаналитичке проблеме”. уводе теме али их не развијају даље и „само се појављују, попут пијаних лирских убацивања. Чини се да су речи у песми 'Alejandro' позициониране не зато што преносе значење већ због тога како звуче, што је стратегија која преокреће уобичајено инсистирање да означено надмашује формална својства означитеља.”
Критички пријем и признања Ранији критички пријем песме био је мешовит. Песма је названа песмом погодном за лето (BBC), „раскошном химном љубави која је 'врела као Мексико'” (MTV News), „бриљантно заразном, варљиво једноставном и предивно меланхоличном” (MusicOMH), и лаганом (NME и Los Angeles Times). Роберт Копси из часописа Digital Spy похвалио је мелодије песме, описујући их као „варљиво заразне”, а текстове као „сетне”. У мешовитој рецензији, Џон Блистин из L Magazine написао је да су „Alejandro” и „Monster”, још једна песма са The Fame Monster, „напола пристојне клупске/поп песме саме по себи — и много боље организоване од 'Bad Romance' — али не делују као заокружене целине”.
мини|upright=0.9|„Alejandro” је у бројним рецензијама упоређиван са музиком шведске групе Аба (на слици 1974. године), посебно са њиховим синглом из 1975. „Fernando”.|alt=Црно-бела слика двојице мушкараца који стоје и стављају руке на рамена жена које седе на столици Поређења са другим уметницима, посебно са радом група АBBA и Ace of Base, била су константна у рецензијама. Рецензије часописа Slant Magazine и Rolling Stone веровале су да је песма одала дивну почаст групи АBBA. Описана је као модернизована верзија песме групе АBBA од стране критичара портала AllMusic и Pitchfork. У рецензији са пет од пет звездица, Копси је препознао сличности са песмама „La Isla Bonita” и песмама бенда Ace of Base, али је осећао да је Гага додала „и свој сопствени непоновљиви печат”. Упоређујући песму са „Don't Turn Around” и „Fernando”, Линдзи Фортије из часописа Billboard додала је: „До краја песме, Алехандро, Фернандо и Роберто нису једини послати да пакују кофере — слушалац плеше право за њима.” Социолог Матје Дефлем одбацио је критике песме као „копије бенда АBBA” јер је веровао да је референца на бенд била намерна од стране Редвана који је такође из Шведске. Остала поређења песме укључивала су Мадонин сингл из 1987. „Who's That Girl” и Шакиру у рефрену.
Неке рецензије биле су негативне. Сара Хаџибагери из листа The Times одбацила ју је као „болно латино певушење [и] потенцијални одбачени покушај за Песму Евровизије”. Џејмс Рид из The Boston Globe-а критиковао ју је као „млаку денс песму” где она беспотребно понавља наслов песме. Нејтан Пенски из часописа PopMatters сматрао је да је то „песма заиста сачињена ни од чега, која се чак ни не труди да ужива у својој празнини”. Признајући њену заразност, Пенски је сматрао да стварање једноставне поп песме није било довољно, посебно с обзиром на квалитет Гагиних других песама — „Bad Romance” и „Telephone”.
У ретроспективи, песма је сврстана међу Гагине најбоље од стране часописа NME, The Guardian, Belfast Telegraph, Rolling Stone, Billboard и Vulture. Сматрана је једним од „Гагиних најистрајнијих синглова” од стране часописа The Guardian, и једном од њених најзаразнијих поп песама од стране часописа Vulture. Belfast Telegraph је са одобравањем истакао „необјашњив европски призвук” у стиховима изговореним кроз говор и „хладноћу фаталне жене у њеном рефрену”. За Billboard, „Знојава, ритмична продукција се појачава током једне од Гагиних најједноставнијих, најефикаснијих музичких удица до сада.” На десетогодишњицу песме, Мајк Вас са портала Idolator похвалио је јер и даље звучи „једнако одважно и заразно као и тада”, закључујући да се „сваки елемент 'Alejandro-а' савршено спаја стварајући денс-поп блаженство”.
Песма „Alejandro” је освојила награду International Dance Music Award за најбољу поп денс нумеру и BMI Pop Award за најизвођеније песме године. Добила је номинације за награду Gaygalan за међународну песму године и Rockbjörnen награду за страну песму године. Студија из 2017. објављена у часопису Psychology of Aesthetics, Creativity, and the Arts која је проучавала структуралне обрасце у мелодијама песама које се урезују у памћење (енгл. earworms), саставила је листе најзаразнијих песама од 3.000 учесника, на којој се „Alejandro” нашао на осмом месту.
Комерцијални успех