Авион Арадо Е 340 је био пројект брзог бомбардера кога је пројектовала компанија Arado Flugzeugwerke GmbH почев од 1939. године. Пројектовање и развој мини|десно|300п|Мотор -{Jumo 222}- авиона Arado E 340 мини|десно|300п|Мотор -{Daimler-Benz DB 604}- авиона Arado E 340 мини|десно|300п|Цртеж авиона Arado E 340 у 3 пројекције Техничка канцеларија Министарства ваздухопловства Рајха (Reichsluftfahrtministerium - RLM) направила је развојни програм назван "Бомбер Б" према коме се од произвођача авиона захтевао пројект двомоторног бомбардера који би имао максималну брзину до 600 -{km/h}-, који би носио бомбе од 2.000 -{kg}- на долету од 3.600 -{km}-, или бомбе од 6.000 -{kg}- на краћим долетима. Такође је било потребно авион опремити адекватним одбрамбеним наоружањем предње и задње сфере. На основу тог програма Министарство ваздухопловства Рајха (RLM) расписало тендер 1939. године са жељом да се до 1943. године изврши замена постојећих модела бомбардера, као што су Јункерс Ju 88 и Дорније Do 217https://warmachinesdrawn.blogspot.com/2017/08/arado-are340.html.

На овај тендер, Арадов пројектантски тим је понудио пројект означен као Арадо Е 340 или како се још у литератути може наћи као Арадо Ar 340. Од укупно четири учесника у конкурсу Дорније (Do 317B), Фоке-Вулф (Fw 191) и Јункерс (Ju 288), Министарство се није определило за Арадов пројект који је понудио двомоторни висококрилни моноплан металне конструкције са увлачећим стајним трапом и два независна репна трупа и одвојеним репним површинама (перајима)https://histaviation.com/arado-e-340.html.

Технички опис Авион Арадо Е 340 је по пројекту био висококрилни конзолни моноплан са два мотора и два репна трупа који су била продужетак моторских гондола и завршавали су се са репним перајима која нису спајала ова два репна трупа. Авион је имао увлачећи стајни трап који се увлачио у гондоле иза мотора и на крају су имали репне точкове. У централном делу налазио се труп авиона облог попречног пресека.

Труп монокок конструкције облог попречног пресека, "висио" је испод крила између два репна трупа. У њему је била стаклена кабина са константним притиском, за четири члана посаде и одличним прегледом околине авиона. У трупу се налазио проастор (бомбалиук) са подним вратима за смештај бомби. У трупу и репним труповима су се налазили митраљези и топови за одбрану авиона са претње и стражње сфере авиона. Аутоматско стрељачко наоружање са даљинским управљањем које је пројектовано за овај авион касније је примењено код авиона Арадо Ar 240.

Погонска група се састојала од два мотора који су се налазили у крилним гондолама. Приликом пројектовања овог авиона планирано је да буде опремљен једним од ова два мотора који су такође били у фази пројектовања. То су били мотори -{Jumo 222}- и -{Daimler-Benz DB 604}- Оба мотора си имала 24 цилиндра и припадали су класи мотора, звездасто редних мотора. Први (-{Jumo 222}-) је имао 6 цилиндара у звезди и четири звезде у реду (6 х 4=24) док је -{Daimler-Benz DB 604}- имао 4 цилиндра у звезди а 6 звезди у реду (4 х 6=24). Оба мотора су била течношћу хлађена и имали су снагу -{Jumo 222}- 1.471 -{kW}- a -{Daimler-Benz DB 604}- 1,956 -{kW}-.

Крило овог авиона је било троделно. Правоугаони део крила на коме су се налазиле гондоле за смештај крилних мотора и точкова стајног трапа, саставни је део трупа и назива се центроплан. Овај део крила је на задњој ивици крила био опремљен закрилцима. Поред овог централног дела крила, крило је имало два бочна панела трапезастог облика на чијим задњим ивицама су се налазили елерони (крилца) и флапсови (закрилца). Са предње стране ових панела налазила су се слатсови (преткрилца) који су додатно повећавали узгон. Предња, нападна ивица крила је била равна и управна на осу авиона (трупа). Испод крила су се налазипи подвесни носачи бомби.

Репне површине: Оба репна трупа су имала по један конзолни вертикални стабилизатор са кормилом правца и са спољне стране трупа налазио се по један конзолни хоризонтални стабилизатор са кормолима висине. Сви елементи репа су имали металну конструкцију обложену глатким алу-лимом. Рерни трупови на крају нису били међусобно повезани тако да је стражњи митраљез имао повољније ватрено поље.

Стајни трап је имао две стајне ноге са уљно пнеуматским амотризерима и удвојеним точковима са нископритисним (балон) гумама и хидрауличним кочницама. Стајне ноге са точковима су се увлачиле у гондоле иза мотора. На крају репних трупова су били причвршћени самоуправљиви репни точкови.

Оперативно коришћење Због неизвесности око изабраног мотора Jumo 222, као и због проблема са доступношћу висококвалитетног горива потребног за моторе Јумо 222, овај пројект се одужио до коначног одустајања. До практичне реализације овог пројекта није дошло, пројект је остао само на папиру. Ништа бољу судбину нису дочекали ни пројекти осталих учесника у тендеру Министарства ваздухопловства за програм "Бомбер Б".https://www.cybermodeler.com/hobby/kits/ani/kit_ani_2070.shtml Земље у којима је коришћен овај авион

Референце

Литература

. . Jörg Armin Kranzhoff: Arado-Flugzeuge. Vom Doppeldecker zum Strahlflugzeug. (=Die deutsche Luftfahrt Band 31) Bernard & Graefe, Bonn. Dieter Herwig, Heinz Rode: Geheimprojekte der Luftwaffe. Band II: Strategische Bomber 1935–1945. Motorbuch, Stuttgart 1998,

Види још Јункерс Ju 88 Јункерс Ju 288 Дорније Do 217 Дорније Do 317 Арадо Ar 240 Спољашње везе https://histaviation.com/arado-e-340.html https://www.militaryfactory.com/aircraft/ww2-german-bomber-aircraft.php https://www.facebook.com/groups/luft46models/posts/716068937591451/ https://www.cybermodeler.com/hobby/kits/ani/kit_ani_2070.shtml https://warmachinesdrawn.blogspot.com/2017/08/arado-are340.html https://www.simpleplanes.com/a/O7r5Op/Arado-E-340-medium-bomber https://tvd.im/aviation/154-arado-ar-e-340.html https://war-book.ru/arado-ar-e-340-bombardirovshhik/

Категорија:Војни авиони Категорија:Арадо авиони Категорија:Бомбардерски авиони