Авион Арадо E 583 jе био пројекат ноћног ловачког авиона на млазни погон произвођача -{Arado Flugzeugwerke GmbH}- из 1945. године . Пројектовање и развој мини|десно|370п|Млазни мотор Хајнкел HeS 011 планиран за авион Арадо E 583 мини|десно|370п|Цртеж авиона Арадо E 583 у две пројекције Усред ескалације савезничког стратешког бомбардовања почетком 1945. године, Луфтвафе је дефинисао спецификације ловца, дајући приоритет млазном погону, са могућностима пресретања на великим висинама и интеграцији радара како би се ефикасно ометали летови бомбардера. Ове директиве су акцент ставиле на примену иновативних решења у овој области како би се повратила надмоћ у противваздушној одбрани и при смањеним немачким ресурсима.
Одговарајући на ове директиве немачка ваздухопловна фирма -{Arado Flugzeugwerke GmbH}-, која је била водећа крајем рата (поред браће Хортен) у експериментисању са конструкцијом авиона, заговарајући концепцију авиона без репа ("летећа крила") са великом стреластошћу које су утицале на више напредних пројеката Луфтвафеа. На бази својих ранијих пројеката дуголетног бомбардера Арадо E 555 и ловца пресретача E.581 настао је пројект ноћног ловца означен као Арадо E 583, који је покупио оно што је најбоље из ових претходних пројекатаhttps://www.facebook.com/groups/Luft46.SG/posts/2415440758812234/https://war-book.ru/arado-ar-e-583-project-i-istrebitel/.
Технички опис Арадо Е.583 је био замишљен као двомоторни млазни ноћни ловац са посадом од три члана. Подпројект Ar-I је предложен као основни ноћни ловац, док је Ar-II прилагођен за улоге тешких ловаца или бомбардера. Имао је делта крило, два вертикална стабилизатора са кормилима правца на крилима, моторима испод репног дела трупа и увлачећим стајним трапом типа трицикл.
Труп је био цилиндричног облика "срастао" са крилима потпуно металне конструкције, аеродинамички глатке линије и запремине која је омогућавала смештај кабине под притиском за посаду од три члана- пилота, оператера радара и стрелца - распоређених у тандемском распореду у два реда, Прва два седеишта су била једно поред другог а треће седиште стрелца је било леђима окренуто ка првом реду. Сва седишта су била опремљена катапултима за избацивање седишта за случај оопасности. Кабина је имала аеродинамички обликован стаклени поклопац у облику капље који се одбацивао пре катапултирања посаде. У трупу је било смештено имозантно стрељачко како офанзивно тако и дефанзивно наоружање. Разматрана је и варијанта овог авиона са бомбардерским наоружањем. Планирана авионика омогућавала би лет овог авиона у свим временским условима и ноћу, интегришући радар FuG 244 „Бремен“ са параболичном антеном постављеном у кљун авиона обезбеђује откривање и дејство на савезничке тешке бомбардере у условима смањене видљивости.
Погонска група: се састоји од два турбо млазна мотора Хајнкел-Хирт He-S011 потиска 12,75 -{kN}- сваки. Мотори су били саставни део репног дела трупа (до пола увучени у задњи део трупа) и налазили су се тик један уз други. Уводници су се налазили испод крила и били су веома кратки минималних димензија те на тај начин нису стварали већи ваздушни отпор а тиме утицали на смањење пројектоване максималне брзине.
Крило је било делта облика, дебелог профила, металне конструкције са облогом од дуралуминијумског лима. Контролне површине су биле иновативне: крилца су служила и као хоризонтални стабилизатори за управљање нагибом крила, допуњена са два кормила. Kормила постављена при крају задњих ивица крила како би се осигурала стабилност скретања у одсуству традиционалног репа. Овај дизајн без репа имао је крила са углом стреле од 40°, површине 66 -{m²}- и димензија распона крила 18,40 -{m}-.
Репне површине: Овај авион типа "летеће крило" није имао репне површине али пошто је планиран за ноћног ловца, конструктори су да би му повећали маневарске способности на крилима поставили верикалне стабилизаторе са кормилима правца и тиме му знатно смањили радијус заокрета.
Стајни трап је био увлачећи типа трицикл. Предњи точак је био управљачки и увлачио се у труп авиона уназад. Главне ноге стајног трапа су била испод крила и увлачила су се у крила и то ка средишту авиона. Све ноге стајног трапа су биле опремљене точковима са балон гумама и хидрауличним кочницама. У стубовима стајних ногу били су уграђени уљно пнеуматски амортизери.
Наоружање: Предвиђено наоружање овог авиона би се састојало од два топа МК 213/30 у носу поред радара, два топа МК 108 постављена косо за пуцање у висину и два топа МК 213/30 постављена позади
Оперативно коришћење Крај рата је затекао пројект авиона Арадо E 583 у фази израде папирне документације (цртежа), што је довело до обуставе рада на овом пројекту тако да до практичне реализације овог пројекта није дошло. Да ли су Савезници на основу запењене документације наставили да раде на том или сличном пројекту није познатоhttps://www.super-hobby.com/products/Arado-Ar-E-583.html?srsltid=AfmBOopjNGYiY8-hT3gR8Gu3-mrHyWwE9ttcYGL-FledjSVoH1w3GQfH. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
. Jörg Armin Kranzhoff: Die Arado Flugzeuge – Vom Doppeldecker zum Strahlflugzeug. Bernard & Graefe Verlag, Bonn 2001, .
Види још Месершмит Bf 110G-4 Јункерс Ju 88C-6B Дорније Do 217 Ј-2 Месершмит Me 262B-1a/U1 Хајнкел He 219 "Uhu"
Спољашње везе https://www.facebook.com/groups/Luft46.SG/posts/2415440758812234/ https://war-book.ru/arado-ar-e-583-project-i-istrebitel/ https://www.super-hobby.com/products/Arado-Ar-E-583.html?srsltid=AfmBOopjNGYiY8-hT3gR8Gu3-mrHyWwE9ttcYGL-FledjSVoH1w3GQfH
Категорија:Војни авиони Категорија:Арадо авиони Категорија:Ловачки авиони Категорија:Млазни авиони