„Пет Доктора” () је специјална дугометражна епизода британске научнофантастичне телевизијске серије Доктор Ху, снимљена поводом прославе 20. годишњице серијала. Сценарио је написао Теренс Дикс, а режију потписује Питер Мофат. Епизода је премијерно приказана у Сједињеним Америчким Државама 23. новембра 1983. године, управо на сам дан годишњице, док је у Уједињеном Краљевству емитована два дана касније. Питер Дејвисон тумачи главну улогу, уз глумце који су претходно такође тумачили Доктора — Патрика Траутона и Џона Пертвија. Ричард Херндал је глумио Првог Доктора, пошто је Вилијам Хартнел, који је први играо ту улогу, преминуо 1975. године. Том Бејкер је одбио да учествује у специјалу, па је његово одсуство надокнађено коришћењем архивских снимака из незавршеног серијала Шада.
У овој епизоди, првих пет инкарнација Доктора и неколико његових сапутника (Џенет Филдинг, Марк Стриксон, Керол Ен Форд, Елизабет Слејден и Николас Кортни) бивају истргнути из различитих тачака у времену и пребачени на планету Галифреј. Они су приморани да пронађу излаз из Зоне смрти суочавајући се са бројним непријатељима, укључујући једног Далека, Киберљуде, Јетија и Господара, како би разоткрили заверу једног од Господара времена који покушава да се домогне тајне бесмртности.
Радња Непознати ентитет користи временски екстрактор како би из њихових временских токова пребацио неколико претходних инкарнација Доктора, његове некадашње сапутнике — Сузан Форман, Сару Џејн Смит и бригадира Летбриџ-Стјуарта, као и његове непријатеље: Далеке, Киберљуде, растонског робота-ратника и једног Јетија, право у Зону смрти на планети Галифреј. Покушај овог ентитета да ухвати Четвртог Доктора и Роману завршава се тако што њих двоје остају заробљени у временском вортексу. Пети Доктор осећа поремећај у сопственој временској линији и, заједно са својим сапутницима Теган Јованком и Вислором Турлоом, путује на Галифреј помоћу ТАРДИС-а. Међутим, и он завршава у Зони смрти, онемогућен да настави пут ТАРДИС-ом због сигурног поља које емитује Расилонова гробница — кула смештена у самом центру Зоне смрти. Различити Доктори воде своје сапутнике према Кули, успешно избегавајући непријатељске снаге.
У Цитадели на Галифреју, Високи савет Господара времена такође детектује поремећај у Докторовој временској линији, као и огроман одлив енергије који користи временски екстрактор. Председник савета, лорд Боруса, позива Господара како би помогао у спасавању Доктора, нудећи му заузврат потпуно нови циклус регенерација и помиловање ако успе у мисији. Господар прихвата понуду, а Кастелан му уручује уређај за опозив и копију печата Високог савета пре него што га телепортује у Зону. Господар најпре наилази на Трећег Доктора, који га хладно одбија и оптужује да је сам фалсификовао печат, а потом проналази Петог Доктора баш у тренутку када их опкољавају Киберљуди. Након што један Киберчовек својим оружјем омами Господара, Доктор проналази уређај за опозив и користи га да се врати у Цитаделу. Када се Господар освести, он склапа пакт са Киберљудима, обећавајући да ће их одвести до Куле.
Док се остали Доктори и сапутници приближавају Кули, Пети Доктор открива да је уређај за опозив који је дат Господару у себи садржао и сигнал за праћење, који је заправо и довео Киберљуде до њега. Убрзо се открива да Кастелан поседује забрањене Црне свитке Расилона, и он умире покушавајући да побегне од инвазивне менталне сонде. Када се Доктор врати у већницу Високог савета да поднесе извештај, затиче празну просторију без Борусе, али убрзо открива тајну собу у којој Боруса лично управља временским екстрактором. Боруса признаје да жели да постане вечни председник Галифреја и да су му Доктори били потребни само да би деактивирали сигурносно поље око гробнице, како би се домогао Расилоновог прстена, стекао бесмртност и владао заувек. Боруса користи своју круну — Круну Расилона — како би ментално приморао Доктора да извршава његова наређења. У међувремену, Господар среће Првог Доктора и Теган и успева да се реши Киберљуди тако што их намами у замке Зоне смрти, након чега убија Кибер-вођу оружјем једног од његових потчињених.
Као што је Боруса и предвидео, преостала три Доктора и њихови сапутници стижу до одаје са гробницом, након што су успешно заобишли Јетија, растонског робота-ратника, као и приказе Докторових бивших сапутника: Џејмија Макримона, Зои Хериот, Лиз Шо и Мајка Јејтса. Они размишљају о значењу натписа на гробници: „Изгубити значи победити, а онај ко победи — изгубиће”. У том тренутку у гробницу стиже Господар, али га Докторови сапутници брзо савладају и вежу, док га бригадир за сваки случај онесвешћује. Доктори деактивирају сигурносно поље како би призвали ТАРДИС, али та акција омогућава Боруси и Петом Доктору да се телепортују. Боруса користи круну како би спречио Докторове сапутнике да интервенишу док он разговара са Расилоном. Изнад гробнице се појављује Расилонов лик који нуди Боруси свој прстен као кључ бесмртности. Боруса ставља прстен, али убрзо нестаје и претвара се у живу стену која постаје део Расилонове гробнице. Први Доктор тада схвата какву је судбину прорицао натпис на гробници: Боруса је добио бесмртност, али по цену вечитог заточеништва.
Расилон тада ослобађа Четвртог Доктора и Роману из временског вортекса и враћа Господара у његово време. Доктори одмах одбијају Расилонову понуду за бесмртност. Први, Други и Трећи Доктор окупљају своје сапутнике и враћају се у своје временске токове, остављајући Петог Доктора са Теган и Турлоом. Канцеларка Флавија се телепортује заједно са канцеларском гардом и, након што сазна за Борусину судбину, проглашава Доктора за новог лорда председника — што је функција коју он по закону не може да одбије. Доктор говори Флавији да се врати у Цитаделу и да ће он убрзо стићи за њом, а затим брзо одлази са својим сапутницима ТАРДИС-ом, немајући ни најмању намеру да се у скорије време врати на Галифреј. Теган га пита да ли заиста планира да бежи кроз галаксију у старом свемирском броду од сопственог народа. Са широким осмехом на лицу, Доктор одговара да наравно да планира, јер је управо тако његова авантура и почела.
Продукција Радни наслов за ову епизоду био је „Шест Доктора”. Сценарио је првобитно требало да напише бивши уредник сценарија Роберт Холмс, а прича би пратила Киберљуде и њихову отмицу пет инкарнација Доктора. Они би покушали да извуку ДНК Господара времена како би се трансформисали у „Кибер-господаре”, уз преокрет према којем би Први Доктор и Сузан заправо били андроидски двојници (при чему би Први Доктор био тај „Шести Доктор” из наслова), док би Други Доктор на крају спасао дан. Холмс је одустао у раној фази пројекта, па је уместо њега доведен још један бивши уредник сценарија, Теренс Дикс. Неки елементи овог заплета касније су искоришћени у Холмсовом сопственом серијалу Два Доктора (1985) из 22. сезоне, као и у епизоди Криса Чибнала „Ванвременска деца” (2020) из 12. серијала серије.
Програм је званично вођен као копродукција са Аустралијском радиодифузном корпорацијом, иако продукцијски тим тога није био свестан током самог рада, а споразум се у пракси свео на мало више од уговора о откупу пре саме продукције. Први избор продуцента Џона Нејтана Тарнера за редитеља ове епизоде био је Ворис Хусеин, који је режирао први серијал серије Доктор Ху, Ванземаљско дете, 1963. године. Хусеин се у то време налазио у Америци и није могао да прихвати понуду. Нејтан Тарнер је потом питао још једног редитељског ветерана, Дагласа Камфилда, али је и он одбио.
Оригинални сценарио је предвиђао појављивање Отонаца, који су последњи пут виђени у Ужасу Отонаца (1971). Након што би била пребачена у Зону смрти, Сару би напала група Отонаца пре него што би је спасао Трећи Доктор. Међутим, због буџетских ограничења, ова сцена је избачена и замењена у коначној верзији. Непосредно пре него што сретне Трећег Доктора, Сара пада низ неколико метара дугу падину, коју обожаваоци углавном сматрају прилично неуверљивом. У новелизацији епизоде, Сара заправо закорачи преко литице. То је првобитно и било замишљено сценариом, али је секвенца измењена из финансијских разлога.
Снимање на локацији обављено је на језеру Кум Бичан у Ланбедру. Костим Јетија искоришћен у овом серијалу последњи пут је употребљен у серијалу Мрежа страха 1968. године. Након 15 година стајања у магацину, костим је био у веома лошем стању, што је захтевало пригушено осветљење и пажљиво бирање углова камере током снимања.The Five Doctors director's commentary, 1995
Прича је припремљена у два формата: у деведесетоминутној верзији и као четвороделни серијал, при чему је овај други модел био намењен за међународну дистрибуцију или репризно емитовање у оквиру редовног тока серије. Прекиди између епизода били су, редом: Сарин пад низ падину, Киберљуди који постављају бомбу испред ТАРДИС-а док Сузан и Турло то посматрају, и Господар који се појављује иза Првог Доктора и Теган у Мрачној кули. Ово је једини програм из класичне ере серије Доктор Ху за који сав снимљени материјал — укључујући алтернативне и неискоришћене дублове, сцене са грешкама и слично — и даље постоји у квалитету спремном за емитовање. То је омогућило креирање специјалног издања ове приче 1995. године. Епизода „Пет Доктора” је снимљена у четвороканалном стерео звуку, али је емитована у моно формату. Каснија DVD издања имала су Dolby Digital 5.1 саундтрек.
На различитим промотивним фотографијама петорице Доктора за ову причу коришћена је воштана фигура Тома Бејкера са изложбе о серији Доктор Ху у музеју Мадам Тисо из 1980. године. Према речима продуцента Џона Нејтана Тарнера, Бејкер је био пристао да дође на фото-сесију поводом 20. годишњице, али је Нејтан Тарнер, сумњајући да се глумац можда ипак неће појавити, унапред организовао да воштана фигура буде допремљена на локацију.
На одјавној шпици искоришћена је посебно миксована верзија насловне нумере, која је почињала оригиналним аранжманом Дилије Дарбишир из 1960-их, а затим прелазила у аранжман Питера Хауела који је серија користила у то време (при чему је први део пуштен мало брже како би се ускладио са темпом и висином тона овог другог). Овај аранжман је употребљен само том приликом и то је био последњи пут да се верзија Дилије Дарбишир чула током оригиналног приказивања серије. Такође је искоришћен јединствени аранжман музике за уводну шпицу, који се завршавао кратком кодом која никада више није употребљена ни у једном другом серијалу.
Кастинг Првог Доктора је играо Ричард Херндал, заменивши Вилијама Хартнела који је преминуо 1975. године. Хартнел се ипак појављује у кратком снимку пре уводне шпице, преузетом са краја серијала Инвазија Далека на Земљу (1964). Након што је првобитно пристао да учествује, Том Бејкер је ипак одлучио да се не врати својој улози тако брзо након свог одласка из серије две године раније, изјавивши 2014. године: „Нисам желео да играм свега 20 одсто улоге. Није ми се допадала замисао да будем само потрчко другим Докторима — заправо, то ме је испуњавало ужасом.” Његово појављивање је на крају склопљено помоћу архивских снимака из неемитованог серијала Шада.