мини|350px|Концептуална мапа која илуструје везе између нељудске природе, екосистемских услуга, еколошке етике, еколошке правде и јавног здравља мини|350px|Индикатор здравља животне средине (2016). Састоји се из три категорије: здравствени утицаји, квалитет ваздуха и вода и санитација. Категорија здравствених утицаја укључује индикатор изложености ризику из животне средине. Здравље животне средине је грана јавног здравља која се бави свим аспектима природног и изграђеног окружења који утичу на здравље људи. Проучавањем се утврђују предуслови за здраво окружење, с циљем ефикасне контроле чинилаца који утичу на здравље. Главне уже области здравља животне средине су еколошка наука, токсикологија, еколошка епидемиологија и еколошка и медицина рада.

Дефиниције Дефиниције СЗО Здравље животне средине је у једном документу Светске здравствене организације (СЗО) из 1989. дефинисано као: Они аспекти људског здравља и болести који су одређени чиниоцима из окружења. Под тим се такође подразумева теорија и пракса процењивања и контролисања чинилаца у окружењу који потенцијално могу утицати на здравље.

, на сајту СЗО посвећеном здрављу животне средине пише: „Здравље животне средине обухвата све физичке, хемијске и биолошке чиниоце изван особе, као и све повезане чиниоце који утичу на понашање. Подразумева процену и контролу оних чинилаца окружења који потенцијално могу утицати на здравље. Усмерено је на превенцију болести и стварање окружења која погодују здрављу. Ова дефиниција искључује понашање које није у вези са окружењем, као и понашање повезано са друштвеним и културним окружењем, те генетику.“

Здравље животне средине такође проучава како изложеност стварима попут загађења ваздуха, контаминације воде и хемикалија може дугорочно утицати на здравље људи.

Друга разматрања Термин еколошка медицина може се посматрати као медицинска специјалност или грана шире области здравља животне средине. Терминологија није у потпуности устаљена и у многим европским земљама се ови појмови користе наизменично.

Други термини који се односе или тичу здравља животне средине укључују јавно здравље животне средине и заштиту здравља.

Дисциплине

Пет основних дисциплина генерално доприноси области здравља животне средине, уз извесно преклапање међу њима: Еколошка епидемиологија проучава однос између изложености утицајима из окружења (укључујући излагање хемикалијама, зрачењу, микробиолошким агенсима итд.) и људског здравља. Опсервационе студије, које једноставно прате изложености којима су људи већ били изложени, уобичајене су у еколошкој епидемиологији јер људи не могу етички бити излагани агенсима за које се зна или сумња да изазивају болест. Иако је немогућност коришћења експерименталних нацрта студија ограничење еколошке епидемиологије, ова дисциплина директно посматра ефекте на људско здравље уместо да процењује ефекте на основу студија на животињама. Еколошка епидемиологија проучава дејство физичких, биолошких и хемијских чинилаца у спољашњем окружењу, широко схваћено, на здравље људи. Такође, испитујући специфичне популације или заједнице изложене различитим условима окружења, епидемиологија у нашем окружењу има за циљ да разјасни односе који постоје између физичких, биолошких или хемијских чинилаца и људског здравља. Токсикологија проучава како излагање утицајима из окружења доводи до специфичних здравствених исхода, углавном на животињама, као средство за разумевање могућих здравствених исхода код људи. Токсикологија има предност јер може да спроводи рандомизоване контролисане студије и друге експерименталне студије, будући да користи животињске субјекте. Међутим, постоје многе разлике у биологији животиња и људи, па може постојати велика неизвесност при тумачењу резултата студија на животињама и њихових импликација на здравље људи. Наука о изложености проучава излагање људи загађивачима из окружења идентификујући и квантификујући изложеност. Наука о изложености може се користити за подршку еколошкој епидемиологији тако што боље описује изложености које могу довести до одређеног здравственог исхода, идентификује уобичајене изложености чији се здравствени исходи могу боље разумети кроз токсиколошку студију, или се може користити у процени ризика да би се утврдило да ли тренутни нивои изложености премашују препоручене. Наука о изложености има ту предност што може веома прецизно квантификовати изложеност одређеним хемикалијама, али не даје никакве информације о здравственим исходима попут еколошке епидемиологије или токсикологије. Еколошко инжењерство примењује научне и инжењерске принципе ради заштите људских популација од штетних утицаја чинилаца из окружења; заштите окружења од потенцијално штетних последица природних и људских активности; и општег побољшања квалитета животне средине. Еколошко право обухвата мрежу споразума, статута, прописа, обичајног и уобичајеног права који се баве утицајем људске активности на природно окружење.

Подаци из епидемиологије, токсикологије и науке о изложености могу се објединити ради спровођења процене ризика за одређене хемикалије, смеше хемикалија или друге факторе ризика, како би се утврдило да ли изложеност представља значајан ризик по људско здравље (изложеност би вероватно довела до развоја болести повезаних са загађењем). То се затим може искористити за развој и спровођење политике здравља животне средине која, на пример, регулише хемијске емисије или намеће стандарде за правилну санитацију. Интервентне стратегије из инжењерства и права могу се комбиновати како би се обезбедило праћење и управљање ризиком од изложености и постигао циљ заштите здравља људи.

Педијатријско здравље животне средине Дечије здравље животне средине је академска дисциплина која проучава како изложеност утицајима из окружења у раном животном добу — хемијска, биолошка, нутритивна и друштвена — утиче на здравље и развој у детињству и током читавог људског живота. Педијатријско здравље животне средине заснива се на сазнању да деца нису „мали одрасли“. Одојчад и деца имају јединствене обрасце изложености и рањивости. Ризици из животне средине за одојчад и децу су квалитативно и квантитативно различити од оних код одраслих. Педијатријско здравље животне средине је високо интердисциплинарно. Обухвата и спаја општу педијатрију и бројне педијатријске супспецијалности, као и епидемиологију, медицину рада и еколошку медицину, медицинску токсикологију, индустријску хигијену и науку о изложености.

Забринутости мини|upright=1.6|Преглед главних утицаја на здравље људи од неких уобичајених врста загађења мини|Тим за опасне материје ФЕМА/ЕПА уклања опасности заостале након урагана Катрина, 2005. мини|Предавање Џојете Гупте (Универзитет у Амстердаму) о здрављу животне средине Забринутости у погледу здравља животне средине обухватају: Биосигурност. Приправност и одговор на катастрофе. Безбедност хране, укључујући пољопривреду, транспорт, прераду хране, велепродају и малопродају. Становање, укључујући уклањање нестандардног становања и инспекцију затвора и казнионица. Превенција тровања оловом код деце. Просторно планирање, укључујући паметан раст. Одлагање течног отпада, укључујући градска постројења за пречишћавање отпадних вода и системе за одлагање отпадних вода на лицу места, као што су септичке јаме и хемијски тоалети. Управљање медицинским отпадом и његово одлагање. Здравље на раду и индустријска хигијена. Радиолошко здравље, укључујући изложеност јонизујућем зрачењу од рендгенских зрака или радиоактивних изотопа. Превенција болести из рекреативних вода, укључујући базене, спа центре и купалишта на океану и слаткој води. Управљање чврстим отпадом, укључујући депоније, рециклажне центре, компостирање и трансфер станице за чврсти отпад. Изложеност токсичним хемикалијама у потрошачким производима, становима, на радним местима, у ваздуху, води или земљишту. Токсини из буђи и цветова алги. Сузбијање вектора, укључујући сузбијање комараца, глодара, мува, бубашваба и других животиња које могу пренети патогене.

Према недавним проценама у Европи, око 5 до 10% изгубљених година живота прилагођених неспособности (DALY) последица је утицаја окружења. Далеко најважнији чинилац је ситно честично загађење у урбаном ваздуху. Слично томе, процењено је да изложеност утицајима окружења доприноси 4,9 милиона (8,7%) смртних случајева и 86 милиона (5,7%) DALY глобално. У Сједињеним Државама, утврђено је да суперфунд локације, које су створиле разне компаније, представљају опасност по здравље људи и животну средину у оближњим заједницама. Управо је ова перципирана претња, будећи страх од побачаја, мутација, урођених мана и рака, највише уплашила јавност.

Квалитет ваздуха Квалитет ваздуха обухвата квалитет спољашњег амбијенталног ваздуха и квалитет унутрашњег ваздуха. Велику забринутост за квалитет ваздуха изазивају еколошки дувански дим, загађење ваздуха облицима хемијског отпада и друге бриге.

Квалитет спољашњег ваздуха Загађење ваздуха глобално је одговорно за преко 6,5 милиона смртних случајева годишње, закључно са 2022. Загађење ваздуха често је фактор ризика за болести попут рака плућа, респираторних инфекција, астме, срчаних болести и других облика респираторних болести. Смањење загађења ваздуха, а самим тим и побољшање квалитета ваздуха, доводи до смањења смртности одраслих. мини|Фабрика у Мумбају која испушта загађење ваздуха. Уобичајени производи одговорни за емисије обухватају друмски саобраћај, производњу енергије, сагоревање у домаћинствима, авио-саобраћај и моторна возила, као и друге изворе загађивача. Ови загађивачи настају сагоревањем горива, што може ослободити штетне честице у ваздух које људи и други живи организми могу удахнути или прогутати.

Загађење ваздуха повезано је са штетним здравственим ефектима попут респираторних и кардиоваскуларних болести, рака, сродних обољења, па чак и смрти. Ризик од загађења ваздуха одређен је опасношћу загађивача и количином изложености која утиче на особу. На пример, дете које се бави спортом на отвореном имаће већу вероватноћу изложености загађењу спољашњег ваздуха него одрасла особа која има тенденцију да проводи више времена у затвореном простору, било на послу или негде другде. Стручњаци за здравље животне средине раде на откривању појединаца који су под већим ризиком од изложености загађењу ваздуха, откривају факторе ризика присутне у заједницама и раде на смањењу укупне изложености заједнице.

Квалитет унутрашњег ваздуха

Загађење ваздуха у домаћинствима доприноси болестима које сваке године усмрте скоро 4,3 милиона људи, закључно са 2014. Загађење унутрашњег ваздуха доприноси факторима ризика за болести попут срчаних болести, респираторних болести, можданог удара, упале плућа и других повезаних обољења. За осетљиве популације, као што су деца и старија лица, која проводе много времена у затвореном простору, лош квалитет унутрашњег ваздуха може бити опасан.

Сагоревање горива попут угља или керозина у затвореном простору може довести до испуштања опасних хемикалија у ваздух. Влага и буђ у кућама могу проузроковати болести, али је мало студија спроведено о буђи у школама и на радним местима. Еколошки дувански дим сматра се водећим фактором загађења унутрашњег ваздуха, јер је изложеност пасивном и терцијарном диму уобичајен фактор ризика. Дувански дим садржи преко 60 канцерогена, од којих је 18% познатих хуманих канцерогена. Изложеност овим хемикалијама може довести до погоршања астме, развоја кардиоваскуларних и кардиопулмоналних болести и повећања вероватноће развоја рака.

Климатске промене и њихови ефекти на здравље