Џон Френклин Кенди (; Њумаркет, 31. октобар 1950 — Викторија де Дуранго, 4. март 1994) био је канадски глумац и комичар, најпознатији по улогама у холивудским филмским комедијама.
Кенди се прославио у Канади седамдесетих година 20. века као члан торонтске филијале позоришне трупе Други град и њене скеч-комедије Други град ТВ. Међународну славу достигао је осамдесетих година тумачећи главне улоге у комедијама као што су Војници (1981), Прскање (1984), Брустерови милиони (1985), Летњи одмор (1985), Наоружани и опасни (1986), Свемирске лопте (1987), Авиони, возови и аутомобили (1987), Велики одмор (1988), Ујка Бак (1989), Ко је Хари Крамб? (1989) и Кул трка (1993).
Кенди је такође остварио запажене споредне улоге у комедијама попут Браћа Блуз (1980), Национална Лампунов одмор (1983), Мала продавница страве (1986), Сам у кући (1990), Само невоља (1991) и Новајлија године (1993). Био је сувласник тима Канадске фудбалске лиге Торонто аргонаутси, који је под његовим власништвом освојио Греј куп 1991. Кенди је преминуо од срчаног удара 1994. у 43. години живота током снимања филма Вагони на исток (1994); тај филм, као и већ завршена Канадска сланина (1995), објављени су постхумно и посвећени његовом сећању.
Рани живот Џон Френклин Кенди је рођен у Њумаркету у Онтарију 31. октобра 1950. године, као син Еванџелин Валерије (рођене Акер; 1916—2009) и Сиднија Џејмса Кендија (1920—1955). Његови деда и баба по оцу били су енглески досељеници који су се у Канаду преселили 1913, годину дана пре почетка Првог светског рата, док је мајка била пољског и украјинског порекла. Одрастао је у радничкој католичкој породици у Торонту и детињство провео у кући у Улици Вудвил 217. На свој пети рођендан, 31. октобра 1955, Кендијев отац је преминуо од компликација срчаног обољења у 35. години.
Кенди је похађао Католичку средњу школу Нил Мекнил, где је био благајник ученичког парламента, звездани офанзивни текл у фудбалском тиму и члан драмске секције. Пре него што се заинтересовао за глуму, сањао је да заигра за Торонто аргонаутсе, чији је био доживотни навијач, али је од тог сна морао да одустане након тешке повреде колена у средњошколској каријери. У то време је радио и као продавац у водећој торонтској робној кући Итонови. Касније је студирао новинарство на Сентениал колеџу а затим се уписао на Универзитет Макмастер у Хамилтону. Глумом је почео да се бави управо током студија.
Каријера 1971—1978: Рана каријера и „SCTV” Године 1971. Кенди је добио малу улогу цариника у представи Дејвида Е. Фримана „Creeps”, новом канадском комаду о церебралној парализи, у оквиру инаугурационе сезоне позоришта Тарагон у Торонту. Затим је гостовао у дечјој ТВ серији Краставац и имао кратко, непотписано појављивање у филму Класа '44 (1973) као свој филмски деби. Малу улогу је остварио и у серијалу -{The ABC Afternoon Playbreak}- („Last Bride of Salem”) а сталну у серији Доктор Зонк и Зункини (1974—75). Затим је тумачио Волија Випизипичука у дечјем програму канадског јавног сервиса Долази Роузи (1975).
Године 1972. постао је члан торонтске филијале позоришне дружине Други град. Широку популарност у Северној Америци донело му је учешће у утицајној торонтској комично-варијететској емисији Други град ТВ (SCTV). NBC је преузео емисију 1981. и она је убрзо постала фаворит гледалаца. Серија је за сценарио добила награду Еми 1981. и 1982. године. Међу Кендијевим ликовима из SCTV били су бескрупулозни улични ТВ репортер Џони Лару, аутор 3-Д хорора Доктор Тонг, улизички и лако забављени помоћник у ток-шоу програму Вилијам Б. Вилијамс и корумпирани градоначелник Мелонвила Томи Шенкс.
Телевизијски деби имао је 1974. у канадској серији Полицијски хирург — глумио је припадника уличне банде и пљачкаша Рамона у епизоди „Мета: госпођица Блу”, а затим и оптуженог убицу Ричија у епизоди „Мрежа кривице” у истој сезони.Episode Guide – Police Surgeon (Series) (1971–1975) 23. 1. 1975. – "Web of Guilt" Др Лок интервенише када се судиница (Ненси Олсон) доводи у опасност јер постаје превише заштитнички настројена према свом брату, оптуженом за убиство. Ричи: Џон Кенди. Бони: Хелен Шејвер. Шарфман: Дон Мекгил. Потом се појавио у канадском филму У тренутку се чинило као добра идеја (1975), заједно са Деном Акројдом у дечјем ситкому Долази Роузи (1975—78) и у мањој улози у остварењу Тунелска визија (1976).
Током трајања серије SCTV, Кенди се појављивао и у филмовима попут Убиства кловнова (1976) а остварио је и главну улогу у нискобуџетној комедији Пронађи даму (1976) — у оба филма глумио је заједно с канадским колегом Лоренсом Дејном. Године 1976. тумачио је споредну улогу, поред Рика Мораниса, у краткотрајном касноноћном ток-шоуу Питера Гзовског 90 минута уживо, а затим и службеника банке (уз Кристофера Пламера и Елиота Гулда) у канадском трилеру Тихи партнер (1978). Гостовао је и у серијама Шоу Дејвида Стајнберга и Краљ Кенсингтона.
1979—1987: Пробој у Холивуду Године 1979. Кенди је накратко напустио SCTV, која се тада преселила у Едмонтон, и остао у Торонту где је водио сопствену краткотрајну скеч-емисију Комедија великог града. Истовремено је појачао филмску активност: остварио је мању улогу у филму Изгубљено и нађено (1979) и глумио америчког војника у великој буџетској комедији Стивена Спилберга 1941. Потом се вратио у Канаду због филмова Храброст Кавика, пса вука (1980) и акционог трилера Смртоносни сапутник (1980). Спoredну улогу опуштеног службеника за условни отпуст Бартона Мерсера остварио је у филму Браћа Блуз (1980), а за канадску телевизију је снимио и епизоду серије Приче о Клондајку (1981).
Године 1980. Кенди је водио краткотрајни NBC-јев програм Roadshow, који је Вашингтон пост описао као „импровизационо новинарство”.
Затим је заблистао као симпатични и поводљиви војник Дјуи Оксбергер у филму Војници (1981) канадског редитеља Ајвана Рајтмана, једном од најуспешнијих филмова те године. Позајмио је гласове за више ликова у анимираном филму Хеви метал (1981), а нарочито запажену насловну улогу у сегменту „Ден”, што је похвалио и сам творац лика, Ричард Корбен, издвојивши Кендијеву духовито лепршаву интерпретацију.
У периоду 1981—1983. Кенди се вратио на -{SCTV Network}- — на почетку још са седиштем у Едмонтону, да би се 1982. емисија вратила у Торонто. Имао је камео улогу у филму Харолда Рамиса Национална Лампунов одмор (1983), чиме је започела сарадња са Џоном Хјузом, који је написао сценарио. Док је још наступао у SCTV, двапут се појавио у емисији Уживо суботом увече (водитељ 1983). Писац и комичар Боб Оденкирк наводи да је Кенди наводно био „најчешће одбијани потенцијални водитељ” SNL-а јер су га често позивали, али би продукција у последњем тренутку мењала планове. Главну улогу је остварио у канадском филму Помахнитало (1983).
Године 1983. поново је напустио SCTV, пред последњу сезону, да би се потпуно посветио филму. Био је у преговорима за лик књиговође Луиса Тулија у филму Истеривачи духова (1984) са Акројдом у главној улози и Рајтманом као режисером, али је улогу на крају добио Рик Моранис јер су се њихове идеје о лику разилазиле. Ипак, Кенди се појавио у споту Реја Паркера млађег за насловну песму филма, као један од пролазника који узвикују „-{Ghostbusters}-”.
Пробојном улогом сматра се лик женскарошког брата Тома Хенкса у романтичној комедији Прскање. Након тог успеха потписао је уговор са Волтом Дизнијем за развој и продукцију три филма у којима је требало да глуми.
За канадску телевизију је написао и са Јуџином Ливијем одиграо главну улогу у филму Последња полка (1985). Потом је тумачио најбољег пријатеља Ричарда Прајора у филму Брустерови милиони (1985), имао камео у филму Улица Сезам представља: Прати ту птицу (1985) и остварио прву праву главну улогу у Холивуду у комедији Летњи одмор (1985) Карла Рајнера. Поново се састао са Хенксом у филму Волонтери (1985), али он није поновио успех „Прскања”. Уследили су камео у остварењу Канадска завера (1985), наступ са Мартином Шортом у канадском филму „Дејв Томас: Невероватна временска путовања Хенрија Осгуда” (1985), те комерцијално разочарање Наоружани и опасни (1986) са Ливијем и Мег Рајан. Још један камео уследио је у Малој продавници страве (1986), наступ у „Заиста чудним причама” (1987) и споредна улога у филму Мела Брукса Свемирске лопте (1987).
1987—1994: Филмови са Џоном Хјузом и последње улоге мини|Кенди са Деном Акројдом 1987. године Године 1987. Кенди је глумио заједно са Стивом Мартином у филму Авиони, возови и аутомобили, по сценарију и режији Џона Хјуза. Филм је добио позитивне критике и зарадио 49.530.280 долара у америчким биоскопима. Исте године имао је камео у Хјузовом филму Она чека бебу (1988), а затим и главну улогу у Хјузовом сценарију Велики одмор (1988) са Акројдом.
Позајмио је глас коњу Дону у филму Жедан трка (1988) и глумио у неуспешној комедији, коју неки сматрају култним класиком, Ко је Хари Крамб? (1989), коју је такође продуцирао. Комерцијално разочарање била је и Зона брзине (1989), али је зато још један Хјузов филм, Ујка Бак (1989), постао хит. Кенди је 1989. продуцирао и глумио у суботњој јутарњој анимираној серији Камп Кенди на NBC-ју, смештеној у измишљени летњи камп који води, а уз њега су глумила и његова деца. Серија је добила и кратак стрип-серијал у издању Марвела. У то време је у Канади снимио и телевизијски филм „Ракетни дечак” (1989).
Кенди је дао глас албатросу Вилбуру у Дизнијевом цртаном филму Спасиоци у Аустралији (1990) и имао камео улоге у још два Хјузова филма, блокбастеру Сам у кући (1990) и комерцијалном промашају Прилике за каријеру (1991). Према биографији, био је у преговорима да игра супруга Бет Мидлер из радничке класе у филму Стела (1990), али је одустао када је чуо да Мидлер захтева снимање пробе; улогу је на крају добио Џон Гудман. Од 1988. до 1990. водио је „Радио Кенди”, музичку листу за одрасле у синдикацији Премијер нетворкса.
Године 1991. Крис Коламбус је режирао филм Само усамљени уз Џона Хјуза као копродуцента, а Кенди и Морин О’Хара у главним улогама; филм је добро оцењен, али није био велики хит. Затим је уследила споредна улога у озлоглашеном промашају Само невоља (1991) Дена Акројда, као и комерцијално неуспешне комедије Делиричан (1991) и Било једном један злочин (1992). У овом периоду је, међутим, остварио мању драмску улогу сумњивог јужњачког адвоката Дина Ендруза Млађег у филму Оливера Стоуна ЏФК (1991) и камео у телевизијском филму Борис и Наташа: Филм (1992). Први комични хит после неколико година постигао је филмом Кул трка (1993), причом о првом јамајчанском боб тиму на Зимским олимпијским играма 1988. Камео улогу је остварио и у успешном филму Новајлија године (1993). Дебитантски редитељски подухват била је комедија за телевизију Таоц на један дан (1994). Последња појављивања била су у филмовима Вагони на исток (1994) и Канадска сланина (1995).
Недовршени пројекти мини|Кенди 1993. године Кенди је преговарао о улози Игнацијуса Џеј Рајлија у филмској адаптацији Пулицером награђеног романа Џона Кенедија Тула Завера будала, која до данас није снимљена. Такође је био заинтересован за улогу Атука у адаптацији романа Мордекаја Ричлера Неупоредиви Атук, као и за биографски филм о комичару из немог доба Роскоу „Дебељку” Арбаклу. За ова три нереализована пројекта се верује да су уклети јер су и Кенди, Џон Белуши, Сем Кинисон и Крис Фарли били повезани са њима, а сви су преминули пре него што су стигли да их сниме. Кенди је првобитно био разматран и за улогу Алека Гиниса у римејку филма Последњи празник из 1950, који је требало да режира Карл Рајнер, али је улогу касније одиграла Квин Латифа у слободнијој адаптацији из 2006. План је био и да поново сарађује са Џоном Хјузом у комедији Бартоломју против Нефа, где би са Силвестером Сталонеом глумио завађене суседе. У Дизнијевом цртаном филму Покахонтас лик ћурке Црвенперке написан је за њега, али је после његове смрти избачен из филма. Стивен Кинг је наводно желео да Кенди глуми Билија Халека у филмској адаптацији романа Тањи.
Други подухвати