Милошева чесма је најстарија београдска јавна чесма са изворском водом у Топчидерском парку у Београду. Налази се у старом историјском језгру парка, у амбијенту некадашњег дворског комплекса тачно преко пута Топчидерске цркве и Конака кнеза Милоша. Изграђена је 1834. године, у време владавине кнеза Милоша Обреновића.

О чесми Чесма представља важан културно-историјски споменик, који је уређен током великих пројеката обликовања Топчидера као првог уређеног београдског парка. Налази се између Булевара војводе Мишића и Булевара војводе Путника.

Грађена је истовремено са Милошевим конаком у Топчидеру, те са грађевинама резиденцијалног комплекса чини неодвојиву целину. Најстарија је међу чесмама у Топчидеру и Кошутњаку. Пре изградње чесме, Топчидер је био густа шума и војни логор. Након добијања аутономије, Хатишерифом из 1830. године, кнез Милош одлучује да измести своју резиденцију ван домашаја турских топова са Калемегдана. Заједно са изградњом Милошевог Конака и цркве Светих апостола Петра и Павла, каптирани су јаки локални природни извори воде како би се подигла чесма за потребе војске, пратње и народа који је долазио у цркву. Тада је изградио ову чесму.

За разлику од већине београдских чесама које су повезане на градски водовод, Милошева чесма је једна од ретких која се и данас напаја директно са природног извора. Остале две чесме у Топчидерском парку назване су „Врачарске” и подигнуте су касније 1858-60. године.

Често долази до забуне између Милошеве и Теразијске чесме. Наиме, Теразијска чесма, коју је кнез Милош подигао 1860. године на Теразијама, била је премештена у Топчидерски парк 1911. године због реконструкције центра града, да би касније, 1975. године, била враћена на своје првобитно место испред хотела Москва. Сама Милошева чесма из 1834. године све време се налазила на својој топчидерској локацији.

Архитектура и изглед Милошева чесма је изграђена у духу традиционалног народног градитељства са јасним примесама касноосманског стила који је био доминантан на Балкану у том периоду. Дело је каменоресца Франца Лорена. За градњу чесме коришћен је камен из каменолома на Ташмајдану. Квадери су изграђени од тесаног камена који чине чврсту, стабилну кубичну форму.

Чесма има карактеристичан масиван изглед са лучном нишом у средини где се налази лула за воду. Иако сведена, издваја се завршни венац и профилисани камени елементи који осликавају скромну естетску префињеност тадашњих домаћих мајстора (тајфи), које је предводио главни кнежев градитељ Хаџи Никола Живковић.

Чесма данас

Данас се Милошева чесма напаја са истог изворишта као и оближње Врачарске чесме. Налази се на списку заштићених објеката унутар културно-историјске целине Топчидерски парк.

Вишегодишње анализе воде са Топчидерске леве и десне чесме, Хајдучке и Милошеве чесме, указују на сталну бактериолошку и повремену физичко-хемијску и биолошку неисправност, што је истакнуто одговарајућим упозорењима.

Референце

Категорија:Чесме у Београду