мини|десно|Пољски војник са Војтеком Војтек (1942 – 2. децембар 1963) био је Сиријски мрки медвед. Пољски војници су га купили (извори се разликују) од једног иранског дечака код Хамадана у Ирану током Другог светског рата. Војтек је пратио Други пољски корпусOrr, Aileen (2010). Wojtek the Bear: Polish War Hero. Birlinn Ltd. до Италије, служећи у 22. артиљеријској компанији за снабдевање.
Током Битке за Монте Касино 1944. године, Војтек је имитирао своје људске другове тако што је носио сандуке са муницијом. Унапређен је из чина редова у чин каплара и постао је славна личност међу савезничким генералима и државницима који су долазили у посету. Након рата, демобилисан је из пољске војске и провео је остатак живота у Шкотској, у Единбуршком зоолошком врту.
Живот мини|лево|Војтек и пољски војник
Усвајање У пролеће 1942. године, новоформирана Андерсова армија напустила је Совјетски Савез и кренула ка Ирану, у пратњи хиљада пољских цивила који су депортовани у СССР након совјетске инвазије на источну Пољску 1939. године.
На путовању од Пихлавија до Техерана у Ирану, 8. априла 1942. године, пољски војници су срели младог иранског дечака који је пронашао младунче медведа чију су мајку устрелили ловци. Једна од цивилних избеглица међу њима, осамнаестогодишња Ирена (Инка) Бокјевич, праунука генерала Болеслава Вјењаве-Длугошовског, била је очарана младунчетом. Подстакла је поручника Анатола Тарновјецког да купи младог медведа, који је наредна три месеца провео у пољском избегличком кампу основаном у близини Техерана, углавном под Иренином бригом. У августу је медвед поклоњен 2. транспортној компанији, која је касније постала 22. артиљеријска компанија за снабдевање, а војници су му дали име Војтек.
Исхрана и раст мини|Војтек се рве са пољским војником Војтек је у почетку имао проблема са гутањем, па су га хранили кондензованим млеком из старе флаше од вотке. Касније је добијао воће, мармеладу, мед и сируп, а често је награђиван пивом, које је постало његово омиљено пиће. Такође је уживао у пушењу (или једењу) цигарета, као и у испијању кафе ујутру. Спавао је са другим војницима ако би им ноћу било хладно. Волео је да се рве са војницима и научен је да салутира када га поздраве. Постао је атракција како за војнике тако и за цивиле, и убрзо је постао незванична маскота свих јединица стационираних у близини. Са 22. компанијом преселио се у Ирак, а потом кроз Сирију, Палестину, Египат и Италију.
Војтек је имитирао друге војнике, пио пиво, пушио, па чак и марширао поред у усправном положају на задњим ногама. Војтек је имао свог чувара који је био задужен да брине о њему. Медведић је одрастао током кампање, а до Битке за Монте Касино тежио је 90 килограма.
Војник Војтек мини|Војтек са артиљеријском гранатом: Грб 22. артиљеријске компаније за снабдевање Из Египта је Други пољски корпус прекомандован да се бори заједно са Британском осмом армијом у Италији. Прописи за британски транспортни брод, који је требало да их превезе у Италију, забрањивали су кућне љубимце и маскоте. Да би заобишли ово ограничење, Војтек је званично регрутован у пољску војску као редов и уврштен међу војнике 22. артиљеријске компаније за снабдевање. Хенрик Захаревич и Лев Ворзовски су одређени као његови старатељи.
мини|лево|Стандардни сандук за муницију од 25 фунти, који је садржао четири гранате Као регистровани војник са сопственом војном књижицом, чином и серијским бројем, живео је са осталим људима у шаторима или у посебном дрвеном сандуку, који је транспортован камионом. Током Битке за Монте Касино, Војтек је помагао својој јединици у преношењу муниције, носећи сандуке од 45 килограма са артиљеријским гранатама од 25 фунти, и никада ниједну није испустио. Иако је ова прича изазвала дебате о њеној тачности, постоји барем једно сведочење британског војника који се сећао да је видео медведа како носи сандуке са муницијом. Медвед је опонашао војнике: када је видео људе како подижу сандуке, копирао их је. Војтек је носио кутије за које су иначе била потребна четири човека, слажући их на камион или на друге кутије са муницијом. Након пољске победе, Војтек је постао славан међу савезничким генералима и државницима који су посећивали јединицу. Ова служба му је донела и унапређење у чин каплара. У знак признања Војтекове популарности, приказ медведа који носи артиљеријску гранату усвојен је као званични амблем 22. компаније.
Послератно доба мини|Војтек у Британији после рата Након завршетка Другог светског рата 1945. године, Војтек је пребачен у Берикшир у Шкотској са остатком 22. компаније преко Пољског корпуса за расељавање. Били су стационирани на аеродрому Винфилд на фарми Санвик, у близини села Хатон. Војтек је убрзо постао популаран међу локалним цивилима и штампом, а Пољско-шкотско удружење га је прогласило за свог почасног члана.
Након демобилизације 15. новембра 1947. године, Војтек је предат Единбуршком зоолошком врту, где је провео остатак живота. Често су га посећивали новинари и бивши пољски војници, од којих су му неки бацали цигарете да их једе, баш као што је радио током времена проведеног у војсци. И даље је радо реаговао када бы му се неко обратио на пољском језику, препознајући гласове из своје бивше јединице. Медијска пажња је допринела његовој популарности, па је тако био и чест гост у Би-Би-Сијевој дечјој емисији Плава птица (Blue Peter).
Војтек је угинуо 2. децембра 1963. године у 21. години живота, природном смрћу. У време смрти тежио је скоро 500 килограма и био је висок преко 1,8 метара.
Наслеђе Многи споменици подигнути у част медведа-војника укључују спомен-плочу у збирци Царског ратног музеја; скулптуру Дејвида Хардинга у Музеју Сикорског у Лондону; и дрвену скулптуру у Гримсбију. Године 2013, градско веће Кракова дало је дозволу за подизање статуе Војтека у градском парку Јордан. Споменик је свечано откривен 18. маја 2014. године, на 70. годишњицу Битке за Монте Касино. Године 2013, Савет града Единбурга одобрио је подизање бронзане статуе Војтека, рад Алана Битија Хериота, у градском парку Princes Street Gardens. Споменик је откривен 2015. године и приказује Војтека како шета поред пољског војника, док пратећи рељеф документује његов пут од Египта до Шкотске. Године 2016, статуа Војтека откривена је у месту Данс у Шкотској, у близини кампа где су пољске трупе биле смештене 1946. године. Статуу је поклонио побратимљени пољски град Жагањ. Године 2017, једна улица у Познању у Пољској добила је име по Војтеку (ulica Kaprala Wojtka), која води до новог зоолошког врта. Тамо је у септембру 2018. откривена и његова дрвена статуа. У мају 2019. године, мермерна статуа Војтека откривена је у Касиноу у Италији. Истог месеца, подигнут му је споменик и у Шчећину у Пољској. Од 1. септембра 2019. године, на 80. годишњицу избијања Другог светског рата, споменик медведу Војтеку постављен је у Сопоту, са погледом на улицу названу по Битци за Монте Касино. Током 2024. године, прича о Војтеку је адаптирана у позоришну представу аутора Алана Полока у позоришту Олбани у Ковентрију, засновану на његовој дечјој књизи Медвед који је отишао у рат. Године 2024. објављен је анимирани краткометражни филм под насловом Медвед по имену Војтек (A Bear Named Wojtek, 2023) у режији Ијана Гарднера, који је касније номинован за 17 награда, укључујући ужи избор за Оскара за најбољи анимирани краткометражни филм.
Референце
Додатна литература
Спољашње везе
WOJTEK: The unusual Polish soldier that drank beer and went to war.
One Photo One Story: Wojtek the Soldier Bear, Culture.pl.
Категорија:Пољска у Другом светском рату Категорија:Животиње у Другом светском рату Категорија:Познати медведи