десно|мини|250x250п|Сала за састанке, пројектована 1901. године, у градској кући у Халифаксу Одбор, комитет или комисија је тело једне или више особа подређених скупштини или другом облику организације. Сам одбор се не може сматрати обликом скупштине или телом за доношење одлука. Обично скупштина или организација шаље питања одбору као начин да се она потпуније испитају него што би то било могуће када би их разматрала цела скупштина или организација. Одбори могу имати различите функције, а њихове врсте рада се разликују у зависности од врсте организације и њених потреба.
Члану законодавног тела може бити делегиран задатак у одбору, што му даје право да служи у одређеном одбору.
Сврха Делиберативна скупштина или друга организација може формирати одбор (или „комисију“) који се састоји од једне или више особа које помажу у раду скупштине. Код већих организација, велики део посла се обавља у одборима. Они могу бити начин да се формално окупе људи релевантне стручности из различитих делова организације који иначе не би имали добар начин да деле информације и координишу акције. Они могу имати предност ширења гледишта и поделе одговорности. Такође могу бити именовани са стручњацима да препоруче акције у питањима која захтевају специјализовано знање или техничко расуђивање.
Функције Одбори могу обављати неколико различитих функција:
Управљање У организацијама које се сматрају превеликим да би сви чланови учествовали у доношењу одлука које утичу на организацију у целини, мање тело, као што је управни одбор, добија овлашћење да доноси одлуке, троши новац или предузима акције. Управни одбор се формира као посебан одбор за преиспитивање учинка одбора и политике одбора, као и за номиновање кандидата за одбор. Координација и администрација Велико тело може имати мање одборе са специјализованијим функцијама. Примери су одбор за ревизију, изборни одбор, финансијски одбор, одбор за прикупљање средстава и програмски одбор. Велике конвенције или академске конференције обично организује координациони одбор састављен из чланства организације. Истраживање и препоруке Одбори се могу формирати ради истраживања и давања препорука о потенцијалном или планираном пројекту или промени. На пример, организација која разматра велику капиталну инвестицију може формирати привремени радни одбор од неколико људи који ће размотрити опције и дати препоруке вишем менаџменту или управном одбору. Дисциплина Дисциплински одбор може се користити за вођење дисциплинских поступака за чланове организације.
Као тактика за неодлучност Као средство односа с јавношћу, слањем осетљивих, незгодних или небитних питања одборима, организације могу заобићи, одуговлачити или одбити питања без проглашења формалне политике неактивности или равнодушности. Међутим, ово би се могло сматрати тактиком одуговлачења.
Моћ и ауторитет Генерално, одбори су дужни да подносе извештаје свом матичном телу. Обично немају овлашћење да делују независно, осим ако им тело које их је основало не да такво овлашћење. Изборна одговорност може утицати на активност одбора.
Формалне процедуре Када се одбор формира у формалној ситуацији, као што су одбори у законодавним телима или за корпоративна тела са статутом, за одбор се одређује председник (или „председавајући“ или „председавајући“). Понекад се именује и потпредседник (или слично име). Уобичајено је да председник одбора организује његове састанке. Понекад се ови састанци одржавају путем видео-конференције или на други начин ако чланови одбора нису у могућности да присуствују лично, као што може бити случај ако се налазе у различитим деловима земље или света.
Председавајући је одговоран за вођење састанака. Дужности укључују вођење дискусије о одговарајућој теми, давање речи члановима и потврђивање одлуке одбора (гласањем или једногласним пристанком). Користећи Робертов ревидирани пословник (RONR), одбори могу да следе неформалне процедуре (као што је не захтевање предлога ако је јасно о чему се расправља). Ниво формалности зависи од величине и врсте одбора, при чему понекад већи одбори који разматрају кључна питања могу захтевати формалније процесе.
Записници су евиденција одлука на састанцима. Може их водити особа одређена за секретара. За већину организација, одбори нису обавезни да воде формалне записнике. Међутим, нека тела захтевају да одбори воде записнике, посебно ако су одбори јавни и подлежу законима о отвореним седницама.
Одбори се могу састајати редовно, на пример недељно или чешће, или се састанци могу сазивати нередовно по потреби. Учесталост састанака зависи од рада одбора и потреба матичног тела.
Када одбор заврши свој рад, доставља резултате у извештају свом матичном телу. Извештај може да садржи коришћене методе, откривене чињенице, донете закључке и евентуалне препоруке. Ако одбор није спреман да поднесе извештај, може дати делимични извештај или скупштина може да разреши одбор предмета како би скупштина могла да га реши. Такође, ако чланови одбора не обављају своје дужности, могу бити смењени или замењени од стране органа који их је именовао. Да ли ће одбор наставити да постоји након подношења извештаја зависи од врсте одбора. Генерално, одбори основани статутом или правилима организације настављају да постоје, док одбори формирани за одређену сврху престају да постоје након коначног извештаја.
Референце
Литература
Категорија:Састанци Категорија:Законодавна власт Категорија:Људска комуникација Категорија:Скупштинске процедуре