Тихомир Кузмановић (Доња Горевница — код Чачка, 1901. — 1945.), био је учитељ, оснивач и руководилац задружног покрета у Жичи и учесник Народноослободилачке борбе (НОБ).
Биографија Рођен је 1901. године у Доњој Горевници — Чачак. Радио је као учитељ, оснивач и покретач задружног покрета у Жичи и околини. Културно-просветни радник који организује богат културно-просветни живот. Хор, који је он водио, био је недалеко познат.
Као резервни официр Југословенске краљевске војске мобилисан је и распоређен у Македонију, где је учествовао у Априлском рату 1941. године. После капитулације Југославије, Тихомир се са једном већом групом официра и војника повлачи ка Јадранском мору, са намером да се пребаци у Грчку и одатле настави борбу. Њих око 200 официра и војника успело је да се укрца на брод и заплови према Грчкој, али је њихов брод на домаку Крита потопљен. Само седам Југословена, међу њима и Тихомир, успело је да се спасе. Међутим, сву седморицу немачки војници ухватили су још у води и одвели право на Крит. После тога, Тиохмир је био у немачким заробљеничким логорима у Нирнбергу и Хамелбергу — где је и дочекао ослобођење.
По повратку у земљу, још на путу кући, Тихомир сазнаје да му је син Милош, борац Жичке чете Краљевачког НОП одреда „Јово Курсула“ умро од последица логора на Бањици 1943. године, а рођени брат пао као борац Чачанског партизанског одреда, а знајући још раније да му је и жена Ружа стрељана, умро је од туге, не стигавши кући. Сахрањен је у родном насељу, Доњој Горевници.
Наслеђе Задругари, мештани Жиче подигли су изнад улаза у Задружни дом (који је подигнут 1935. године на иницијативу и уз залагање Тихомира Кузмановића) спомен-плочу. мини|300x300п|Спомен-плоча на Задружном дому у Жичи. Запис на спомен-плочи гласи:
„Тихомир Н. Кузмановић 1901.—1945. Учитељ, оснивач, и руководилац задружног покрета у Жичи, ревизор главног савеза ЗЗ Србије, рез. официр бив. југ. војске, неуморни културно-просветни радник на свим пољима и путевима ка прогресу и социјализму. Заробљен од стране Немаца 1941. године на Криту. Трагично завршио свој живот 1945. године на повратку у домовину из заробљеништва, сазнавши за стрељање жене Руже и смрти сина Милоша.“
Референце