Кратил (старогрчки: Κρατύλος; друга половина 5. века – почетак 4. века пре нове ере) био је старогрчки пресократовски филозоф, следбеник Хераклита и Атињанин.
Кратил је био ученик софисте Протагоре. Платон га је лично познавао, учио код њега пре него што је упознао Сократа и поштовао га је.
Извори Информације о Кратилу у античким изворима су изузетно оскудне и фрагментарне. Аристотел га помиње као Платоновог учитеља пре Сократа. Према каснокласичној традицији (Апулеј, Диоген Лаертски, Олимпиодор и анонимни аутор Пролегомена), постао је Платонов учитељ након Сократовог погубљења.
Кратил је Сократов противник у Платоновом дијалогу истог имена. У Дилс-Кранцовим „Фрагментима пресократоваца“, Кратил је 65. аутор. Класични научници су сакупили пет фрагмената који описују Кратилова филозофска учења. Два од њих су преузета из Платоновог дијалога „Кратил“, а три из Аристотелове „Реторике“ и „Метафизике“. У суштини, савремена схватања Кратиловог учења и личности потичу од Платона. Само Аристотел, у једном фрагменту, цитира Есхина, који је тврдио да је Кратил „шиштао и руковао се“ док је држао говоре. Мањак извора о Кратилу, према савременим научницима, природно доводи до нетачног преношења његових учења.
Учења Према савременим схватањима, Кратил је био следбеник Хераклита, који је своја учења о сталном кретању и променљивости свега око себе довео до апсурда. Хераклитова теза „Не можеш два пута ући у исту реку“ је апсолутизована: „Не можеш ни једном ући у исту реку.“ У тренутку урањања, вода у реци више није иста као што је била када си ушао. И ми сами смо се донекле променили током овог времена. По овој логици, чак ни иста ствар не може бити названа својим именом. На крају крајева, „име“ је исто, али ствар је променљива. Сходно томе, на њу се може само прстом показати — то јест, користећи савремену терминологију, користећи невербалну комуникацију.
Референце
Категорија:Старогрчки филозофи