мини|Дана 14. априла 1912, на дан несреће, Титаник је примио неколико упозорења на лед. Позиције леда су уцртане на овој мапи. Ни капетан нити било који други официр нису знали све ове податке. Прекоокеански брод Титаник имао је током свог путовања преко Атлантика радио-саобраћај са другим бродовима, као и са копном. Дана 14. априла 1912. сударио се са сантом леда и услед тога потонуо. Више од 1500 људи је погинуло, док је око 700 спасено.
Компанија Маркони (Marconi Company) је на Титанику поставила радио-станицу са два телеграфиста („марконисти”), која је пре свега била намењена за телеграфско слање приватних порука путника уз накнаду. Осим тога, ова два телеграфиста су примала и слала поруке које су се тицале навигације Титаника.
У данима пре несреће, Титаник је примио неколико упозорења о различитим облицима леда у близини своје руте. Ова упозорења на лед, међутим, нису систематски прикупљана нити анализирана. Нису имала утицаја на пловидбу Титаника, јер је посада сматрала да ће на време уочити санту леда и моћи да је избегне. Након несреће, преживели официри су се једва сећали упозорења на лед; због тога су се суочили са тешким оптужбама.
Највећи значај су на крају добили позиви у помоћ које су телеграфисти Титаника послали након судара. Само захваљујући овим позивима у помоћ су други бродови сазнали за несрећу и променили курс како би кренули ка позицији наведеној у позиву. На тај начин је Карпатија пронашла чамце за спасавање са Титаника. Без радио-станице вероватно не би било преживелих.
Радио-станица мини|Једина фотографија радио-кабине на Титанику, коју је снимио Франсис Браун. Почетком 20. века, радио-технологија на бродовима била је релативно ново достигнуће. Италијанском инжењеру Гуљелму Марконију пошло је за руком да комерцијално понуди пренос сигнала путем радија. Његова британска компанија Маркони обезбедила је опрему за Титаник, као и за друге бродове. Зарађивала је на радио-телеграмима (или: „маркониграмима”) путника. Постојале су и друге, конкурентске компаније које су испоручивале радио-опрему. У јануару 1911. Титаник је добио додељен позивни знак MGY.
Радио-кабина Титаника добила је нови тип одашиљача са ротационим варничаром (енгл. rotary spark-gap generating set) снаге 5 kW. Требало је да може да шаље сигнале на удаљености од најмање 250 наутичких миља (463 километра), али је у пракси достизао преко 400 наутичких миља (740,8 километара), а ноћу чак и више. Постојао је и резервни одашиљач за хитне случајеве, али он није коришћен на Титанику. Пријемник, магнетни детектор (magnetic detector), био је стандард код Марконија и омогућавао је пријем таласних дужина између 100 и 2500 метара. Слање и примање сигнала на крају је омогућила антена (twin T type) разапета између два јарбола брода, која се налазила на просечној висини од 170 стопа (51,8 метара) и имала распон од 600 стопа (182,9 метара).
Два телеграфиста на броду нису била у служби компаније Вајт стар лајн (White Star Line), већ компаније Маркони, која их је и обучила. Припадали су особљу сектора за снабдевање (victualling department crew), баш као и стјуарди, кувари или поштански службеници: Џон Џорџ „Џек” Филипс био је телеграфиста (telegraphist), а Харолд Брајд помоћни телеграфиста (assistant telegraphist).
Добили су три мале просторије. Средња је била радио-кабина са радним столом и апаратима за слање порука. На десној страни (или: лево од радног стола) налазила се спаваоница за два телеграфиста са доњим и горњим лежајем. На левој страни (десно од радног стола) била је „тиха соба” (silent room), у којој су били смештени генератор, мотор и варничар. Како би се околина заштитила од буке коју је производио варничар, ова просторија је била звучно изолована. Пошто је Титаник морао да буде доступан 24 сата дневно, поделили су време у четири смене од по шест сати. Ноћу је Филипс дежурао од 20:00 до 02:00 часа, након чега га је Брајд мењао до 08:00 часова.
У суботу, 13. априла, око 20:00 часова дошло је до инцидента. Филипс је пробудио Брајда како би заједно решили проблем: радио-апарат је престао да ради. Супротно почетним страховањима, нису били оштећени кондензатори, већ су жице секундарне стране трансформатора унутар кућишта прегореле. Пошто су жице дошле у контакт са гвозденим вијцима, струја се делимично уземљила. Филипс и Брајд су проблем решили помоћу гумене траке, али су у томе успели тек око 03:30 или чак 04:00 ујутру следећег дана. У недељу, на дан несреће, телеграфисти су дакле били преуморни и заузети надокнађивањем заостатка у слању приватних порука путника.
Кејп Рејс
мини|Светионик на Кејп Рејсу. Радио-станица је изгорјела убрзо након 1912. године. Црвена зграда на слици је реплика. У њој се налази музеј.
За пловидбу Титаника радио-станица Кејп Рејс имала је посебан значај. Кејп Рејс је место на острву Њуфаундленд, које данас припада Канади. Телеграфска кабловска мрежа Северне Америке завршавала се овде. Компанија Маркони је овде 1904. године поставила (бежичну) радио-станицу која је могла да комуницира са бродовима на Атлантику.
Када је Титаник 14. априла 1912. отпловио довољно далеко на запад, ушао је у домет Кејп Рејса. Иако је Титаник имао релативно добру радио-опрему, телеграфисти Титаника имали су само кратак временски прозор да пошаљу приватне поруке путника на Кејп Рејс. Чак и током судара са сантом леда Титаник је и даље комуницирао са Кејп Рејсом; радио-станица на Њуфаундленду била је прво место на копну које је сазнало за његову несрећу.
Одговорни маркониста тамо био је 26-годишњи Волтер Греј (1885–1970), који је проследио поруку другим бродовима и станицама на копну како би започео и координисао спасавање. Телеграфисту Џека Филипса, који је био одговоран на Титанику, познавао је лично из времена заједничке обуке.
Упозорења на лед
Капетан Едвард Џон Смит и његови официри знали су још пре поласка из Саутемптона да је поље пак леда у северном Атлантику по обиму и јужној распрострањености било веће него претходних година. Поред тога, током путовања стигло је неколико радио-извештаја („маркониграма”) са других бродова који су упозоравали на поља пак леда и санте леда. Увече 14. априла, Титаник је пловио отприлике у западном или југозападном правцу јужно од 42. паралеле. Судар са сантом леда догодио се око 23:40 по бродском времену.
Према правилима компаније Маркони, поруке које су се тицале навигације морале су да се преносе са приоритетом. Такве поруке добијале су скраћеницу MSG за Master Service Gram. То је значило да су упућене капетану брода; пре слања морао их је потврдити капетан брода који их шаље. Телеграфиста који прима поруку уносио ју је у одређени образац и прослеђивао свом капетану.
+Брод и бродско време на ТитаникуТекст порукеНапоменеПоследицаЛа Турен, 12. април, 17:46 часова[MSG] (De) Touraine (a) Captain Titanic. My position 7p.m. GMT lat. 49.28 long. 26. 28 W. Dense fog since this night. Crossed thick icefield lat 44.58, long. 50.40 Paris. Saw another icefield and two icebergs lat. 45.20 long. 45.09 Paris. […] („[…] Густа магла од ноћас. Прешли смо преко дебелог леденог поља […] Видели још једно ледено поље и две санте леда. […]”)упућено капетану Титаника; географска ширина је била знатно северније од руте ТитаникаКапетан Смит се захвалио капетану брода Ла Турен.Каронија, 14. април, 09:12 часова[MSG] Captain Titanic. West bound steamers report bergs, growlers, and field-ice in 42N from 49 to 51 West April 12. Compts. Barr. („[…] пароброди који плове на запад пријављују санте леда, комаде леда (growlers) и поља леда […]”)упућено капетану ТитаникаКапетан Смит се захвалио капетану брода Каронија. Порука је (као једина) окачена у соби за карте.Нордам, 14. април, 11:47 часова[MSG] Captain SS Titanic. Congratulations on new command. Had moderate westerly winds, fair weather, nog fog. Much ice reported in lat. 42.24 to 42.45 [N] and long . 49.50 to 50.20 [W]. Compliments Krol. („[…] пријављено много леда […]”)упућено капетану Титаника; прослеђено са Кароније на ТитаникКапетан Смит се захвалио капетану брода Нордам.Америка, 14. април, 13:49 часова[MXG] Hydrographic Office Washington, DC. Amerika passed two large icebergs n 41° 27' N., 50° 8'W on the 14th of April. Knuth. („[…] Америка је прошла поред две велике санте леда […]”)упућено Хидрографском заводу у Вашингтону; са Титаника прослеђено њиманепознатоБалтик, 14. април, 13:54 часова[MSG] Capt. Smith, Titanic. Have had mod. var. winds and clear fine weather since leaving. Greek steamer Athinai reports passing icebergs and large quantities of field ice today in lat. 41.51 N, long 49.52 W. Last night we spoke German oil-tank steamer Deutschland [GZD], Stettin to Philadelphia, not under control, short of coal, lat. 40.42 N, long. 55.11 W. Wishes to be reported to New York and other steamers. Wish you and Titanic all success. Commander [Ranson]. („[…] Грчки пароброд Атинаи извештава да је данас прошао поред санти леда и велике количине пољског леда. […]”)упућено капетану ТитаникаКапетан Смит се захвалио капетану Балтика; Смит је поруку дао Брусу Исмеју и добио је назад тек касније.Калифорнијан, 14. април, 18:30 часова[MSG] Capt. Antillian 6.30p.m. ATS lat. 42.3 N, long. 49.9 W. Three large bergs five miles to southward of us. Regards. Lord. („[…] Три велике санте леда пет миља јужно од нас. […]”)упућено капетану брода Антилијан, примио је ТитаникнепознатоМесаба, 14. април, 21:40 часова[SG] In lat. 42 N. to 41.25 [N], long. 49 W to long. 50.30 W saw much heavy pack ice and great number large icebergs, also field ice. Weather good, clear. („[…] Видели смо много тешког пак леда и велики број великих санти леда, као и пољски лед. Време добро, ведро. […]”)упућено Титанику (није јасно да ли капетану)непознато; телеграфиста Филипс је наводно рекао Лајтолеру у (или на) чамцу за спасавање да је поруку са Месабе ставио испод притискивача за папир, али се Филипс заправо није налазио ни у једном чамцу за спасавање.Калифорнијан, 14. април, 22:55 часова[MYG] this is MWL. „Say old man, we are stopped and surrounded by ice.“ („[…] Реците Старом (напомена: мисли се на капетана) морали смо да станемо и окружени смо ледом.”)упућено Титанику (без скраћенице MSG за поруку упућену капетану); сачувано само кроз сведочење телеграфисте са Калифорнијанаигнорисано; телеграфиста Филипс је према његовој изјави замолио телеграфисту са Калифорнијана да га пусти да несметано настави са слањем порука за Кејп Рејс У америчкој истрази након несреће, четврти официр Џозеф Боксхол је изјавио да је Титаник још у Саутемптону добио упозорења на лед, дакле пре почетка првог путовања. У британској истрази, Боксхол је међутим рекао да је то могло бити и у Квинстауну (последњој станици, 11. априла). Наводно је те поруке окачио у соби за поруке. Његов колега Питман тврдио је да их је видео, иако је иначе изјавио да пре недеље (дан несреће) није знао ни за каква упозорења на лед.
Ла Турен мини|Харолд Брајд, млађи од два телеграфиста на Титанику. За разлику од свог колеге Филипса, он је преживео несрећу. Прва дојава стигла је 12. априла 1912. у 17:46 часова са француског брода Ла Турен: прво, и сам је уочио дебели пољски лед, а друго, пренео је упозорења на лед са брода Париз, који је видео пољски лед и две санте леда. Ово је тумачење Фича, Лејтона и Вормстета; истраживач Титаника Пол Ли у томе, насупрот њима, види назнаку да је француски брод изричито мислио на географску дужину града Париза, а не на Гринич.
Боксхол је у америчкој истрази изјавио: уцртао је позиције на карти, иако су се налазиле веома далеко на северу и стога нису биле од користи за путовање Титаника.
Рапаханок Дана 13. априла Титаник је сусрео пароброд компаније Фирнес-Види (Furness-Withy), Рапаханок, који је пловио у источном правцу. Овај брод није имао радио-станицу, али се овде спомиње ради потпуности. Могуће је да су два брода међусобно комуницирала путем Морзеове лампе. То је уређај који се усмери према другом броду; прекидањем светлости у уређају преносе се оптички Морзеови сигнали.