мини|Кинески памфлет издат током Боксерског устанка који приказује Европљане (представљене са главама јарца) како их кољу и манџурске званичнике како пуцају у распетог свињца (што овде представља Corpus Christi [латински за „Тело Христово”]).
Антизападно расположење (или антизападњаштво), такође познато и као антиатлантизам или вестернофобија, односи се на широко противљење, пристрасност или непријатељство према народу, култури или политикама западних земаља.
Ово расположење је присутно широм света. Често потиче из антиимперијализма и критике прошлих колонијалних поступака западних сила. На пример, у Африци су личности попут Патриса Лумумбе и Мобутуа Сесе Секоа окривиле Запад за империјализам у региону реке Конго. У Етиопији је незадовољство због унутрашње политике и решавања сукоба током рата у Тиграју довело до антизападног расположења. На Блиском истоку, панарабизам и исламизам доприносе антизападним ставовима. Џихадистичке групе попут Ал Каиде и Исламске Државе (ИД) виде западне земље као мете за тероризам због наводних увреда на рачун ислама и војних интервенција у муслиманским земљама. Многе латиноамеричке земље гаје критички став због историјских америчких и европских интервенција. У Русији, антизападно расположење подржавају многи. Руски лидери традиционално одбацују западни либерализам, који виде као претњу руској хегемонији у региону.
Овај феномен често погоршавају савремени догађаји. Последњих деценија, антизападна осећања су подстакнута факторима као што су рат у Ираку, подршка Израелу и санкције против земаља попут Ирана.
Дефиниција и употреба У многим модерним случајевима, антизападно расположење је подстакнуто антиимперијализмом, посебно против земаља које се „сматрају кривим за колонијалне злочине из прошлости и садашњости”, као што су Немачка, Уједињено Краљевство, Француска, Холандија и Белгија. Антизападно расположење се јавља у многим земљама, укључујући и сам Запад — посебно у европским земљама. Широко антизападно расположење такође постоји у муслиманском свету против Европљана и Американаца. Антиамеричко расположење проистиче из америчке подршке Израелу, инвазије на Ирак 2003. године и бројних санкција против Ирана.
Самјуел Хантингтон тврди да ће након Хладног рата међународни сукоб око економске идеологије бити замењен сукобом око културних разлика. Његов рад Сукоб цивилизација сугерише да ће економски и политички регионализам све више усмеравати незападне земље ка геополитичком ангажману са државама које деле њихове вредности. Он тврди да раст муслиманског становништва истовремено са порастом исламског фанатизма доводи до одбацивања вестернизације.
Африка
мини|Антиамерички графит у Могадишу који се односи на рацију познату као Крвави понедељак.
Демократска Република Конго Конгоански лидер за независност Патрис Лумумба окривио је западни свет за империјализам. Дана 1. августа 1960. године, он је „одржао говор који је недвосмислено указао на то да су Уједињене нације, њихов генерални секретар, Сједињене Државе и западне силе корумпирани ентитети”. Током кризе у Конгу, Лумумба је добио подршку од Совјетског Савеза, што је допринело његовом свргавању и погубљењу од стране Мобутуа Сесе Секоа, којег је подржавао Запад.
Када је Мобуту постао лидер Конга, преименовао је земљу у Заир и створио националну политику аутентичности (заиризације), која је имала за циљ уклањање свих западних културних утицаја из земље.
Године 2001. антизападно расположење је нагло порасло у Конгу након убиства конгоанског председника Лорана Кабиле, при чему су многи грађани Конга окривили западни свет за његову смрт.
Етиопија Антизападно расположење је било широко изражено у Етиопији током рата у Тиграју као резултат незадовољства због притисака у унутрашњој политици и захтева за решавање сукоба. Дана 30. маја 2021. године, у Адис Абеби је одржан противинтервенционистички скуп у знак протеста због међународног притиска који осуђује „западну интервенцију” и америчких санкција у вези са економском и безбедносном помоћи. Демонстранти су такође носили транспаренте подршке контроверзном пројекту Велике етиопске ренесансне бране. Дана 22. октобра 2022, десетине хиљада демонстраната окупило се на Тргу Мескел у Адис Абеби, док су други градови у Етиопији, укључујући Бахр Дар, Гондар, Адаму, Дире Даву и Хавасу, такође одржали сличне демонстрације осуђујући интервенцију.
Гана мини|Кваме Нкрума са Ернестом „Че” Геваром, јануара 1965. Кваме Нкрума, први председник Гане, имао је чврст антизападни став и окривљавао је Сједињене Државе за многе потешкоће у Африци.
Нигерија Смештена у североисточној Нигерији, име екстремистичке исламске терористичке групе Боко харам у преводу значи „западно образовање је забрањено” или „западна цивилизација је забрањена”.
Зимбабве Бивши председник Зимбабвеа Роберт Мугабе користио је антизападну реторику у својим говорима.
Азија
Кина
мини|Антизападни памфлет издат током Боксерског устанка који приказује линч хришћанских мисионара (овде се погрдно називају „духовима”) од стране кинеских домородаца и спаљивање њихових књига.
Антизападно расположење у Кини је у порасту од почетка 1990-их, посебно међу кинеском омладином. Значајни инциденти који су резултирали значајном антизападном реакцијом укључују НАТО бомбардовање кинеске амбасаде у Београду 1999. године, демонстрације 2008. током штафете олимпијске бакље, и наводну пристрасност западних медија, посебно у вези са немирима на Тибету 2008. године. Иако доступне анкете јавног мњења показују да Кинези имају позитиван став према Сједињеним Државама, и даље постоји сумња у мотиве Запада према Кини која углавном проистиче из историјских искустава, конкретно „века понижења”.
Ове сумње су повећане „Кампањом патриотског образовања” Комунистичке партије Кине.Zhao, Suisheng: , Vol. 31, No. 3. 1998. Иако су кинески миленијалци углавном апатични према политици, кинеска Генерација З сада има невиђено лоше мишљење о Западу и „западним вредностима” у односу на период реформи и отварања из 1970-их. Млади Кинези имају притужбе попут западног отуђења кинеских технолошких компанија, антиазијског расизма, антикинеске пропаганде и притиска на унутрашња питања Кине, између осталог. У студији коју је Универзитет у Торонту спровео у априлу 2020. године, 4 од 5 Кинеза млађих од 30 година изјавило је да не верују Американцима.
Индија
Иако анкете јавног мњења сугеришу позитивне ставове према западним земљама данас, антизападна осећања била су уобичајена током Британске Индије због индијског покрета за независност.
Антизападно расположење је широко распрострањено у круговима хиндуистичких националиста због различитих фактора попут оксиденталистичких карикатура и огорчености против антихиндуистичког и промуслиманског става западног света (за који се сматра да њиме доминирају „воук” култура и исламолевичари) у контексту сукоба између хиндуиста и муслимана. Презир према западним вредностима попут секуларизма и либерализма хиндуистички националисти подстичу као деколонијализам.
Јапан
мини|Конференција Велике Источне Азије у новембру 1943. Учесници слева надесно: Ба Мо, Џанг Ђингхуи, Ванг Ђингвеј, Хидеки Тоџо, Ван Ваитајакон, Хосе П. Лаурел, Субас Чандра Бозе. Постоји историја критике Запада унутар интелектуалне историје Јапана.Aydin, Cemil (9. 7. 2007.) - The Politics of Anti-Westernism in Asia: Visions of World Order in Pan-Islamic and Pan-Asian Thought Columbia University Press pp. 1–2. part of Columbia Studies in International and Global History Приступљено 1. 7. 2017.
Кореја Историјски гледано, антизападно расположење у Кореји било је повезано са противљењем хришћанским мисионарским активностима у региону, највише од стране покрета Донгхак. У новије време, повезано је са повременим потешкоћама у америчко-корејским односима у Јужној Кореји и, у знатно израженијој мери, Северној Кореји.
Антизападна осећања била су екстремна у раним фазама Републике Кореје. Била су ограничена на веома мали број људи који су се суочавали са хапшењем и затвором према Закону о националној безбедности (1948). Администрација Сингмана Рија је у великој мери користила Закон о националној безбедности како би прикупила подршку за своју екстремно десничарску базу моћи. Његова употреба је такође осигурала да антиамериканизам остане у домену екстремиста спремних да ризикују хапшење. У пракси, то је значило да је антиамериканизам остао тесно испреплетен. Био је повезан са марксизмом-лењинизмом све до почетка покрета за демократизацију.https://s-space.snu.ac.kr/bitstream/10371/96383/1/5.Anti-Americanism-in-South-Korea-and-the-Future-of-the-U.S.-Presence-Jeffrey-S.-Robertson.pdf Anti-Americanism in South Korea and the Future of the U.S. Presence.
Сингапур Ли Гуанју, бивши премијер Сингапура, тврдио је да би источноазијске или конфучијанске земље, попут Кине, Јапана, Кореје и Вијетнама, требало да се развијају на основу „азијских вредности” или онога што се генерално назива „конфучијанским” или „синитичким” вредностима. Другим речима, земље попут Четири азијска тигра требало би да теже животном стандарду у западном стилу без прихватања либерално-демократских друштвених институција и принципа. Азијске вредности су првенствено под утицајем идеала конфучијанства, посебно поштовања родитеља и друштвене кохезије. Концепт азијских вредности је широко критикован као средство за успостављање ауторитаризма, посебно од стране Амартје Сена.
Блиски исток
Исламизам
Заједно са политичким салафистима, џихадисти (који се називају и салафистичким џихадистима) виде хришћанску Европу као земљу насељену неверницима (Дар ал куфр). За џихадисте, ово чини хришћанску Европу праведном метом за оружани џихад, нпр. ратне акције или терористичке нападе. Џихадисти такве земље називају Дар ал харб (земље рата). Сами џихадисти своје нападе мотивишу на два истакнута начина: да се одупру западној/хришћанској војној интервенцији у муслиманским земљама, посебно онима почињеним у корист Израела, и да обесхрабре наводне увреде против ислама као што су карикатуре Мухамеда.
Џон Калверт пише да у својој критици Запада, исламисти цитирају западне мислиоце као што су Алексис Карел, Освалд Шпенглер, Арнолд Џ. Тојнби и Артур Кестлер.
Каже се да су екстремистичке терористичке групе Ал Каида и Исламска Држава (ИД) антизападно оријентисане. Познато је да промовишу тероризам у западним земљама и антизападним земљама, најзначајније у Русији.Woodrow Wilson International Center for Scholars - Al Qaeda v ISIS: Ideology & Strategy Приступљено 1. 7. 2017.
Европа Русија
мини|лево|Руски председник Владимир Путин са верским лидерима Русије, 2015. године. Путин је промовисао верски традиционализам и одбацивање неких западних либералних принципа, попут толеранције према хомосексуалности.
Самјуел Хантингтон у књизи Сукоб цивилизација класификује Русију и остатак православне Европе као другачију цивилизацију од западне цивилизације.
Антизападно расположење у Русији датира из интелектуалне дебате у 19. веку између западњака и словенофила. Док су први сматрали да је Русија заостала западна земља, други су те тврдње у потпуности одбацивали и сматрали западну Европу „трулом” (отуда руски клише „трули Запад”). Важна антизападна личност током владавине Александра III био је Константин Победоносцев, бивши либерал који се на крају одрекао и темељно критиковао своје раније ставове.
Под Совјетским Савезом, „Запад” је на крају постао синоним за „капиталистички свет”, што је резултирало појавом познатог пропагандног клишеа „кварећи утицај Запада”.
После Хладног рата, један број политичара у Руској Федерацији подржавао је експлицитну промоцију руског православног традиционализма и одбацивање западног либерализма. Неки ултранационалистички политичари, попут покојног Владимира Жириновског, изражавају највише антизападног расположења.