мини|десно|Лијечење топлотног удара у Батон Ружу током поплава у Луизијани 2016. године. Климатске промене чине топлотне таласе интензивнијим, што доводи до већег ризика од топлотног удара.
Климатске промјене утичу на људско здравље на многобројне начине, укључујући пораст обољења и смртних исхода узрокованих врућином, погоршање квалитета ваздуха, ширење заразних болести, као и здравствене опасности повезане са непогодама попут поплава и олуја. Раст свеопште температуре на Земљи и измјене у временским обрасцима повећавају жестину топлотних таласа и временских непогода. Ове појаве, заузврат, имају непосредне и посредне утицаје на људско здравље. На примјер, када су људи изложени вишим температурама током дужег временског раздобља, могу доживјети топлотно обољење или смрт изазвану врућином.
Поред непосредних утицаја, климатске промјене и временске непогоде узрокују измјене у биомима. Одређене болести које преносе и шире живи домаћини, попут комараца и крпеља (познати као вектори), могу постати учесталије у појединим предјелима. Међу погођена обољења убрајају се денга грозница и маларија. Заражавање болестима које се преносе водом, као што су проливне болести, такође ће бити вјероватније.
Измјене у клими могу узроковати смањење приноса за поједине усјеве и поднебља, што доводи до виших цијена хране, мање доступности животних намирница и неухрањености. Климатске промјене такође могу умањити приступ чистим и безбједним изворима воде. Временске непогоде и њихов утицај на здравље могу угрозити и изворе зараде те привредну стабилност становништва. Ови чиниоци заједно могу довести до пораста сиромаштва, миграција становништва, насилних сукоба и потешкоћа са менталним здрављем.
Климатске промјене утичу на људско здравље у свим животним добима, од најранијег дјетињства преко младости и зрелог доба па све до старости. Чиниоци попут старости, пола и друштвено-привредног положаја утичу на то у којој мјери ће ови утицаји прерасти у широко распрострањене опасности по људско здравље. Поједине скупине су осјетљивије од других на здравствене посљедице климатских промјена. У њих се убрајају дјеца, старија лица, радници на отвореном и људи у неповољном друштвеном или имовном положају.
Преглед здравствених посљедица и путева дјеловања Посљедице климатских промјена на људско здравље могу се разврстати на непосредне (директне) и посредне (индиректне) утицаје. Временске непогоде, укључујући учесталије олује, поплаве, суше, топлотне таласе и шумске пожаре, могу непосредно узроковати тјелесне повреде, обољења или смрт. Многобројне студије такође наглашавају да ове посљедице нису подједнако расподијељене, при чему најосјетљивије скупине становништва и поднебља подносе несразмјерно велики терет. Посредни утицај климатских промјена остварује се кроз измјене у околини које у великој мјери мијењају природне системе на Земљи. У њих се убрајају погоршање квалитета воде, загађење ваздуха, смањена доступност хране и брже ширење инсеката који преносе болести.
Недавна проучавања наглашавају да су ови непосредни и посредни утицаји на здравље све више међусобно испреплетени, будући да климатске промјене истовремено доприносе погоршању несигурности у снабдијевању храном и водом, неухрањености и оптерећењу заразним болестима међу различитим скупинама становништва. Свјетска здравствена организација на сличан начин извјештава да климатске промјене већ сада доприносе порасту неухрањености, обољења која преносе вектори, као и смртности узроковане врућином, уз несразмјерне посљедице по најосjeтљивије скупине становништва.
И непосредни и посредни утицаји на здравље разликују се широм свијета и међу различитим скупинама људи у зависности од старости, пола, покретљивости и других чинилаца. На примјер, разлике у пружању здравствених услуга или привредном развоју довешће до различитих здравствених опасности и исхода, при чему се мање развијене земље суочавају са већим здравственим ризицима. У многим мјестима, спој нижих друштвено-привредних услова и улога које полови имају у друштву исходи повећаним здравственим опасностима за жене и дјевојчице усљед климатских промјена, у поређењу са онима са којима се суочавају мушкарци и дјечаци (премда у другим приликама може важити и обрнуто).
Различита здравствена обољења која су повезана са климатским промјенама укључују кардиоваскуларне болести, респираторне болести, заразне болести, неухрањеност, менталне болести, алергије, повреде и тровања.
Пружање здравствене заштите такође може бити угрожено сломом здравствених система и оштећењем инфраструктуре услијед непогода изазваних климом, као што су поплаве. Због тога је изградња здравствених система који су отпорни на климатске промјене постављена као приоритет. Свјетска здравствена организација назвала је климатске промјене највећом свеопштом пријетњом по здравље у 21. вијеку.
Здравствене опасности од временских непогода и климатских догађаја Климатске промјене повећавају учесталост и жестину појединих временских непогода. Највјероватније је да ће се повећати и погоршати непогоде везане за врућину и хладноћу, а пратиће их учесталије јаке кише или снијег, као и пораст жестине суша.
Временске непогоде, попут поплава, урагана, топлотних таласа, суша и шумских пожара, могу довести до тјелесних повреда, смрти и ширења заразних болести. На примјер, мјесне епидемије могу избити због губитка инфраструктуре, као што су болнице и службе за одржавање чистоће и јавног здравља, али и због тога што климатске промјене стварају вријеме које више погодује организмима који преносе болести.
Врућине Од седамдесетих година 20. вијека, температура на површини Земље постајала је све виша током сваке декаде. Овај пораст се догодио брже него у било којем другом раздобљу од 50 година у току најмање посљедње двије хиљаде година. У поређењу са другом половином 19. вијека, температуре у 21. вијеку показују отопљење од 1,09 °C.
Изразита врућина представља непосредну пријетњу по здравље, нарочито за лица старија од 65 година, дјецу, становнике градова и оне који већ имају постојеће здравствене потешкоће. Раст свеопште температуре на Земљи утиче на здравље и благостање људи на многобројне начине. У посљедњих неколико десетљећа, људи широм свијета постали су осјетљивији на топлоту и суочили су се са све већим бројем топлотних таласа који угрожавају живот. Изразита врућина неповољно утиче и на ментално здравље, повећавајући опасност од одласка у болницу због менталних тегоба, као и од самоубистава.
Иако сама врућина по себи није непосредна пријетња по здравље, спој чинилаца који прате раст температура може нашкодити човјековом здрављу. На утицај топлоте на здравље појединца утичу температуре, влажност ваздуха, физичке вјежбе, хидратација, старост, већ постојеће здравствено стање, као и занимање, одјећа, понашање, самосталност у одлучивању (аутономија), осјетљивост и осјећај дужности.
Физичке вјежбе су благотворне за смањење опасности од многих обољења, као и за ментално здравље. Истовремено, број часова у току дана када је температура опасно висока за вјежбање на отвореном простору непрестано расте. Надолазећа врућина такође утиче на способност људи за рад, па се број часова у којима није безбједно радити на отвореном (у грађевинарству, пољопривреди и сличним гранама) такође повећао.
Процјењује се да су климатске промјене између 1960. и 1990. изједначиле преко 600 милиона људи (9% свеопштег становништва на Земљи) изван људске климатске нише, што представља распон просјечне температуре у којем су људи могли несметано напредовати током посљедњих шест хиљада година. Уколико се не умањи испуштање гасова стаклене баште, предјели у којима живи трећина људског становништва могли би у року од 50 година постати врели попут најтоплијих дијелова Сахаре. Предвиђена просјечна годишња температура изнад 29 °C у овим предјелима била би изван биолошки погодног температурног распона за човјека.
Здравствене посљедице врућине по осјетљиве скупине становништва мини|десно|Преклапање између будуће расподеле становништва и екстремне врућине.
Изложеност изразитој врућини представља оштру здравствену опасност, нарочито за лица која се сматрају осјетљивим. У најосјетљивије скупине када је ријеч о обољењима узрокованим топлотом убрајају се људи са ниским примањима, мањинске заједнице, жене (посебно труднице), дјеца, старија лица (преко 65 година старости), особе са хроничним болестима, тјелесним или менталним инвалидитетом, те они који пате од вишеструких трајних здравствених потешкоћа. Међу остала угрожена лица убрајају се становници градских средина (усљед појаве топлотних острва у градовима), радници који обављају послове на отвореном простору, као и особе које узимају одређене прописане лијекове.
Климатске промјене повећавају учесталост и жестину топлотних таласа, а тиме и топлотни стрес на људе. Свеопшта студија из 2022. утврдила је да су се смртни исходи повезани са врућином значајно повећали између 2000. и 2019, нарочито у тропским земљама и земљама са ниским примањима, што наглашава све већи здравствени терет усљед раста температура. Одговори људског организма на топлотни притисак могу укључивати топлотни удар и прегријевање тијела (хипертермију). Изразита врућина се такође повезује са акутним оштећењем бубрега, лошим квалитетом сна, као и са потешкоћама у трудноћи. Надаље, она може узроковати погоршање већ постојећих болести срца, крвних судова и дисајних органа. Неповољни исходи трудноће услијед високих температура у околини обухватају, на примјер, малу тежину новорођенчета при рођењу и пријевремени порођај. Топлотни таласи су такође довели до епидемија дуготрајне (хроничне) болести бубрега. Дуготрајна изложеност врућини, тјелесни напор и губитак воде (дехидратација) чиниоци су који су сами по себи довољни за развој хроничне болести бубрега.
Људском тијелу је потребно испаравање зноја како би се расхладило и спријечило прегријевање, чак и при ниском степену кретања. Усљед прекомјерне врућине и влажности ваздуха, људски организам више не би био у стању да на задовољавајући начин расхлади кожу. Температура влажног термометра од 35 °C сматра се крајњом границом за људе (што се назива „биолошким прагом човјекове прилагодљивости” на врућину и влагу). Закључно са 2020, само двије метеоролошке станице забиљежиле су температуру влажног термометра од 35 °C, и то на веома кратке тренутке, али се очекује да ће учесталост и трајање ових појава расти са тренутним климатским промјенама. Свеопште отопљење изнад 1,5 степени носи са собом опасност да поједини дијелови тропских предјела постану непогодни за живот јер би праг температуре влажног термометра могао бити пређен. Температура влажног термометра од 31 степен већ се сматра опасном, чак и за младе и здраве људе. Овај праг није подједнак за све и зависи од многих чинилаца, укључујући чиниоце из околине, степен кретања и старост. Уколико свеопшта температура на Земљи порасте за 3 степена (што је највјероватнији развој догађаја без умањења потрошње фосилних горива), температуре ће премашити ову границу у великим областима Пакистана, Индије, Кине, подсахарске Африке, Сједињених Америчких Држава, Аустралије и Јужне Америке.
Људи са когнитивним потешкоћама (на примјер депресијом, деменцијом или Паркинсоновом болешћу) изложени су већој опасности када се суоче са високим температурама и морали би бити нарочито опрезни, будући да се показало да врућина на различите начине утиче на сазнајни учинак и способности. Особе које болују од дијабетеса, као и они са прекомјерном тјелесном тежином, мањком сна или обољењима срца, крвних судова и можданог крвотока, требало би да избјегавају превелико излагање врућини.
Опасност од смртног исхода услијед хроничне болести плућа током топлотног таласа процијењена је за 1,8—8,2% више у поређењу са просјечним љетним температурама. Процјењује се да стопа одласка у болницу (хоспитализације) за лица која болују од хроничне опструктивне болести плућа расте за 8% са сваким порастом температуре од 1 °C изнад 29 °C.
У градским срединама