Два снажна земљотреса са хоризонталним померањем дуж раседа погодила су северозападни и централни део Венецуеле 24. јуна 2026. године. Први земљотрес, магнитуде Mw 7,2, имао је епицентар у савезној држави Јаракуј на дубини од 20 километара (12 миља). Догодио се у 18:04 по локалном времену и накнадно је класификован као претходни потрес. Тридесет девет секунди касније уследио је снажнији земљотрес магнитуде Mw 7,5, чији се епицентар такође налазио у Јаракују. Оба потреса проузроковала су велика разарања широм земље, нарочито у главном граду Каракасу.

Према доступним подацима, најмање особа je погинуло, преко повређено, а преко особа се води као нестало. Геолошка служба Сједињених Америчких Држава саопштила је да постоји велика вероватноћа да је број жртава у ова два земљотреса достигао више десетина хиљада.

Тектонско окружење На северу Венецуеле, Карипска плоча и Јужноамеричка плоча међусобно делују дуж сложене границе плоча познате као раседни систем Боконо—Морон—Ел Пилар (енгл. Boconó–Morón–El Pilar Fault System, BMEPFS). Реч је о сложеном низу деснолатералних раседа са компонентом компресије, који су се развили током касног терцијара и чине део трансформне границе плоча у јужном делу Карипског региона.

Овај раседни систем пружа се у дужини од око 1.300 километара дуж северне Венецуеле, од средишњег дела Венецуеланских Анда, преко северноцентралне и североисточне обале земље, до Тринидада. На основу геолошких и геодетских података процењује се да релативно померање дуж система износи око 10 милиметара годишње. Он повремено изазива земљотресе чији механизми жаришта указују на хоризонтално или реверзно раседање.

Целокупан расед Сан Себастијан, који се налази дуж централне обале Венецуеле, као и део раседа Ел Пилар у источном делу земље, пружају се испод морске површине. У источној Венецуели једини копнени сегмент раседа Ел Пилар налази се између залива Каријако и Парија. Расед Сан Себастијан излази на копно дуж јужног обода планинског венца Серо Мачадо, где пролази испод Међународног аеродрома „Симон Боливар“.

Расед Ел Пилар налази се источно од раседа Сан Себастијан, али су раздвојени басеном Каријако, тектонском структуром насталом услед хоризонталних кретања дуж раседа. Ова раседна зона била је одговорна за низ снажних земљотреса током историје, укључујући догађаје из 1641, 1766, 1812, 1900. и 1967. године. Земљотрес Сан Нарсисо из 1900. године, магнитуде Mw 7,6, доведен је у везу са померањем на једном сегменту раседа Сан Себастијан, на основу открића недавних површинских раседа на морском дну.

Земљотрес

Први потрес, магнитуде Mw 7,2, догодио се у 22:04 UTC источно-североисточно од Јумареа на дубини од 20,3 километра. Према подацима Геолошке службе Сједињених Америчких Држава (USGS), земљотрес је настао услед леволатералног хоризонталног померања дуж раседа који се пружа у правцу исток—запад или деснолатералног хоризонталног померања дуж раседа који се пружа у правцу север—југ.

Тридесет осам секунди касније, непосредно источно од претходног потреса, догодио се снажнији земљотрес магнитуде Mw 7,5 на дубини од 10 километара. Епицентри оба потреса налазили су се на подручју општине Вероес у савезној држави Јаракуј. Према тумачењу USGS-а, главни потрес је настао услед деснолатералног хоризонталног померања дуж раседа који се пружа у правцу исток—запад или леволатералног хоризонталног померања дуж раседа који се пружа у правцу север—југ. USGS је навео да је највероватније дошло до раскида раседа на подручју приближних димензија 150 × 20 километара.

У року од два часа након главног потреса у Каракасу је осећено шест накнадних потреса. Укупно је регистровано више од двадесет накнадних потреса.

Подрхтавање тла осетило се и у североисточној Колумбији и северном Бразилу, укључујући градове Манаус, Белем и Макапа, где су на појединим местима спроведене евакуације. Потреси су такође осећени на Аруби, Бонеру и Курасау, као и у деловима Доминиканске Републике, укључујући главни град Санто Доминго.

Штета и жртве Вршилац дужности председника Венецуеле Делси Родригез изјавила је да су најмање 32 особе погинуле, не рачунајући жртве на подручју државе Ла Гваира, које је проглашено подручјем катастрофе. Она је такође навела да је више од 700 људи хоспитализовано. Укупан број жртава још увек није познат, што се приписује прекиду комуникација и могућем медијском замрачењу у Венецуели.

Пошто је 24. јун државни празник у Венецуели, којим се обележава победа у бици код Карабоба из 1821. године, велики број људи налазио се у својим домовима у тренутку када су земљотреси погодили земљу.

Према систему PAGER Геолошке службе Сједињених Америчких Држава (USGS), који служи за брзу процену последица земљотреса, „велики број жртава и обимна материјална штета су вероватни, а катастрофа је највероватније широко распрострањена”. За земљотрес магнитуде Mw 7,5 процењена је вероватноћа од 39% да ће број погинулих износити између 1.000 и 10.000, као и вероватноћа од 37% да ће страдати између 10.000 и 100.000 људи. Постојала је и вероватноћа од 11% да ће број погинулих премашити 100.000. За претходни потрес магнитуде Mw 7,2 процењена је вероватноћа од 33% да ће број жртава бити између 1.000 и 10.000, односно 41% да ће износити између 10.000 и 100.000, док је вероватноћа да број погинулих пређе 100.000 процењена на 17%.

Пријављено је рушење десетина зграда широм Каракаса. Министар унутрашњих послова Диосдадо Кабељо изјавио је да су општине Лос Палос Грандес и Алтамира најтеже погођени делови града. У Алтамири су се срушиле најмање три зграде. У једном неименованом делу југоисточног Каракаса готово све вишеспратнице биле су тешко оштећене или уништене, а многе су се потпуно срушиле.

У Катија ла Мару тешко су оштећени Војна академија Боливарске морнарице и више високих стамбених и пословних зграда. У општини Чакао, у источном делу Каракаса, градоначелник Густаво Дуке саопштио је да је било погинулих и најмање 16 повређених. На том подручју срушиле су се и две зграде, а велики број људи остао је заробљен под рушевинама. Најмање три особе погинуле су након урушавања две грађевине у општини Барута, док је више од две особе страдало приликом рушења једне зграде у насељу Пинто Салинас.

До урушавања објеката дошло је и у савезним државама Трухиљо, Карабобо, Арагва, Миранда и Ла Гваира. У Ла Гваири, једном од најтеже погођених подручја северно од Каракаса, тешко је оштећен Међународни аеродром „Симон Боливар”, главни аеродром који опслужује престоницу. Сви долазни и одлазни летови су обустављени. Снимци објављени на друштвеним мрежама приказивали су десетине зграда које су се потпуно или делимично срушиле, док су на преосталим објектима забележени обрушени зидови и поломљени носећи стубови. Телекомуникационе услуге у том подручју биле су у прекиду.

Гувернер савезне државе Фалкон Виктор Кларк изјавио је да су 32 особе збринуте због повреда, док је 15 људи остало заробљено испод срушених зграда.

Потрага и спасавање У Каракасу су припадници спасилачких служби и добровољци започели потрагу за преживелима испод рушевина срушених зграда.

Реакције

Вршилац дужности председника Делси Родригез прогласила је ванредно стање у Венецуели. Министар унутрашњих послова Диосдадо Кабељо изјавио је да је земљотресом погођено више савезних држава. Влада је наредила искључење снабдевања природним гасом како би се спречиле експлозије у оштећеним и срушеним зградама у Каракасу. Саобраћај на систему метроа у Каракасу је обустављен, а школе су затворене на неколико дана. Након земљотреса издато је упозорење на могућност цунамија за Доминиканску Републику, Порторико и Америчка Девичанска Острва, али је оно касније повучено.

Напомене

Референце

Категорија:Земљотреси у 2026. Категорија:Венецуела у 2026.