Проширене вене или варикозне вене су медицинско стање у којем површинске вене постају увећане и извијене. Иако су обично само естетски проблем, у неким случајевима могу изазвати замор, бол, свраб и ноћне грчеве у ногама. Ове вене се обично развијају у ногама, непосредно испод коже. Њихове компликације могу укључивати крварење, чиреве на кожи и суперфицијални тромбофлебитис. Проширења вена у скротуму позната су као варикоцела, док су она око чмара позната као хемороиди. Физички, социјални и психолошки ефекти проширених вена могу значајно смањити квалитет живота особа које их имају.

Проширене вене немају један специфичан узрок. Фактори ризика укључују гојазност, недостатак физичке активности, трауму ноге и породичну историју овог стања. Такође се чешће развијају током трудноће. Повремено су резултат хроничне венске инсуфицијенције. Основни узроци укључују ослабљене или оштећене залиске у венама. Обично се дијагностикују прегледом, укључујући посматрање ултразвуком.

Насупрот томе, капиларни цртеж (паучинасте вене) задире у капиларе и мањих је димензија.

Лечење може укључивати промене у начину живота или медицинске процедуре са циљем побољшања симптома и изгледа. Промене у начину живота могу укључивати ношење компресивних чарапа, вежбање, подизање ногу и губитак тежине. Могуће медицинске процедуре укључују склеротерапију, ласерску хирургију и чупање вена (стрипинг). Међутим, поновно јављање стања је честа појава након третмана.

Проширене вене су веома честе и погађају око 30% људи у неком тренутку њиховог живота. Постају учесталије са старењем. Жене развијају проширене вене око два пута чешће од мушкараца. Проширене вене су описиване кроз историју и хируршки се лече најмање од другог века пре нове ере, када Плутарх спомиње такав третман извршен на римском вођи Гају Марију.

Знаци и симптоми Болне, тешке ноге Појава капиларног цртежа (телангијектазија) на захваћеној нози Отоци зглобова Смеђе-жута сјајна дисколорација коже у близини захваћених вена Црвенило, сувоћа и свраб делова коже, што се назива стазисни дерматитис или венски екцем Грчеви у мишићима при наглим покретима, као што је устајање Абнормално крварење или продужено време зарастања повреда у захваћеном подручју Липодерматосклероза или стањивање и затезање коже близу зглобова Синдром немирних ногу изгледа да је чест преклапајући клинички синдром код особа са проширеним венама и другим облицима хроничне венске инсуфицијенције Беле формације налик ожиљцима, познате као Atrophie blanche (ливедоидни васкулитис) Осећај печења или пулсирања у ногама

Особе са проширеним венама могу имати позитиван резултат на Д-димер тесту крви услед хроничне тромбозе ниског интензитета унутар проширених вена (варикса).

Компликације Већина проширених вена је релативно бенигна, али тешки варикозитети могу довести до озбиљних компликација услед лоше циркулације кроз захваћени екстремитет. Бол, осетљивост, тежина, немогућност дуготрајног ходања или стајања Кожна обољења / дерматитис који могу превранти кожу губитку ткива Чиреви на кожи, посебно близу зглобова, који се обично називају венски чиреви Развој карцинома или саркома у дуготрајним венским чиревима. Пријављено је преко 100 случајева малигне трансформације, са стопом од 0,4% до 1%Goldman M. (1995) Sclerotherapy, Treatment of Varicose and Telangiectatic Leg Veins. Hardcover Text, 2nd Ed. Обилно крварење услед мањих траума, што је посебно опасно код старијих особа Згрушавање крви унутар захваћених вена, познато као суперфицијални тромбофлебитис. Ови угрушци су често изоловани у површинским венама, али се могу проширити и на дубоке вене, постајући озбиљнији проблем. Акутна некроза масног ткива може се јавити посебно око зглобова код гојазних особа са проширеним венама. Жене имају већу склоност да буду погођене овом компликацијом у односу на мушкарце.

Узроци мини|управно|1.3|Како настаје проширена вена на нози. Слика А приказује нормалну вену са функционалним залиском и нормалним протоком крви. Слика Б приказује проширену вену са деформисаним залиском, абнормалним током крви и танким, растегнутим зидовима. Средњи приказ показује где се проширене вене најчешће појављују на нози. мини|Поређење здраве и проширене вене

Проширене вене су чешће код жена него код мушкараца и повезане су са наследношћу. Други повезани фактори су трудноћа, гојазност, менопауза, старење, дуготрајно стајање, повреда ноге и напрезање трбушних мишића. Мало је вероватно да проширене вене настају услед прекрштања ногу или зглобова. Ређе, али не и изузетно, проширене вене могу бити узроковане другим стањима, као што су посттромботички синдром, венске и артериовенске малформације.

Венски рефлукс је значајан узрок. Истраживања су такође показала важност рефлукса карличних вена у развоју проширених вена. Проширене вене на ногама могу настати услед рефлукса јајничких вена. Рефлукс јајничких и унутрашњих илијачних вена узрокује проширене вене на ногама. Ово стање погађа 14% жена са проширеним венама или 20% жена које су имале вагинални порођај и имају проширене вене на ногама. Поред тога, докази сугеришу да пропуст у откривању и лечењу рефлукса карличних вена може бити узрок поновне појаве (рецидива) проширених вена.

Постоји све више доказа о улози инсуфицијентних перфораторских вена (или „перфоратора”) у настанку примарних и рекурентних проширених вена.

Проширене вене такође могу бити узроковане хиперхомоцистеинемијом, која може деградирати и инхибирати формирање три главне структурне компоненте артерија и вена: колагена, еластина и протеогликана. Хомоцистеин трајно деградира дисулфидне мостове цистеина и остатке аминокиселине лизина у протеинима, постепено утичући на функцију и структуру судова.

Други фактор који се наводи је хронична конзумација алкохола због вазодилатационог ефекта у комбинацији са утицајем гравитације и вискозности крви. У диференцијалној дијагнози важна је идентификација стања као што су Клипел–Тренаунајев синдром и Паркс Веберов синдром.

Дијагноза

Клинички тестови Међу клиничким тестовима који се традиционално примењују издваја се: Тренделенбургов тест – користи се за одређивање места венског рефлукса и стања сафенофеморалног ушћа.

Испитивања

Раније су проширене вене прегледане помоћу имиџинг техника само ако је постојала сумња на дубоку венску инсуфицијенцију, ако су биле рекурентне или ако су захватале сафенопоплитеално ушће. Ова пракса данас више није широко прихваћена. Пацијенти са проширеним венама сада се обавезно прегледају венским ултразвуком доњих екстремитета (дуплекс скен). Резултати рандомизованог контролисаног испитивања показали су значајну разлику у стопи рецидива и поновних операција након 2 и 7 година праћења код пацијената код којих је рутински рађен ултразвук пре интервенције у односу на оне код којих није.

Стадијуми (ЦЕАП класификација) ЦЕАП (кл. Clinical, Etiological, Anatomical, and Pathophysiological) класификација, коју је 1994. године развио међународни комитет Америчког венског форума, дефинише следеће стадијуме хроничне венске болести:

C0 – нема видљивих или палпабилних знакова венске болести (користи се и Пертесов тест за проверу проходности дубоких вена) C1 – телангијектазија или ретикуларне вене C2 – проширене (варикозне) вене C2r – рекурентне проширене вене C3 – едем (оток) C4 – промене на кожи и поткожном ткиву узроковане хроничном венском болешћу C4a – пигментација или екцем C4b – липодерматосклероза или atrophie blanche C4c – Corona phlebectatica C5 – зарастао венски чир C6 – активан венски чир C6r – рекурентни активан чир

Свака клиничка класа се додатно карактерише супскриптом у зависности од тога да ли је пацијент симптоматски (S) или асимптоматски (A), нпр. C2S.

Лечење Лечење може бити активно или конзервативно.

Активно лечење Опције лечења укључују класичну хирургију, ласерску и радиофреквентну аблацију, као и склеротерапију пеном под контролом ултразвука. Новији третмани укључују цијаноакрилатно лепак, механохемијску аблацију и ендовенску парну аблацију. Значајне клиничке разлике између третмана нису пронађене, осим што радиофреквентна аблација може имати нешто боље дугорочне резултате.

Конзервативно лечење Национални институт за здравље и негу Уједињеног Краљевства (NICE) објавио је клиничке смернице у којима препоручује да се сви пацијенти са симптоматским проширеним венама (C2S) и тежим облицима упуте специјализованој васкуларној служби ради активног лечења. Конзервативни третмани, као што су компресивне чарапе, не би требало да се користе као прва линија осим ако активно лечење није могуће.

Симптоми проширених вена могу се у одређеној мери контролисати следећим мерама: Подизање ногу често пружа привремено олакшање симптома. Ношење градираних компресивних чарапа са варијабилним градијентом притиска (Класа II или III) доказано смањује оток, повећава размену хранљивих материја и побољшава микроциркулацију у ногама. Саветује се опрез код пацијената који истовремено болују од периферне артеријске болести. Употреба уређаја за интермитентну пнеуматску компресију показала се ефикасном у смањењу отока и бола. Примена диосмина/хесперидина и других флавоноида (венотонични лекови). Нестероидни антиинфламаторни лекови, као што су ибупрофен или аспирин, могу се користити у склопу лечења суперфицијалног тромбофлебитиса. Локална примена гелова помаже у управљању локалним симптомима попут упале, свраба и сувоће коже.

Процедуре

Стрипинг (чупање вена) Стрипинг се састоји од уклањања целог или дела главног стабла сафенске вене (велике или мале сафенске вене). Компликације могу укључивати дубоку венску тромбозу (5,3%), плућну емболију (0,06%) и компликације са раном, укључујући инфекцију (2,2%). Постоје докази о реваскуларизацији (поновном расту вена) након стрипинга. Стопе рецидива праћене током 10 година крећу се од 5% до 60%. Поред тога, уклањањем главних сафенских стабла губи се вредан извор аутологног материјала за евентуалне будуће бајпас операције (коронарни бајпас или бајпас на артеријама ногу).

Друге хируршке методе CHIVA метода (амбулаторна конзервативна хемодинамска корекција венске инсуфицијенције) јесте минимално инвазивна хируршка техника која се заснива на венској хемодинамици и чува површински венски систем. Нема чврстих доказа да је CHIVA супериорнија у односу на класични стрипинг или термоаблацију по питању рецидива. Лигатура вене се изводи на сафенофеморалном ушћу подвезивањем притока, али без чупања велике сафенске вене, под условом да су перфораторске вене компетентне и да нема ДВТ-а у дубоким венама. Криохирургија – варијанта стрипинга где се криосонда уводи у вену и хлади помоћу азот-субоксида ($N_2O$) или угљен-диоксида ($CO_2$) до температуре од −85 °F, након чега се замрзнута вена извлачи уназад, чиме се избегава додатни рез на удаљеном делу ноге.

Склеротерапија Склеротерапија је широко примењиван нехируршки третман током којег се у вене убризгава хемијско средство (склерозанс) са циљем да изазове њихово скупљање и затварање. Као склерозанси најчешће се користе полидоканол, натријум-тетрадецил-сулфат (СТС), хипертонични физиолошки раствор, глицерин и хромирани глицерин. СТС течности се могу мешати са ваздухом, угљен-диоксидом ($CO_2$) или кисеоником ($O_2$) ради стварања пене (св. foam sclerotherapy), што омогућава третирање већих венских судова под контролом ултразвука.

Компликације склеротерапије су ретке, али могу укључивати тромбозу дубоких вена и хиперпигментацију или улцерације коже. Анафилактичке реакције су изузетно ретке, али могу бити животну угрожавајуће.Finkelmeier, William R. (2004) "Sclerotherapy", Ch. 12 in , WebMD, . Забележен је један изолован случај можданог удара након склеротерапије пеном када је убризгана необично висока доза пене.

Ендовенска термоаблација (EVTA)