У социологији и економији, прекаријат () је друштвена класа коју чине људи који пате од прекарности, што значи да живе без предвидљивости или сигурности, што утиче на материјално и психолошко благостање. Термин је портманто речи и .
За разлику од пролетаријата индустријских радника у 20. веку, који нису имали сопствена средства за производњу и стога су продавали свој рад да би преживели, припадници прекаријата су само делимично укључени у рад. Они морају да обављају опсежне неплаћене активности које су неопходне за задржавање приступа пословима и пристојним зарадама. Класични примери таквих неплаћених активности укључују стално тражење посла (укључујући припремање и присуствовање интервјуима за посао), као и обавезу да буду стално доступни за позиве за „гиг” рад (али без плаћања стварне зараде за то што су „на располагању”).
Обележје прекаријата је недостатак сигурности запослења, укључујући повремено запослење или подзапосленост и пратећу прекарну егзистенцију. Појава ове класе приписује се укорењивању неолибералног капитализма.
Преглед Неки теоретичари сматрају да је млади прекаријат у Европи постао озбиљан проблем почетком 21. века. Ово се повезује са великим политичким догађајима, укључујући референдум о Брегзиту у Уједињеном Краљевству и први мандат Доналда Трампа у Сједињеним Државама. Светска пандемија ковида 19 посебно је погоршала несигурност хране у Сједињеним Државама. Анкета коју је спровео Европски савет за спољне послове открила је да само трећина Немаца и четвртина Италијана и Француза има довољно новца на крају месеца за дискрециону потрошњу. мини|Године 2011. британски економиста рада Гај Стендинг (на слици 2015) сковао је термин. Британски економиста Гај Стендинг анализирао је прекаријат као нову друштвену класу у раду за труст мозгова Policy Network и Светски економски форум. У својој књизи из 2014. под насловом -{A Precariat Charter}- тврдио је да сви грађани имају право на друштвено наслеђено богатство. Последња у серијалу носи наслов -{The Precariat: The New Dangerous Class}- у којој је предложио универзални основни доходак као решење за решавање проблема.
Анализа резултата Великог британског истраживања класа из 2013. године, сарадње између BBC-ја и истраживача са неколико британских универзитета, тврдила је да постоји нови модел класне структуре који се састоји од седам класа, у распону од Елите на врху до прекаријата на дну. Класа прекаријата описана је као „најсиромашнија британска класа од свих, са ниским нивоима економског, културног и социјалног капитала”. Ово је било у супротности са „техничком средњом класом” у Великој Британији, јер уместо да располажу приходима али немају интересовања, људи нове класе прекаријата имају разне потенцијалне активности којима би се радо бавили, али не могу да се баве ни једном од њих јер немају новца, воде несигурне животе и обично су заробљени у старим индустријским деловима земље.
Класа прекаријата се појављује у друштвима као што је Јапан, где броји преко два милиона. И на Западу и у Јапану, слична група људи назива се НИИТ (NEET).
Види још
Имовинско сиромаштво — ситуација када особа нема довољно имовине да преживи три месеца без прихода Држач кесе — инвеститор који држи безвредне хартије од вредности Трошкови живота Критика капитализма Посао без перспективе Дискриминација особа са аутизмом Експропријација, угњетавање и депресија Подела рада Економска неједнакост Економска сигурност Ендо уговарање Гиг радник Прекарни рад Невољна незапосленост Кичен синк реализам Животна зарада Лумпенпролетаријат МекЏоб Минимална зарада Policy Network Прекарни рад Предрасподела Резервна армија рада Социјална политика Социјална рањивост Преживљавање најспособнијих Танг пинг („лежећи равно”) Криза трошкова живота у УК Универзални основни доходак Виктимологија Казуализација радне снаге
Референце
Литература
Спољашње везе Плутономија и прекаријат — Ноам Чомски у Хафингтон посту Сви смо ми сада прекарни — Jacobin, 20. 4. 2015. Готовина, кредити и криза: живот у новом европском „прекаријату” — The Guardian, 15. 5. 2019.
Категорија:Неологизми Категорија:Друштвене класе