Тес од рода Д’Ербервила (), првобитно објављен са поднасловом Чиста жена (), дванаести је објављени роман енглеског писца Томаса Хардија. Првобитно је излазио у цензурисаном облику у наставцима, које је 1891. године објављивао британски илустровани лист The Graphic, потом у форми књиге у три тома исте године, а као једнотомно издање појавио се 1892. године. Иако се данас сматра једним од најважнијих романа 19. века, дело је по објављивању наишло на подељене критике, делом и због тога што је довело у питање моралне норме позне викторијанске Енглеске.

Радња романа смештена је у осиромашену сеоску средину Енглеске, односно у Хардијев измишљени округ Весекс.

Радња Девојка Тес Дербифилд, шеснаестогодишња сеоска девојка, најстарије је дете путујућег трговца Џона Дербифилда и његове жене Џоун. Када локални парох каже Џону да је презиме „Дербифилд” заправо искварени облик презимена „Д’Ербервил” и да он потиче од старе норманске племићке породице, Џон то прославља опијањем. Тес креће на пијацу уместо оца, али заспи држећи дизгине; кола доживљавају удес и једини коњ њене породице бива усмрћен. Осећајући кривицу, она пристаје да посети госпођу Д’Ербервил, богату удовицу, како би се „позвала на сродство”, не знајући да је удовичин покојни муж, Сајмон Стоук, присвојио то презиме како би се дистанцирао од свог трговачког порекла.

Алек Д’Ербервил, удовичин син, одмах је привучен Тес и проналази јој посао живинарке код своје мајке. Тес се опире Алековом манипулативном удварању. Једне ноћи, под изговором да је спасава од туче, Алек је одводи на свом коњу на једно забачено место, где је, како се наговештава, силује.

Не више девојка Следећег лета, Тес рађа болешљивог дечака. Пошто није успела да пронађе пароха који би пристао да крсти дете рођено ван брака, Тес покушава то да уради сама, дајући свом умирућем детету име Сороу (Туга).

Прездрављање Неколико година касније, Тес се запошљава као млекарица на имању Талботејс, где нико не зна за њену прошлост. Тамо се заљубљује у Ејнџела Клера, младог господина који ради као пољопривредник, који изучава управљање млекаром.

Последица Ејнџелов отац, свештеник Џејмс Клер, изненађен је тиме што његов син жели да се ожени млекарицом, али се не противи томе, верујући да је Тес чедна и побожна сеоска девојка.

Осећајући да нема другог избора осим да сакрије своју прошлост, Тес оклева да прихвати Ејнџелову просидбу, али на крају ипак пристаје. Након тога неколико пута покушава да му исприча своју тајну, али јој он говори да ће моћи да се повере једно другом након венчања.

Младенци проводе прву брачну ноћ у старом дворцу породице Д’Ербервил. Када Ејнџел призна да је једном имао кратку аферу са старијом женом, Тес му исприча о Алеку, уверена да ће он сада имати разумевања и опростити јој.

Жена плаћа Ејнџел је згрожен. Тес није она чедна девојка за коју ју је сматрао, и мада признаје да су други „више згрешили према њој” него она сама, сматра да њен „недостатак чврстине” представља карактерну ману. Пар се разилази након неколико дана. Тес се враћа кући, док Ејнџел одлази у Бразил како би се тамо опробао у пољопривреди.

Тесина породица убрзо троши новац који јој је Ејнџел оставио, па је она приморана да ради тешке пољопривредне послове на суровом имању Флинткомб-Еш.

Преобраћеник После једног случајног сусрета, Алек Д’Ербервил наставља да прогони Тес иако му она каже да је удата. Када од млађе сестре Лајзе-Лу сазна да су јој родитељи болесни, Тес хита кући. Мајка јој се опоравља, али отац умире, након чега породицу без пребијене паре избацују из куће. Алек говори Тес да се њен муж никада неће вратити и нуди јој да смести њену породицу на своје имање. Она то одбија.

Ејнџелов пољопривредни подухват доживљава неуспех; он се каје због свог понашања према Тес и одлучује да се врати у Енглеску.

Испуњење Након дуге потраге, Ејнџел проналази Тес елегантно одевену како живи у пансиону у помодном приморском летовалишту Сендбурн, под именом „госпођа Д’Ербервил”. У очају, Тес му саопштава да је стигао прекасно и да сада живи са Алеком. Ејнџел невољно одлази.

Тес и Алек се свађају, након чега Тес напушта пансион. Седећи у свом салону, испод изнајмљених соба Д’Ербервилових, газдарица примећује црвену мрљу како се шири по плафону — траг крви. Тес је избола Алека на смрт у кревету.

Тес трчи за Ејнџелом и признаје му шта је учинила. Њих двоје проналазе једну напуштену кућу и у њој проводе пет дана у блаженој, љубављу испуњеној осами, пре него што су приморани да крену даље како би избегли потеру. У току ноћи, они набасају на Стоунхенџ. Тес моли Ејнџела да се ожени њеном сестром Лајзом-Лу и да се побрине за њу када ње више не буде. Затим заспи на древном каменом жртвенику. У зору, док Тес још спава, Ејнџел примећује групу људи и схвата да су сатерани у ћошак. Њене последње речи по буђењу су: „Спремна сам.”

У осам сати ујутру, Ејнџел и Лајза-Лу посматрају са оближњег брда град Винтончестер, док се изнад затвора подиже црна застава која означава да је Тесина смртна казна извршена. Енџел и Лајза-Лу одлазе својим путем руку под руку.

Ликови Тес Дербифилд — протагонисткиња романа, сеоска девојка Џон и Џоун Дербифилд — Тесини родитељи Елајза Луиза „Лајза-Лу” Дербифилд — најстарија од Тесине млађе браће и сестара Ејнџел Клер — млади господин који се учи за фармера и који се жени Тес Алек Д’Ербервил — Тесин заводник/силоватељ и отац њеног детета Госпођа Стоук-Д’Ербервил — Алекова мајка Меријан, Из Хјует и Рети Придл — млекарице и Тесине пријатељице Велечасни и госпођа Клер — Ејнџелови родитељи Велечасни Феликс и Катбер Клер — Ејнџелова браћа Мерси Чант — учитељица којом се Ејнџелова породица испрва нада да ће се он оженити

Теме thumb|right|Долина Блекмур, главно место радње романа Тес од рода Д’Ербервила. Поглед са брда Хамблдон ка кули Стуртон Хардијево стваралаштво често истражује оно што је он називао „бољком модернизма”, што је мотив посебно изражен у роману Тес од рода Д’Ербервила. Као што је један критичар приметио, Харди користи слике повезане са паклом како би описао модерне пољопривредне машине, и указује на размажену, извештачену природу градског живота кроз детаљ да се млеко које се тамо шаље мора разблажити водом како би градско становништво уопште могло да га свари.Kramer, Dale (1991), Hardy: Tess of the D'Urbervilles, Cambridge University Press

Са друге стране, марксистички критичар Рејмонд Вилијамс у студији Енглески роман од Дикенса до Лоренса оспорава поистовећивање Тес са сељаштвом које је уништила индустријализација. Вилијамс не види Тес као сељанку, већ као образовану припадницу сеоске радничке класе чија трагедија извире из тога што су њене наде за друштвеним успоном и жеља за лепим животом (који укључује љубав и секс) изневерени. За то, по његовом мишљењу, није крива индустријализација, већ земљопоседничка буржоазија (Алек), либерални идеализам (Ејнџел) и хришћански морализам у селу њене породице. Ранији коментатори нису увек благонаклоно гледали на ово дело. Хенри Џејмс и Роберт Луис Стивенсон су током боравка у Борнмуту „радо разговарали о књигама и књижевницима”. Стивенсон је, за разлику од Џејмса, био поштовалац Томаса Хардија, али је ипак писао Џејмсу изражавајући своју жестоку реакцију на Тес од рода Д’Ербервила; Џејмс му је одговорио усагласивши се да је књига „одвратна” (што је реч коју сам Стивенсон није употребио).

Персонификација Због бројних паганских и необиблијских референци које се везују за њу, Тес је посматрана на различите начине — и као богиња Земље и као жртвено јагње.Radford, . ,

Тес је доживљавана и као сама персонификација природе, што је идеја поткрепљена њеном повезаношћу са животињама током целог романа. Тесине несреће почињу када заспи док води Принца на пијацу, што доводи до коњеве смрти; у Трентриџу она постаје живинарка; она и Ејнџел се заљубљују међу кравама у плодној долини Фрум; на путу за Флинткомб-Еш, она убија неколико рањених фазана како би им прекратила муке.

Међутим, Тес израста у снажан лик не кроз ову симболику, већ зато што су „Хардијева осећања према њој била снажна, можда снажнија него према било ком другом лику који је створио”.J.Hillis Miller, . ,

Када је Харди имао 16 година, присуствовао је вешању Елизабет Марте Браун, која је убила свог насилног мужа. Ово застрашујуће, али упечатљиво искуство допринело је каснијем писању романа.

Морал и друштво Морални коментар који се провлачи кроз роман изричито тврди да Тес није крива. Уместо тога, Харди уткива митолошке, библијске и народне мотиве у причу о заведеној и напуштеној девојци како би створио дело које „изазива своје доба”. Роман је изазвао контроверзе и поделио јавност, смештајући ове елементе у контекст енглеског друштва 19. века — укључујући сукобе унутар Цркве, покрет за државне школе, општу класну структуру енглеског друштва и променљиве услове рада на селу. У доба првог таласа феминизма уведени су грађански разводи и покренуте кампање против малолетничке проституције, што је питања рода и сексуалности ставило у први план јавних расправа. Хардијево дело је критиковано као вулгарно, али су крајем 19. века објављени и други експериментални романи, попут феминистичке утопије Флоренс Дикси, Приче о једној афричкој фарми Олив Шрајнер и дела Небески близанци Саре Гранд. Ове књиге су подигле свест о сифилису и залагале се за емпатију, а не за осуду младих жена заражених овом болешћу.

Силовање или завођење Хардијево дело оставља нејасним да ли Алек Д’Ербервил силује Тес или је заводи, и ово питање је предмет честих дебата. Мери Џејкобус, која се бави проучавањем Хардијевих дела, претпоставља да је ова двосмисленост између силовања и завођења можда била наметнута аутору како би задовољио захтеве издавача и лажно морализаторску читалачку публику тог времена.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Романи 1891. Категорија:Британски романи