Тоне Светина (Блед, 15. новембар 1925 — Блед, 14. април 1998) био је словеначки писац, вајар и историчар.
Биографија Рођен је у породици оца Антона, ловочувара, и мајке Марјете, рођене Јереб. Основну школу похађао је на Бледу 1934–38. Школовање је 1938–42. наставио у гимназији у Крању и на Јесеницама. Фебруара 1943. мобилисан је у немачку војску и послат у Француску. Децембра исте године пребегао је из Минхена у Словенију и прикључио се Народноослободилачкој војсци (НОВ). Постао је партизан Прешернове бригаде и у јуришном батаљону 31. дивизије учествовао у борбама на Горењској и Приморској. Два пута је рањаван. Стекао је чин капетана прве класе, а касније и чин резервног мајора. Од 1945. до 1947. био је придружен јединицама Корпуса народне одбране Југославије (КНОЈ). Похађао је партијску школу при Централном комитету Комунистичке партије Словеније (ЦК КПС). Од 1948. до 1952. радио је у Министарству привреде као начелник персоналне службе. Године 1952. оженио се, а 1954. добио сина Војка (очево партизанско име). Супруга Вера напустила је службу, лекторисала и преписивала му рукописе. Од 1952. до 1966. био је запослен у Шумском газдинству на Бледу, где је био руководилац организационо-кадровског сектора. Уз рад је похађао Средњу економску школу у Крању, где је 1958. матурирао и уписао се на Филозофски факултет у Љубљани, на прву годину студија филозофије и педагогије, али студије није наставио. Године 1965. инвалидски је пензионисан. Преминуо је 1998. на Бледу, где је и сахрањен.
Био је један од првих који је у књизи -{Ukana}- јавно проговорио и детаљније писао о покољима словеначких домобрана, и то пре 1969. Његову књигу је као лични дар добио и Тито.
Био је страствени ловац и планинар. Између 1970. и 1979. био је уредник часописа -{Lovec}-. Пријатељевао је и ишао у лов и са Титом и другим високим југословенским политичарима, што му је омогућило увид у архиве Удбе, где је пронашао грађу за своје ратне романе.Маријан Ф. Крањц. Ловро Кухар, агент Коминтерне . Преузето 12. новембра 2013. Састајали су се у његовом дому, где су посетиоци у спомен-књигу записивали своје мисли и утиске.Маријан Ф. Крањц. Словеначки официри – књижевници, уметници и научници . Преузето 29. децембра 2007.
Дело Писац Светина је писао дела са ловачком, планинарском (алпинистичком) и ратном тематиком. Карактеришу га дуга, епска дела са бројним ликовима и поприштима, а написао је и неколико краћих повести и цртица. Много његових дела остало је необјављено, нека су изашла постхумно.
Планинарска књижевност Књижевни пут започео је међу партизанима, када је написао неколико песама и рецитовао на митинзима. После 1945. у часописима -{Lovec}- и -{Planinski vestnik}- објављивао је доживљаје са ловачком и планинарском тематиком. Године 1951. у Планинарском веснику објавио је прву цртицу, Несрећа у Триглавској стени, где је описао несрећу свог алпинистичког пријатеља, писца Ивана Бучера, који је 1950. пао у навези са њим у Триглавској северној стени и преминуо стицајем несрећних околности два дана касније. Самостално је објавио планинарску повест -{Lovčeva hči}- (1957), љубавну причу између социјално неједнаког пара по узору на народну приповетку, и збирку народних и планинарских приповедака -{Orlovo gnezdo}- (1963), а након смрти објављене су му ловачке цртице и приче у збирци -{V kraljestvu zlatoroga}- (2007). Планинарску тематику обрадио је у алпинистичком роману -{Stena}- (1973), посвећеном алпинистима Ивану Бучеру и Јожи Чопу, који је са Павлом Јесих испео триглавску северну стену (по њему се зове Чопов стуб), а говори и о алпинисти Клементу Југу, који је у северној стени погинуо. Самостално је објавио и планинарски роман -{Ugaslo ognjišče}- (1974), чији је нацрт већ објавио у збирци -{Orlovo gnezdo}-.
Ратни романи Његово најважније, најобимније и најпопуларније дело је роман -{Ukana}-, објављен у пет делова (1965, 1967, 1969, 1985. и 1987). Укана је првобитно замишљена као трилогија. У њој је обрадио НОБ на Горењској у периоду 1943–1945. и одломке из послератне историје. Био је критичан према делима почињеним током рата од стране партизана, те је обрадио више скривених тема послератне историје (послератни покољи, Голи оток), због чега је роман успео да објави првенствено захваљујући пријатељству са високим државним функционерима. Дело је поред Крањчевог За светлим обзорјима и Кавчичевих Жртава покушај словеначке епопеје односно „великог текста“, а неки публицисти га означавају као први „партизански вестерн“.Марјан Долган. Впрашање словенске епопеје или великега текста. Франце Берник & Марјан Долган, Словенска војна проза, Љубљана: Словенска матица, 1988. COBISS ID=3892736Марјета Жебовец. Словенски књижевници рођени од 1920. до 1929. Љубљана: Карантанија, 2007. COBISS ID=235904512
За роман Укана добио је 1970. награду Прешерновог фонда. Добио је и Кајухову награду, Прешернову награду Горењске, плакету ЈНА и плакету Безбедности СРС.
Укана је преведена на српскохрватски, чешки, руски и у одломцима на пољски, адаптирана у радио-драму и сликовницу, драматизована за позориште и телевизију и била једна од најчитанијих књига у Словенији. Као последица изузетног читалачког успеха изашла су наставци. Укана IV (1985), која описује послератни социјални развој у Словенији са другим главним ликовима, говори о настанку ратног романа Укана, па ју је аутор поднасловио као роман о роману, а две године касније објавио је и пети део (1987), у којем ликови из Укане долазе на одмор.
Роман -{Volčiči}- (1980), који говори о деци са Козаре, такође је филмски приказан. У заоставштини је вероватно остао планирани шпијунски роман Агент Алфа.
Публициста и историчар Догађаје из НОБ-а описао је у листу -{Železar}- (1955) и у часопису -{Borec}- (1957–59). Историјска књига -{Rdeči sneg Triglava}- је хроника НОБ-а у бледско-бохињској котлини. Писао је још о ловачкој етици, историји лова и риболова, планинарству, биографијама планинара и оценама партизанских сведочења.
Вајар Његове скулптуре од вареног гвожђа, пре свега од фрагмената граната и другог оружја, носе антиратну поруку. Аутор је више споменика НОБ-а по Словенији и Југославији, а једна од његових већих скулптура налази се у Ричмонду у САД. И у графикама приказује ратне мотиве. Његова уметничка дела често су приказана на корицама његових књига. Имао је преко 40 самосталних изложби, између осталог у Местној галерији у Љубљани, Галерији дома ЈНА у Београду и Пули и у музеју Дојц у Келну, а учествовао је и на групним изложбама; више пута је излагао са сином Војком. Дела је излагао и у својој галерији на Бледу. Скулптуре је представљао у вишејезичним каталозима, а фотографије скулптура опремио је насловом и поетичном мишљу.
Библиографија Романи -{Lovčeva hči}-, 1957 – планинарска повест COBISS ID=2186014 -{Ukana}- I-III, 1965, 1967, 1969 – ратни роман COBISS ID=3755009 -{Stena}-, 1973 – алпинистички роман COBISS ID=635166 -{Ugaslo ognjišče}-, 1974 – планинарски роман COBISS ID=736542 -{Ognjeni plaz}-, 1977 – ратни роман, хроника COBISS ID=2145544 -{Volčiči}-, 1980 – ратни роман COBISS ID=21824512 -{Med nebom in peklom}- I-II, 1982 – ратни роман у два дела COBISS ID=13471233 -{Ukana}- IV: Roman o romanu, 1985 – ратни роман COBISS ID=15670017 -{Ukana 5|Ukana}- V: Enigma Alfa, 1987 – ратни роман COBISS ID=21266177 -{Ljubezen – trojanski konj}-, 1988 – ратни роман COBISS ID=6734592 -{Črna srna}-: Kratek roman, 1991 – ратни роман COBISS ID=81205
Кратка проза -{Orlovo gnezdo}-, 1963 – збирка народних и планинарских приповедака COBISS ID=2190878 -{V kraljestvu zlatoroga}-: Lovske črtice in zgodbe, 2007 COBISS ID=232116736
Документарна литература -{Partizanski zapiski 1943-1945}-, 2010 COBISS ID=249968896 -{Rdeči sneg Triglava}-: Kronika narodnoosvobodilnega boja v blejsko-bohinjski kotlini 1941-1945, 1970 COBISS ID=568606 -{O boju, porazih in zmagi}-: Razmišljanje ob vojnozgodovinskem romanu Ukana, 1971 COBISS ID=614217
Каталози -{Poezija upora}-, 1972 COBISS ID=36617729 -{Vojna proti vojni}-, 1982 COBISS ID=4537607 -{Vojna vojni}-: Kiparstvo Toneta Svetine, 1988 COBISS ID=28510209
Друго -{Ukana}-: Radijska igra, 1975 COBISS ID=2055795 -{Ukana}-: Slikanica, 1977 COBISS ID=2190622
Неки споменици Споменик дјеци која се нису вратила из рата. Рањена птица, 1983, Подградци, Козара, РС. Историјски час код Рањене птице Гробница НОБ-а, 1949, Порезен, Геопедија Споменик борцима и жртвама НОБ-а, 1971, Криже при Тржичу (коаутор: Марјан Шорли, 1956) Споменик палим борцима 3. батаљона Прешернове бригаде, 1974, Горељек (коаутор: Едвард Равникар, 1956), Геопедија Споменик борцима Гупчеве бригаде, 1973, Требње, Геопедија Споменик борби и раду, 1975, Домжале, Геопедија Споменик НОБ-у на Гмајни, 1975, Козана, Геопедија Споменик палим радницима фабрике Верига, 1977, Лесце, Геопедија Споменик НОБ-а, 1977, Бојања вас (коаутори: Милан Бајц, Винко Кепиц), Геопедија , Споменик палим борцима НОБ-а и жртвама ратног насиља, 1979, Ерзељ, Геопедија Споменик ослобођењу Приморске, 1980, Солкан, Геопедија Спомен-обележје НОБ-а у Зобави, 1981, Шпиталич, Геопедија Споменик НОБ-а, Пољче, Геопедија Споменик НОБ-а, Липа код Комна, Споменик на згради бивше фабрике Алмира у Радовљици, 1973.
Види још списак словеначких писаца списак словеначких вајара списак добитника награде Прешерновог фонда
Референце
Литература
Миран Хладник: Горењски краји на словеначкој писатељској путањи. -{Gorenjski glas}- 28. 12. 2011. 26–27. Тоне Светина. -{Gorenjci.si}- Јоже Амброжич. Кајухове награде за литерарна дела о НОБ-у. -{Glasilo delovnega kolektiva LIP Bled}- 18.3.1983. 9. Кипи Тонета Светине у Кидричеву Тоне Светина – Ситула, Регистар непокретне културне баштине
Спољашње везе Тоне Светина – Словеначка биографија (аутор Јоже Коруза) Дела Тонета Светине у Дигиталној библиотеци Словеније Тоне Светина – надгробни споменик (Геопедија) Тоне Светина – кућа (Геопедија) Тоне Светина – споменик (Геопедија)
Категорија:Словеначки партизани Категорија:Словеначки писци Категорија:Словеначки вајари Категорија:Словеначки графичари Категорија:Словеначки уредници Категорија:Словеначки ловци Категорија:Словеначки историчари Категорија:Добитници награде Прешерновог фонда