мини|Отворена кутија за бацање даброва по слетању, Ајдахо, 1950.

Бацање даброва () био је програм Одељења за рибу и дивљач Ајдаха из 1948. године за пресељење даброва из северозападног Ајдаха у Чемберленов басен у централном Ајдаху. Програм је обухватао премештање 76 даброва авионом и њихово спуштање падобраном на земљу. Програм је покренут како би се решили проблеми због жалби становника на материјалну штету. Показало се да је спуштање даброва падобраном исплативије и да више смањује стопу смртности даброва од алтернативних метода пресељења.

Позадина По завршетку Другог светског рата, многи становници Ајдаха мигрирали су из градова у рурална подручја на југозападу државе. Као резултат тога, Одељење за рибу и дивљач Ајдаха добијало је све више пријава о имовинској штети коју су изазвали даброви обарањем дрвећа и прављењем брана у граду.

Даброви су сматрани кључним за здравље мочвара у Ајдаху, јер су помагали у смањењу ерозије, побољшавали квалитет воде и стварали станишта за птице и рибе. Међутим, популација даброва у Ајдаху пала је на низак ниво услед прекомерног лова због трговине крзном. Како би поново увело даброве, Министарство унутрашњих послова Сједињених Америчких Држава је већ од 1936. године радило на њиховом пресељењу у ову државу. Програм је био изузетно успешан; процењени трошак пресељења једног дабра у Ајдахо износио је 8 америчких долара (што је еквивалентно $ у .), док је процењена вредност рада дабра током његовог животног века била (еквивалентно $ у .). Уместо да их истреби, одељење је одлучило да 76 даброва пресели у област Чемберленовог басена на планинском венцу Сотут у централном Ајдаху.

Међутим, копнени транспорт даброва, какав се примењивао од тридесетих година 20. века, био је „напоран, дуготрајан, скуп и резултирао је високом стопом смртности”. Трапери би прво ухватили даброве замкама, утоварили их у камион и доставили официру за очување природе. Затим би даброви поново били утоварени у камионе, након чега би их везали на коње или мазге ради слања преко планинских предела. Овај процес доводио је до тога да се даброви прегреју на сунцу и постану под толиким стресом да престану да једу.

Спуштање падобраном мини|Дијаграм кутије за бацање даброва

Циљ је био премештање даброва из града Макол и региона око језера Пејет у западно-централном Ајдаху, у Чемберленов басен у централном Ајдаху. Запослени у Одељењу за рибу и дивљач Ајдаха по имену Елмо В. Хетер дошао је на идеју да даброве пребаци авионом и безбедно их спусти падобраном на земљу користећи преостале падобране из Другог светског рата и дрвене кутије без поклопца.

Две кутије са отворима за дисање спојене су попут кофера и причвршћене шаркама. Тешке еластичне траке од причвршћене су за дно кутије и протезале су се уз њене странице; формирале су двоструке опруге које би након слетања нагло отвориле кутију. Кутије су избациване са висине између и . Ужад су држала кутије спојеним све док оне не би дотакле земљу, након чега би се аутоматски отварале. Дизајн је тестиран на дабру са надимком Џеронимо. По два дабра стављана су у сваку кутију димензија .

Официри за очување природе консултовали су се са државним супервизором за крзнаше и пажљиво одабрали локације на које ће даброви бити пресељени. Из претходног искуства научили су да је млађе даброве лакше успешно преселити. Открили су да је најбоље премештати групе од по четири дабра: једног мужјака и три женке.

Дана 14. августа 1948. године, двомоторни Бичкрафт полетео је са осам сандука са дабровима, пилотом и официром за очување природе. У наредним данима, 76 даброва је падобранима спуштено на ливаде, од којих је 75 преживело. Једина жртва операције био је дабар који је силом изашао из кутије током пада, након чега је пао и погинуо. Чланак из 2014. године о калифорнијском програму за премештање даброва из пољопривредних у планинске области наводи да су они започели пресељење даброва још 1923. године. Аутор чланка је програм пресељења у Ајдаху назвао екстремним.

Наслеђе Бацање даброва остало је упамћено као генијалан, али и бизаран подухват. Операција је 1949. године проглашена успешном, након што су званичници приметили да су даброви изградили домове на новим локацијама. Такође 1949. године, часопис Popular Mechanics објавио је чланак о падобранским дабровима, називајући их „парадабровима” (енгл. Parabeavers). Спуштање падобраном показало се исплативијим и имало је мању стопу смртности од других метода пресељења.

Историчарка Шерон Кларк је 2015. године пронашла филм о бацању даброва, а Историјско друштво државе Ајдахо га је отпремило на Јутјуб. Филм је претходно био погрешно класификован и лоше чуван, па је прошао кроз процес дигитализације. Часопис Time навео је да је због овог снимка дабар постао „најновија омиљена животиња на интернету”. Током 2022. године, Пивара Њу Колони (енгл. New Colony Beer Company) из града Бојси у Ајдаху променила је свој логотип у падобранског дабра како би обележила овај необични пројекат пресељења. Медијски портал East Idaho News је 2023. године написао: „Овај подухват постао је икона Ајдаха; локално направљена одећа носи лого падобранског дабра, постоји књига за децу која описује њихово путовање, па је чак и једна пивара из Бојсија усвојила тај симбол”.

Стив Надо, менаџер за крзнаше Одељења за рибу и дивљач државе Ајдахо, изјавио је 2015. године да држава и даље хвата и премешта даброве, али да је прошло већ 50 година откако су их последњи пут селили ваздушним путем. Стив Либентал, такође из Одељења за рибу и дивљач Ајдаха, рекао је да му није познато зашто је пројекат обустављен. Додао је: „Претпостављам да су постигли оно што су желели у том подручју и да више није било потребе за наставком”.

Бејзбол тим Бојси хокси из независне Пионирске лиге најавио је 2025. године да ће се привремено преименовати у „Бојси бетл биверс” (енгл. Boise Battle Beavers) у знак сећања на бацање даброва.

Види још Искорењивање даброва у Огњеној земљи Операција Бацање мачака Падобранство животиња

Референце

Спољашње везе

Категорија:Даброви и људи Категорија:Падобранство