Кафана „Орач“ или „Код орача” била је култна кафана у некадашњем београдском предграђу Палилула (данас Општина Палилула) у другој половини 19. века. Налазила се на углу улица Светогорске и Таковске. Власник је био Јордан Антоновић, познати београдски кафеџија, о коме се пре Другог светског рата писало и у београдсој штампи. Укафани се окупљао „обичан свет”, али и новинари, песници и други боеми.
Најпознатији гост „Орача” био је Стеван Сремац, а остало је забележено да је песник Велимир Рајић баш у овој кафани написао песму На дан њеног венчања, једну од најомиљенијих у целокупној српској љубавној поезији. Кафана је овековечена у пародији на ову песму, коју је написао његов пријатељ, такође песник, Владимир Станимировић. Срушена је 1960. године.
О кафани У Палилули, некадашњем предграђу Београда које су углавном чинили ћор-сокаци и приземне кућице са пространим двориштима, постојало је неколико познатих кафана. Хроничари су забележили да је кафана „Орач” била „прва и најбоља палилуска кафана свих времена”. Отворена је у другој половини 19. века на углу улица Светогорске (тада се звала Два бела голуба) и Таковске. Реноме је стекла захваљујући кафеџији Јордану Антоновићу, али је остало неразјашњено да ли је он био стварни власник кафане, или само њен закупац. Имала је добру кухињу, македонске специјалитете – бамију, папазјанију, имам-баилди, јагњетину, грчки арни мељицанес () и друге. Локал је имао пространу салу у којој су се одржавале партијске конференције и скупштине амалина и рабаџија, али и концерти и разна предавања. Зидове кафане красиле су слике чланова династије Обреновић до њиховог пада, а на једном од њих је стајала и спомен-плоча, постављена у знак сећања на славног писца Стевана Сремца, који је овде био редован гост.
Мала и славна, ова кафана оставила је неизбрисив траг на београдски живот. Хроничари, нажалост, нису оставили поуздане податке о њеном настанку, али су се деценијама о њој испредале приче и анегдоте, а остале су упамћене и беседе Стевана Сремца.
Гости кафане
Редовни гости кафане годинама су били „обични људи”, као што су чиновници, телеграфисти, поштари, абаџије, артиљеријски поднаредници, рабаџије, Роми музичари, али и књижевници, професори, глумци и новинари. Стални гости били су: Стеван Сремац, Радоје Домановић, Јован Илић, Велимир Рајић, Милорад Поповић Шапчанин, Владимир Станимировић, професор Милорад Павловић Крпа и други. Редовно је свраћао и грчки посланик Бибика Розети на грчки специјалитет арни мељицанес. Остале су забележене бројне анегдоте о овој кафани.
Стеван Сремац
Стеван Сремац био је најомиљенији гост ове кафане. Становао је у истој улици у којој се налазио „Орач”, а која се у то време звала Два бела голуба. Пријатељу професору Милораду Павловићу Крпи је причао да му је ту „дошла многа мисао за причу... чуо многи израз, интересантну реч и запазио коју карактеристичну особину“. Све што је тамо видео и чуо он је бележио. У његовим забелешкама остало је на хиљаде фраза, чак и читавих дијалога, од којих је многе употребио у својим делима. После његове смрти, у Сокобањи 1906. године, његови пријатељи открили су у „Орачу“ мермерну плочу на којој је, испод у камену ужљебљене Сремчеве фотографије, писало:
Велимир Рајић Хроничари тог времена забележили су да је песник Велимир Рајић управо у „Орачу” написао једну од својих данас најпознатијих песама – На дан њеног венчања. Песма је аутобиографског карактера и у њој песник описује венчање своје велике љубави за другог човека. По објављивању песме у Српском књижевном гласнику Рајићеви пријатељи били су потрешени његовом реакцијом на жену која га је овако грубо повредила. Свима им је толика његова благородност била чак и нелагодна. Један од њих, књижевник Владимир Станимировић, је зато написао пародију на ову песму, која почиње следећим стиховима:Овој пародији и сам Рајић се од срца смејао. У пародији постоји и стих који је у српској књижевности овековечио ову кафану и који гласи:
Јордан Антоновић Дуги низ година кафану је држао Јордан Антоновић, који је управо био заслужан за реноме какав је „Орач” имао. Био је познат и под надимцима Чича Јордан, Орден и Чисто Срце. Остало је неразјашњено да ли је он био власник кафане или само њен закупац. О овом изузетном човеку забележене су многе приче и ангедоте. О њему је често писала и београдска штампа, нарочито пре Другог светског рата, али се писало и о његовој породици, која је била „насељена од Београда до Чикага”. Штампа је забележила и причу да је Јордан 1878. године усвојио ванбрачно дете грофа Бреја, који је радио на двору краља Милана, и дао му име Спасоје.
Напомене
Види још
Кафана Орач (Врачар)
Референце
Литература
Категорија:Кафане у Београду Категорија:Историја Београда Категорија:Историја Палилуле (Београд) Категорија:Култура у Београду