Јовица Илић (познатији као Поп Јовица; Бања Лука, почетак 19. вијека — Кнежевина Србија, средина 19. вијека) био је српски православни свештеник и вођа антиосманског сељачког устанка из 1834. године у Босанској Посавини, познатог као Поп-Јовичина буна.Миљковић, Иван, „Поп-Јовичина буна”, Ризница (riznica.net), 10. март 2021.

Овај устанак представља први организованији отпор српског народа против турске власти у Босни након слома претходних покрета на почетку 19. вијека, обухватајући простор тадашње дервентске и градачачке нахије.Тутњевић, Станиша (приређивач), Поп Јовичина буна, Свет књиге, Београд, 2013.

Биографија Јовица Илић је рођен у Бањој Луци (или њеној непосредној околини) на прелазу из 18. у 19. вијек. Након стицања свештеничког чина, неколико година прије избијања буне дошао је на парохијску службу у околину Дервенте.„Поп Јовичина буна у Босни 1834. године”, Срби у Босни и Херцеговини (srbiubih.com), 27. јун 2015.

Према сачуваним народним предањима и историјским изворима, поп Јовица је важио за веома енергичног, одлучног и, за своје вријеме, изузетно писменог и образованог човјека. Локални босански Турци су му наденули надимак „Чизма”, с обзиром на то да је пркосно носио чизме — део обуће који је према тадашњем османском закону и друштвеним конвенцијама био дозвољен искључиво муслиманима.

Организација и почетак буне (1834) Након што је сломљен устанак босанских муслиманских ајана предвођених Хусеин-капетаном Градашчевићем (1832), наступио је период велике анархије. Локални муслимански феудалци су, супротстављајући се централним реформама из Истанбула, драстично појачали економски притисак, насиље и наметање глоба на хришћанску рају. То је довело до опште социјалне, верске и националне обесправљености Срба у Посавини.

Поп Јовица Илић је, заједно са неколико виђенијих људи, отпочео тајне припреме за устанак. Побуна је званично избила 10. марта 1834. године у нахијама Дервента и Градачац. Иако су велику већину побуњеника чинили православни Срби, поп Јовици су се у отпору прикључили и поједини локални Хрвати католици, што је буни дало шире социјално обиљежје хришћанског незадовољства.

Ток битака и пораз Устанак је трајао кратко — од 10. до 13. марта 1834. године — углавном због мањка артиљерије и слабе војне опремљености кметовима мобилисаног сељаштва. Током ова четири дана одиграла су се три значајна сукоба: 1. У прва два локална окршаја, устаници под вођством попа Јовице имали су делимичног успјеха и успели су да одбију прве нападаче. 2. Одлучујући бој одиграо се 13. марта 1834. код села Подновље, у подножју планине Вучијак. Османске снаге, које је предводио један исламизовани Пољак (бивши официр који је прешао у турску службу), биле су тактички надмоћније и боље наоружане. Устаничке линије су пробијене, што је довело до потпуног војног слома буне.

Посљедице и избјеглиштво Након битке код Подновља, услиједила је сурова одмазда османских власти над српским становништвом Посавине. Спаљено је и потпуно разорено на десетине српских села у околини данашњег Брода, Шамца, Модриче и Добоја, а убијено је више од хиљаду људи.

Поп Јовица Илић је са групом најближих преживелих сабораца успео да избегне заробљавање. Преко Саве је прешао на територију Аустријског царства, а одатле се касније пребацио у тадашњу аутономну Кнежевину Србију, под власт кнеза Милоша Обреновића. Милош Обреновић је, водећи опрезну дипломатску политику према Порти, прихватио избеглице, те је поп Јовица остао да живи у Србији до краја живота, ван домашаја османске освете.

Историјски значај Упркос брзом војном поразу, покрет попа Јовице Илића има дубок историјски значај. Он је доказао да се српски народ у Босанском пашалуку неминовно окреће ка узорима из Српске револуције и Кнежевине Србије као једином путу ка коначном ослобођењу, што ће деценијама касније резултирати великим устанком из 1875. године.

Референце

Литература

Повезано Поп-Јовичина буна Јанчићева буна Машићка буна

Категорија:Бањалучани Категорија:Историја Републике Српске Категорија:Срби у Босни и Херцеговини