200px|мини|десно|Венера из Вилендорфа, фигурина са преувеличаним сексуалним карактеристикама. Процењује се да је направљена око 30.000 година пре нове ере Историја еротских приказа обухвата сликарство, скулптуру, фотографије, драмске уметности, музику и списе који приказују сцене сексуалне природе кроз време. Стварале су их скоро све цивилизације, древне и модерне. Ране културе су често повезивале сексуални чин са натприродним силама и стога је њихова религија испреплетана са таквим приказима. У азијским земљама као што су Индија, Непал, Шри Ланка, Јапан, Кореја и Кина, представе секса и еротске уметности имају специфична духовна значења у оквиру домаћих религија. Стари Грци и Римљани стварали су многа уметничка дела и декорације еротске природе, од којих су многа била интегрисана са њиховим верским веровањима и културним праксама.
У новије време, како су комуникационе технологије еволуирале, свака нова техника, попут штампе, фотографије, филмова и рачунара, прилагођена је за приказивање и ширење ових приказа.
Ставови кроз историју upright=1.2|мини|Гипсани одливак „Давида” у Музеју Викторије и Алберта има одвојиви гипсани смоквин лист који је изложен у близини. Легенда каже да је смоквин лист направљен као реакција на шок краљице Викторије при првом погледу на голу статуу и да је качег на фигуру пре краљевских посета, користећи две стратешки постављене куке. У раним временима, еротски прикази су често били подскуп домородачке или религиозне уметности култура и као такви нису издвајани нити третирани другачије од било ког другог типа. Модерни концепт порнографије није постојао све до Викторијанске ере. Њена садашња дефиниција додата је 1860-их, заменивши старију која је означавала списе о проституткама. Први пут се појавила у једном енглеском медицинском речнику 1857. године, дефинисана као „опис проститутки или проституције, као ствар јавне хигијене.”Dunglison, Robley (1857). Medical lexicon. A dictionary of medical science, 1857 edition, s.v. "Pornography". From the Oxford English Dictionary, second edition (1989), Oxford University Press, Retrieved on 30. 11. 2006. До 1864. године, прва верзија модерне дефиниције појавила се у Вебстеровом речнику: „развратне слике коришћене за украшавање зидова просторија посвећених баханалским оргијама, чији примери постоје у Помпејима.”An American dictionary of the English language, new and revised edition (1864), s.v. "Pornography". From the Oxford English Dictionary, second edition (1989), Oxford University Press, Retrieved on 30. 11. 2006. Ово је био почетак онога што се данас односи на експлицитне слике уопште. Иако су неки специфични сексуални чинови били регулисани или забрањивани ранијим законима, само гледање предмета или слика које их приказују није било забрањено ni у једној земљи све до 1857. године. У неким случајевима, поседовање одређених књига, гравира или колекција слика било је забрањено, али тенденција да се састављају закони који су заправо ограничавали гледање сексуално експлицитних ствари уопште била је викторијански конструкт.
Када су 1860-их година предузета велика ископавања Помпеје, велики део римске еротске уметности изашао је на видело, шокирајући Викторијанце који су себе сматрали интелектуалним наследницима Римског царства. Нису знали шта да раде са отвореним приказима сексуалности и настојали су да их сакрију од свих осим учених људи из више класе. Покретни предмети су закључани у Тајном музеју у Напуљу, а оно што није могло бити уклоњено прекривено је и ограђено како се не би кварио сензибилитет жена, деце и радничке класе. Први закони у Енглеској (и свету) који су криминализовали порнографију донети су усвајањем Закона о опсценим публикацијама 1857. године. Упркос повременој репресији, прикази еротских тема били су уобичајени миленијумима.
Порнографија постоји кроз записану историју и прилагођавала се сваком новом медију, укључујући фотографију, биоскоп, видео и компјутере и интернет.
Први примери модерне порнографије датирају из шеснаестог века, када су се сексуално експлицитне слике разликовале од традиционалних сексуалних представа у европској уметности комбиновањем традиционално експлицитног приказа секса и моралних норми тог времена.
Први амандман забрањује влади САД да ограничава говор на основу његовог садржаја. Непристојан говор је заштићен и може бити регулисан, али не и забрањен. Опсценост је правосудно признат изузетак од првог амандмана. Историјски гледано, овај изузетак се користио у покушају да се забране информације о сексуалном образовању, студије о нудизму и сексуално експлицитна литература.
У случају People v. Freeman, Врховни суд Калифорније пресудио је да се прави разлика између проституције, где појединац учествује у сексуалним активностима у замену за новац, и појединца који приказује сексуални чин на екрану као део своје глумачке изведбе. Случај није уложен Врховном суду САД, те је обавезујући само у држави Калифорнија.
Рани прикази Праисторијски Међу најстаријим сачуваним примерима еротских приказа су палеолитски пећински цртежи и резбарије. Неке од чешћих слика су животиње, сцене лова и прикази људских гениталија. Наге људске фигуре са преувеличаним сексуалним карактеристикама приказане су на неким палеолитским сликама и артефактима (нпр. Венерине фигурине). Пећинска уметност откривена раних 2000-их у Кресвел Крагсу у Енглеској, за коју се сматра да је стара више од 12.000 година, укључује неке симболе који могу бити стилизоване верзије женских гениталија. Како није било директних доказа о употреби ових предмета, спекулисало се да су можда коришћени у верским ритуалима, или у директније сексуалне сврхе.
Археолози су у Немачкој у априлу 2005. објавили да су пронашли оно за шта верују да је сцена стара 7.200 година која приказује мушку фигурину сагнуту над женском фигурином на начин који сугерише сексуални однос. Мушка фигура је названа Адонис фон Шерниц.
Месопотамија Откривен је огроман број артефаката из древне Месопотамије који приказују експлицитне сексуалне односе. Глиптичка уметност из Сумеранског раног династичког периода често приказује сцене фронталног секса у мисионарском положају. На месопотамским вотивним плочама из раног другог миленијума пре нове ере, мушкарац је обично приказан како продире у жену с леђа док се она сагиње, пијући пиво кроз сламчицу. Средњоасирске оловне вотивне фигурине често представљају мушкарца како стоји и продире у жену док се она ослања на олтар. Научници традиционално тумаче све ове приказе као сцене ритуалног секса, али је вероватније да су повезани са култом Инане, богиње секса и проституције. Многе сексуално експлицитне слике пронађене су у храму Инане у Ашуру, који је такође садржао моделе мушких и женских полних органа, укључујући камене фалусе, који су можда ношени око врата као амајлија или коришћени за украшавање култних кипова, и глинене моделе женске вулве.
Египат мини|Детаљ из Торинског еротског папируса Прикази сексуалног односа нису били део општег репертоара древне египатске формалне уметности, али рудиментарне скице сексуалног односа пронађене су на крхотинама грнчарије и у графитима. Торински еротски папирус (Папирус 55001) је свитак египатског папируса величине са откривен у Деир ел-Медини, чије последње две трећине се састоје од серије од дванаест вињета које приказују мушкарце и жене у различитим сексуалним положајима. Мушкарци на илустрацијама су „запуштени, ћелави, ниски и трбушасти” са претерано великим гениталијама и нису у складу са египатским стандардима физичке привлачности, али жене су стасале за удају и приказане су са предметима из традиционалне еротске иконографије, попут листова конволвулуса и, у неким сценама, чак држе предмете традиционално повезане са Хатор, богињом љубави, као што су цветови лотоса, мајмуни и систруми. Свитак је вероватно осликан у време Рамесида (1292–1075. п. н. е.) и његов висок уметнички квалитет указује на то да је произведен за богату публику. Још увек нису откривени слични свици.
Грчка и Рим
Стари Грци су често осликавали сексуалне сцене на својој керамици, од којих су многе познате као једни од најранијих приказа истополних односа и педерастије. Грчка уметност често приказује сексуалне активности, али је немогуће разликовати шта је за њих било незаконито или неморално, пошто стари Грци нису имали концепт порнографије. Њихова уметност једноставно одражава сцене из свакодневног живота, неке сексуалније од других. Изрезбарени фалуси могу се видети на богомољама попут храма Диониса на Делосу, док је уобичајени кућни предмет и заштитна амајлија била херма, статуа која се састоји од главе на квадратном постољу са истакнутим фалусом на предњој страни. Грчки мушки идеал је имао мали пенис, естетику коју су Римљани касније усвојили. Грци су такође створили први добро познати пример лезбијског еротизма на Западу, са Сапфоином Химном Афродити и другим хомоеротским делима.
Постоје бројне сексуално експлицитне слике и скулптуре из порушених римских зграда у Помпејима и Херкуланеуму, али првобитне сврхе приказа могу варирати. Са једне стране, у Вили мистерија, постоји сцена ритуалног бичевања која је јасно повезана са верским култом и ова слика се може посматрати као да има религиозни, а не сексуални значај. Са друге стране, графичке слике у јавној кући рекламирају сексуалне услуге на муралима изнад сваких врата. У Помпејима, фалуси и тестиси урезани у тротоаре прављени су да помогну посетиоцима у проналажењу пута указујући на четврт за проституцију и забаву, као и као општа декорација. Римљани су сматрали да су прикази секса декорација доброг укуса, и заиста слике одражавају сексуалне обичаје и праксу њихове културе, као на Вореновој чаши. Сексуални чинови који су сматрани табуом (као што је орални секс) приказивани су у купатилима ради комичног ефекта. Велики фалуси су често коришћени у близини улаза, јер је фалус био амајлија за срећу, а резбарије су биле уобичајене у домовима. Један од првих предмета ископаних када је комплекс откривен била је мермерна статуа која приказује бога Пана како има секс са козом, детаљан приказ бестијалности сматран толико опсценим да није био јавно изложен све до 2000. године и налази се у Тајном музеју, Напуљ.
Перу Моче из Перуа су још један древни народ који је резбарио експлицитне сцене секса у својој грнчарији. Најмање 500 Моче керамика има сексуалне теме.
Рафаел Ларко Ојл спекулише да је њихова сврха била веома различита од оне у другим раним културама. Он наводи да су Моче веровали да је свет мртвих потпуна супротност свету живих. Стога су за погребне дарове правили посуде које приказују сексуалне чинове као што су мастурбација, фелацио и анални секс који не би резултирали потомством. Нада је била да ће на свету мртвих попримити супротно значење и резултирати плодношћу. Еротска керамика Моче приказана је у Ојловој књизи Чекан.book-review (In British Journal of Aesthetics, Vol. 6, 1966) of Checan
Индија Индија је произвела обиље уметности која слави људски дар љубави. Радови приказују љубав између мушкараца и жена, као и истополну љубав. Један од најпознатијих древних сексуалних приручника била је Кама сутра, коју је написао Ватсјајана у Индији током првих неколико векова нове ере.
Синосфера У Јапану, еротска уметност је свој највећи успех пронашла у медију дрвореза, у стилу познатом као , којем су многи класични дрворезци, попут Сузукија Харунобуа и Китагаве Утамароа, допринели великим бројем радова. Еротски осликани ручни свици такође су били веома популарни. се појавила у 13. веку и наставила да расте у популарности, упркос повременим покушајима власти да сузбију њену производњу, од којих је први случај била забрана еротских књига познатих као коју је издао Токугава шогунат у Кјохо 7 (1722). је престала да се производи тек у 19. веку, након проналаска и ширења фотографије, која је углавном преузела примат.