мини|Детаљ из илуминираног рукописа који приказује жену како предаје геометрију. У левој руци држи угаоник, инструмент за испитивање или цртање правих углова. Посматра је група ученика. Настало између 1309. и 1316. године. Ово је хронологија жена у математици.

Хронологија

Антика

Пре 350: Пандросион, грчка математичарка позната по приближном решењу за удвостручавање коцке и поједностављеном тачном решењу за конструкцију геометријске средине. око 350–370. до 415: Животни век Хипатије, грчке неоплатонистичке филозофкиње у римском Египту, која је била прва добро документована жена у математици.

18. век

1748: Италијанска математичарка Марија Гаетана Ањези објавила је прву књигу која је расправљала и о диференцијалном и о интегралном рачуну, под називом Instituzioni analitiche ad uso della gioventù italiana.Према Дирку Јану Стројку, Ањезијева је „прва важна жена математичар након Хипатије (пети век н. е.)”. 1759: Превод и коментар француске математичарке Емили ди Шатле на дело Исака Њутна Principia Mathematica објављен је постхумно; и даље се сматра стандардним француским преводом. око 1787 – 1797: Самоука кинеска астрономкиња Ванг Џењи објавила је најмање дванаест књига и више чланака о астрономији и математици.

19. век

1827: Француска математичарка Софи Жермен видела је своју теорему, познату као Теорема Софи Жермен, објављену у фусноти књиге математичара Адријена Марија Лежандра. У овој теореми Жерменова је доказала да ако су x, y, и z цели бројеви и ако је x5 + y5 = z5 онда или x, y, или z мора бити дељиво са 5. Њена теорема је била велики корак ка доказивању Последње Фермаове теореме за случај када је n једнако 5. 1829: Одржан је први јавни испит једне америчке девојчице из геометрије. 1858: Флоренс Најтингејл је постала прва жена чланица Краљевског статистичког друштва. 1873: Британка Сара Вудхед постала је прва жена која је полагала и положила Кембрички математички трипос испит. 1874: Руска математичарка Софија Ковалевска постала је прва жена која је стекла докторат (у модерном смислу) из математике. 1880: Британка Шарлот Ангас Скот добила је посебну дозволу да полаже Кембрички математички трипос испит, будући да женама иначе није било дозвољено да полажу испит. Била је осма на Трипосу од свих студената који су га полагали, али због њеног пола, титула „осмог ранглера”, што је била велика част, званично је припала мушком студенту. Међутим, на церемонији, након што је проглашен седми ранглер, сви студенти у публици су узвикивали њено име. Пошто није могла да присуствује церемонији доделе награда, Скотова је прославила свој успех на колеџу Гиртон где се на вечери чуло навијање и аплауз, а одржана је и посебна вечерња церемонија на којој су студенти певали песму „See the Conquering Hero Comes”, примила је оду коју је написао члан особља и крунисана је ловоровим венцем. 1885: Шарлот Ангас Скот постала је прва Британка која је докторирала математику, а докторат је стекла на Универзитету у Лондону.🖉 1886: Винифред Еџертон Мерил постала је прва Американка која је докторирала математику, стекавши докторат на Универзитету Колумбија. 1888: Чигра Ковалевске, један од ретких познатих примера интеграбилног кретања чврстог тела, открила је Софија Ковалевска.S. Kovalevskaya, Sur Le Probleme De La Rotation D'Un Corps Solide Autour D'Un Point Fixe, Acta Mathematica 12 (1889) 177–232.E. T. Whittaker, A Treatise on the Analytical Dynamics of Particles and Rigid Bodies, Cambridge University Press (1952). 1889: Софија Ковалевска је именована за прву жену професора у северној Европи, на Универзитету у Стокхолму. 1890: Британка Филипа Фосет постала је прва жена која је остварила најбољи резултат на Кембричком математичком трипос испиту. Њен резултат је био 13 одсто виши од другог најбољег резултата. Када је објављена листа за жене, Фосетова је описана као „изнад сениорског ранглера”, али није добила титулу сениорског ранглера, јер су у то време само мушкарци могли да добијају дипломе и стога су само мушкарци испуњавали услове за ову титулу. 1891: Британка Шарлот Ангас Скот постала је прва жена која се придружила Америчком математичком друштву, које се тада звало Њујоршко математичко друштво. 1891: Италијанка Корнелија Фабри постала је прва жена која је докторирала математику на Универзитету у Пизи. 1894: Британка Шарлот Ангас Скот постала је прва жена у првом Савету Америчког математичког друштва. 1897: Четири жене су присуствовале инаугуралном Међународном конгресу математичара у Цириху 1897. године - Шарлот Ангас Скот, Иђинија Масарини, Вера фон Шиф и Шарлот Ведел.

20. век

1911: Шведска математичарка Луиз Петрен-Овертон постала је прва жена у Шведској са докторатом из математике. 1913: Америчка математичарка Милдред Сандерсон стекла је докторат за тезу која је укључивала важну теорему о модуларним инваријантама. 1918: Немачка математичарка Еми Нетер објавила је Нетерину (прву) теорему, која наводи да свака диференцијабилна симетрија дејства физичког система има одговарајући закон одржања. 1927: Америчка математичарка Ана Џонсон Пел-Вилер постала је прва жена која је одржала предавање на колоквијуму Америчког математичког друштва. 1930: Сесилија Кригер постала је прва жена која је докторирала математику у Канади, на Универзитету у Торонту. 1930-е: Британска математичарка Мери Картрајт доказала је своју теорему, данас познату као Картрајтова теорема, која даје процену за максимални модул аналитичке функције која узима исту вредност не више од p пута у јединичном диску. Да би доказала теорему, користила је нови приступ, примењујући технику коју је увео Ларс Алфорс за конформна пресликавања. 1943: Еуфемија Хејнс постала је прва Афроамериканка која је докторирала математику, а докторат је стекла на Америчком католичком универзитету. 1944: Хелен Вокер постала је прва жена председница Америчког статистичког удружења. 1949: Америчка математичарка Гертруд Мери Кокс постала је прва жена изабрана у Међународни статистички институт. 1949: Марија Лаура Лопес постала је прва жена у Бразилу која је докторирала математику. 1951: Британка Мери Картрајт постала је прва жена председница Математичког удружења. 1956: Америчка математичарка Гладис Вест почела је да прикупља податке са сателита у Морнаричком центру за површинско ратовање Далгрен. Њени прорачуни су директно утицали на развој тачних ГПС система.

1960-е

1960. и 1966: Британска математичарка Луси Џоан Слејтер објавила је две књиге о хипергеометријским функцијама у издању Универзитетске штампе Кембриџа.Slater, Lucy Joan (1960), Confluent hypergeometric functions, Cambridge, UK: Cambridge University Press,Slater, Lucy Joan (1966), Generalized hypergeometric functions, Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1960-е: Америчка истраживачка математичарка Кетрин Џонсон и друге Афроамериканке рачунари које су радиле за Насу израчунавале су путање летова за свемирске мисије, укључујући прорачуне неопходне за програм Аполо. 1961: Британка Мери Картрајт постала је прва жена председница Лондонског математичког друштва. 1962: Америчка математичарка Мина Рис постала је прва особа која је добила Награду за истакнуте услуге математици од Америчког математичког удружења. 1963: Грејс Алеле-Вилијамс постала је прва Нигеријка која је докторирала када је одбранила тезу из математичког образовања на Универзитету у Чикагу (САД). 1964: Британка Мери Картрајт постала је прва жена која је добила Силвестерову медаљу од Краљевског друштва. 1965: Шкотска математичарка Елизабет Макхарг постала је прва жена председница Единбуршког математичког друштва. 1966: Америчка математичарка Мери Л. Боас објавила је књигу Mathematical Methods in the Physical Sciences, која се још увек широко користила у факултетским учионицама закључно са 1999. годином. 1968: Британка Мери Картрајт постала је прва жена која је добила Де Морганову медаљу, највише признање Лондонског математичког друштва.🖉

1970-е

1970: Америчка математичарка Мина Рис постала је прва жена председница Америчког удружења за унапређење науке. 1971: Америчка математичарка Мери Елен Рудин конструисала је први Даукеров простор. 1971: Основано је Удружење за жене у математици (AWM). То је професионално друштво чија је мисија да охрабри жене и девојчице да проучавају и имају активне каријере у математичким наукама, и да промовише једнаке могућности и једнак третман жена и девојчица у математичким наукама. Инкорпорирано је у држави Масачусетс. 1971: Америчко математичко друштво основало је свој Заједнички комитет за жене у математичким наукама (JCW), који је касније постао заједнички комитет више научних друштава. 1973: Америчка математичарка Џин Тејлор објавила је своју дисертацију под називом „Regularity of the Singular Set of Two-Dimensional Area-Minimizing Flat Chains Modulo 3 in R3” која је решила дугогодишњи проблем о дужини и глаткоћи кривих троструких функција филма од сапунице. 1974: Џоан Бирман је објавила књигу Braids, Links, and Mapping Class Groups, која је била прва књига посвећена групама плетеница. 1975: Америчка математичарка Џулија Робинсон постала је прва жена математичарка изабрана у Националну академију наука. 1975: Стела Канлиф постала је прва жена председница Краљевског статистичког друштва. 1976—1977: Марџори Рајс, америчка математичарка аматерка, открила је четири нова типа теселирајућих пентагона 1976. и 1977. године. 1979: Америчка математичарка Дороти Луис Бернстајн постала је прва жена председница Америчког математичког удружења. 1979: Америчка математичарка Мери Елен Рудин постала је прва жена која је одржала Хедрикова предавања Америчког математичког удружења, намењена да прикажу веште излагаче и обогате разумевање предавача математике на факултетском нивоу.

1980-е

1981: Канадско-америчка математичарка Кетлин Моравец постала је прва жена која је одржала Гибсово предавање Америчког математичког друштва. 1981: Америчка математичарка Дорис Шатшнајдер постала је прва жена уредница часописа Mathematics Magazine, двомесечне публикације са рецензијом Америчког математичког удружења.. 1982: Ребека Вало Омана постала је прва жена професор математике у Демократској Републици Конго. 1983: Америчка математичарка Џулија Робинсон изабрана је за прву жену председницу Америчког математичког друштва за мандат од 1983. до 1984. (али није могла да заврши мандат јер је боловала од леукемије), и постала је прва жена математичар којој је додељена стипендија Макартур. 1986: Организација Европске жене у математици (EWM) основана је 1986. године од стране Бодил Бранер, Керолајн Сириз, Гудрун Калмбах, Мари-Франсоаз Роа и Дона Штраус, инспирисана активностима Удружења за жене у математици у САД. То је „прва и најпознатија” од неколико организација посвећених женама у математици у Европи. 1987: Ајлин Појани постала је прва жена председница друштва Пи Ми Епсилон. 1988: Америчка математичарка Дорис Шатшнајдер постала је прва жена која је одржала предавања Џ. Садерленда Фрејма Америчког математичког удружења.

1990-е

1992: Аустралијска математичарка Шерил Прегер постала је прва жена председница Аустралијског математичког друштва. 1992: Америчка математичарка Глорија Гилмер постала је прва жена која је одржала главно предавање Националног удружења математичара. 1992: Рут Хендри постала је прва (и за сада једина) студенткиња на основним студијама која је званично проглашена за сениорског ранглера на Кембричком математичком трипосу испиту на Универзитету у Кембриџу. 1995: Америчка математичарка Маргарет Рајт постала је прва жена председница Друштва за индустријску и примењену математику. 1995: Израелско-канадска математичарка Лија Еделстајн-Кешет постала је прва жена председница Друштва за математичку биологију. 1995: Ина Керстен постала је председница Немачког математичког друштва, што значи да је била прва жена на челу овог друштва. 1996: Америчка математичарка Џоан Бирман постала је прва жена која је добила Шовенеову награду Америчког математичког удружења.