Енди Фарел (; Виган 30. мај 1975) професионални је енглески рагби тренер и бивши рагбиста.

Био је свестрани играч и играо је на више позиција у скраму и у линији. Играо је обе варијанте рагбија на врхунском нивоу. Као играч, оставио је велики траг у Вигану и у репрезентацији Велике Британије. Два пута је освојио награду Човек од челика и Трофеј Хари Сандерланд. Освојио је Златну копачку, Награду за најбољег рагби 15 тренера и добио је Орден Британске империје. Уврштен је у рагби 13 Кућу славних. Тренутно ради као селектор Рагби 15 репрезентације Ирске.

Детињство

Енди Фарел се родио у Вигану, у Енглеској 1975. Ирског је порекла. Његов отац је био рагбиста. Његов брат Фил Фарел и његови рођаци Лијам Фарел и Конор Фарел су такође рагбисти. Енди Фарел је почео да тренира рагби са 10 година. Прошао је млађе категорије Орел Сент Џејмса

Играчка каријера

Клупска каријера

Каријеру је почео у Вигану 1991. Дебитовао је са 16 година против Китлија, на утакмици Лига купа 24.11.1991. Постао је најмлађи играч који је освојио Куп изазивача 1993. Играо је у другој линији скрама против Бризбејна, на утакмици Светског клупског изазова 1994. Играо је против Лидса, у финалу Купа изазивача 1995. Изабран је за капитена Вигана у јулу 1996. Први пут је освојио награду Човек од челика и први пут је освојио трофеј Хари Сандерланд те године. Други пут је освојио Трофеј Хари Сандерланд 1997. Постигао је есеј и дао два гола против Сент Хеленса у великом финалу Суперлиге 2000.

Играо је на позицији чепа, против Бредфорда, у великом финалу Суперлиге 2001. Постигао је 2 гола против Бредфорда, у великом финалу Суперлиге 2003. Други пут је освојио награду Човек од челика 2004. Освојио је и Златну копачку те године. Седам пута је био биран као део дрим тима Суперлиге. За Виган је укупно одиграо 370 утакмица, постигао 111 есеја и дао 1 355 голова. Са Виганом је освојио 1 светску титулу, 7 домаћих титула, 5 Премијершипа, 6 Купова изазивача, 3 Лига купа, 1 Куп Ланкашира и 2 Черити шилда.

Прешао је на рагби 15 и потписао за Сарасенсе 2005. Дебитовао је против Њукасла 17.9.2006. Играо је на позицији крилног у трећој линији скрама. Променио је позицију, па је играо центра. За Сарасенсе је одиграо 28 утакмица и постигао 12 поена. Завршио је играчку каријеру 2009.

Репрезентативна каријера

Дебитовао је за репрезентацију Енглеске 1995. Играо је на позицији чепа против Аустралије, у финалу Светског купа у рагбију 13 1995. Предводио је као капитен Енглеску на Мундијалу 2000. За рагби 13 репрезентацију Енглеске је укупно одиграо 11 тест утакмица, постигао 3 есеја и дао 33 голова.

Дебитовао је за репрезентацију Велике Британије против Новог Зеланда 1993. Играо је против Аустралије, у тест серији Пепео 1994. Са 21 годином, постао је најмлађи капитен репрезентације Велике Британије 1996. Предводио је Велику Британију на турнеји по Фиџију, по Папуи Новој Гвинеји и по Новом Зеланду 1996. Играо је у Првенству 4 нације 2004. За рагби 13 репрезентацију Велике Британије је одиграо 34 тест утакмице, постигао 4 есеја и дао 59 голова. Одиграо је и 3 утакмице и постигао 10 голова за рагби 13 репрезентацију Ланкашира.

За рагби 15 репрезентацију Енглеске је дебитовао против Шкотске 2007. Играо је на Светском купу у рагбију 15 2007. Постигао је есеј на утакмици против Тонге. За рагби 15 репрезентацију Енглеске је одиграо 8 тест утакмица и постигао 5 поена.

Тренерска каријера

Тренерску каријеру је почео у Сарасенсима. Радио је као помоћни тренер рагби 15 репрезентације Енглеске од 2011. од 2015. Био је помоћни тренер Британских и ирских лавова на турнеји по Аустралији 2013. и на турнеји по Новом Зеланду 2017. Био је помоћни тренер рагби 15 репрезентације Ирске од 2016. до 2019. Наследио је Џоа Шмита на месту главног тренера рагби 15 репрезентације Ирске 2019. Предводио је Ирску до трећег места у Европском Првенству шест нација 2020. и 2021. Победио је Нови Зеланд на тест утакмици 13.11.2021. Освојио је триплу круну и друго место у Европском првенству 6 нација 2022. Победио је Нови Зеланд са 2-1 у тест серији 2022. Освојио је Гренд слем 2023. Освојио је награду за најбољег рагби 15 тренера на Свету те године. Други пут је освојио титулу првака Европе са Ирском 2024. Ирску је предводио на 68 утакмица, учинак је био 53 победе и 15 пораза, проценат успешности је био 77%. Изабран је за главног тренера Британских и ирских лавова 2025. Предводио је Лавове на турнеји по Аустралији те године. Победио је Валабисе са 2-1 у тест серији. Предводио је Лавове на 10 утакмица, учинак је био 8 победа и 2 пораза, проценат успешности је био 80%. Продужио је уговор са Ирском 2026.

Успеси

Победник тест серије против Новог Зеланда са Великом Британијом као играч

1993.

Првак Европе са Енглеском у рагбију 13 као играч

1996.

Клупски првак Света са Виганом као играч

1994.

Победник Прве дивизије са Виганом као играч

1990/91, 1991/92, 1992/93, 1993/94, 1994/95, 1995/96.

Победник Суперлиге са Виганом као играч

1998.

Победник Премијершипа са Виганом као играч

1991/92, 1993/94, 1994/95, 1996, 1997.

Победник Купа изазивача са Виганом као играч

1990/91, 1991/92, 1992/93, 1993/94, 1994/95, 2002.

Победник Лига купа са Виганом као играч

1992/93, 1994/95, 1995/96.

Победник Купа Ланкашира са Виганом као играч

1992-1993.

Победник Черити шилда Велике Британије са Виганом као играч

1991-1992, 1995/96.

Победник тест серије против Аустралије са Британским и ирским лавовима као тренер

2025.

Првак Европе са Ирском у рагбију 15 као тренер

2023 и 2024.

Награде

Награда Златна копачка

2004.

Награда Човек од челика

1996 и 2004.

Трофеј Хари Сандерланд

1996 и 1997.

Најбољи играч скрама

2004.

Најбољи рагби 15 тренер на Свету

2023.

Приватан живот

Енди Фарел је оженио Иркињу Колин Олофин, која је родила 4 деце. Њихов син је прослављени рагбиста Овен Фарел.

Референце

Спољашне везе

Снимак најбољих потеза Ендија Фарела на сајту YouTube

https://www.youtube.com/watch?v=b5s8c8jgkPo

Категорија:Рођени 1975. Категорија:Енглески рагби 13 играчи Категорија:Енглески рагбисти Категорија:Енглески рагби тренери Категорија:Чланови Реда Британске империје