Авион Фоке Вулф Fw 200 је четворомоторни, нискокрилни моноплан, дуголинијски путнички (транспортни) авион за 26 путника и посаду од четири члана, кога је пројектовала и производила компанија -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}- почев од 1937. годинеhttps://aviastar.org/air/germany/fw-200.phphttps://airpages.ru/lw/fwphoto.shtml. Пројектовање и развој мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941) мини|десно|300п|Мотор Bramo 323 авиона Фоке Вулф Fw 200 мини|десно|300п|Путничка верзија авиона Фоке Вулф Fw 200В мини|десно|300п|Спомен плоча у Бремену посвећена рекордном лету Кондора мини|десно|300п|Војни авион Фоке Вулф Fw 200С у лету Министарство ваздушног саобраћаја Немачке, суочено са заоштравањем конкуренције на тржишту међународних аеро-транспортних услуга и угрожавање ”Lufthanse”, решило је да подржи израду комерцијалних авиона, па је почетком 1936. расписало конкурс за нови путнички авион.
Конкурсом се тражило да авион има четири члана посаде, капацитет минимум 25 путника и буде знатно бржи него дотадашњи путнички авиони. У јулу исте године филма ”Фоке Вулф” представила је свој план. Министарство је одобрило план. Закључен је уговор између компаније ”Дојче Луфтханза” (”Deutsche Lufthansa”) и фабрике с обавезом да први прототип полети новембра 1937. године, а други већ у фебруару наредне године. За вођу пројекта постављен је конструктор инжењер Курт Волдемар Танк. Испитивања првог прототипа су почела јула 1937. године, а шестог септембра први пут је полетео са фабричког аеродрома у Бремену. За палицама је био лично конструктор истовремено и пробни пилот Курт Танкhttps://airwar.ru/enc/cww2/fw200.htmlhttps://www.fockewulf-watches.com/pages/focke-wulf-fw200-condor?srsltid=AfmBOopmlOwmHNtQYJc_ruzNWg2JKAD9-kXOrEirojk_iOHzxod5fKiL.
Технички опис Авион Фоке Вулф Fw 200 је био четвороомоторнии, путнички нисококрилни конзолни моноплан са јединственом пилотском и путничком кабином, класичним увлачећим стајним трапом, и репом са два хоризонтална стабилизатора са кормилима висине и једним великим вертикалним стабилизатором са кормилом правца.
Труп: је био облог попречног пресека полумонокок конструкције изведене мешовитом комбинацијом материјала. Кокпит и путничка кабина су представљала једну целину. Потничка кабина је имала лепе велике четвртасте прозоре што је омогућавало путницима леп поглед из авиона. Са леве стране трупа налазила су се врата за улазак путника у авион. Труп војних верзија овог авиона се разликовао од путничке у зависности од намене авиона. Транспортне верзије су имале повећана врата, бомбардери су имали уграђен бомболук уместо путничке кабине а извиђачи су били опремљени додатном опремом.
Погонска група: код прототипава се састојала од 4 ваздухом хлађена мотора Pratt & Whitney Hornet S1E-G, стартне снаге 643 -{kW}- и двокраких дрвених елиса. У серијској производњи ови авиони су опремани моторима BMW 132 или BMW Bramo 323R-2 снаге 735 / 809 -{kW}- са трокраким металним елисама.
Крило је троделно (правоугаони центроплан и два спољна панела трапезоидног облика), потпуно металне конструкције са два носача, обложено лимом до задњег носача остатак пресвучен импрегнираним платном. Дводелна крилца се налазе на панелима а троделни закрилци се налазе између крилаца и трупа авиона. Велике крилне шупљине у центроплану су попуњене резервоарима за гориво. Крило је имало велики размах што је било повољно за путнички авион јер је повећавао сигурност лета и спашавања у случају отказа мотора. Код борбених авиона ово је био недостатак јер је смањивао маневарбилност.
Репне површине: Конзолни конвенционални репни склоп, потпуно металан, са перајима (стабилизатори) пресвученим лимом; кормила су такође пресвучена алулимом. Тримови на свим управљачким површинама.
Стајни трап: стандардни увлачиви са три ослоне тачке, две главне ноге са удвојеним точковима испод крила и један испод репа авиона. Главни точкови се увалаће у гондоле унутрашњих крилних мотора помоћу хидрауличног уређаја унапред а испуштање точкова у случају потреба врши се помоћу електричног уређаја. Задњи точак се увлачи у труп авиона. Гуме тачкова су нископритисне (балон) а точкови су опремљени хидрауличним кочницама. Оперативно коришћење Цивилна употреба Пробни летови у лето 1938. године обављени су и на једној од линија за коју је авион пројектован: Берлин-Солун-Каиро. Средња брзина била је 304 -{km/h}-, а већ после месец дана ”Кондор” је прелетео Атлантик (Берлин-Њујорк-Берлин 10.08.-14.08.1939.). Уследило је још неколико летова Берлин-Ханој и Берлин-Токио Све ово привукло је купце па је данска компанија ”DDL” наручила два комада. Два авиона је купила немачка Влада, један за канцелара Адолфа Хитлера кога је овај, поред службеног коришћења користио и у предизборним кампањама, други је купљен за Министарство ваздухопловства који је коришћен како за службене потребе (лет Рибентропа у Москву на потписивање пакта о ненападању између Рајха и СССР) тако и за демонстрационе летове. Четири авиона је добила Луфтханза и они су веома кратко коришћени за комерцијалне летове, јер су избијањем рата сви ови авиони претворени у транспортве авионе за војну употребу. Авионе је поручила "Јитландија", Јапан и Финска авио компанија. Два комерцијална авиона достављени су ”Луфхтанзиној” сестринској компанији у Бразилу (”-{Syndicato Condor}-”) где су коришћени до 1947.године. Војна употреба Прва борбена употреба Fw 200 Кондор је била маја 1940. године када су ови авиони коришћени за десант на Норвешку. Поред превоза и искрцавања трупа ови авиони су у току операција служили за снабдевање трупа потребним материјалом. Захваљујући овој операцији направљена је прва модификација Кондора као наоружаног транспортера. Друга модификација Кондора као стратешког бомбардера и даљинског извиђача је направљена на основу захтева ратне морнарице како би се ови авиони укључили у операције Ратне морнарице у ометању савезничких конвоја преко Атлантика и Северног мора. Почетком августа 1940. године 6 до 8 Кондора из рејона Бордоа je укључено у ове операције и врло брзо су се показали као веома добри, ефикасно су откривали бродове и конвоје и нападали их својим топовима, бомбама, минама и торпедима. Због своје ефикасности Черчил их је назвао "Бич Атлантика".
Део Кондора је током 1942. године пребачен на Средоземље и Истачни фронт као помоћ у транспортним операцијама. Током 1943. године појавио се ”Fw 200Ц -8” који је спрецијално направљен као носач вођених ракета ”Хеншел Хс 293А”. Губитком база у Бискајском заливу једна од ескрадрила била је пребазирана у Норвешку, а остали су прелетели у Немачку. Ратничка каријера ”Кондора” средином 1944. године све више се враћала основној намени – транспортнојhttps://happytv.rs/svet/da-li-ga-se-secate-hitlerov-nummer-eins-focke-wulf-fw-200-condor/593413/https://histaviation.com/fw-200.html. Земље у којима је коришћен овај авион
Цивилни корисници
Војни корисници
Сачувани примерци мини|десно|300п|Авион Фоке Вулф Fw 200 на аеродрому Темпелхоф 2023. Једини сачувани примерак авиона Фоке Вулф Fw 200 чија је рестаурација завршена 2021. године изложен је на берлинком аеродрому Темпелхофhttps://fw200-restaurierung-bremen.de/2021/06/17/summary/. Референце
Литература
. Brown, Eric (1993). Wings of the Luftwaffe. Marlborough, UK: Crowood Press. . Poolman, Kenneth (1978). Focke-Wulf Condor: Scourge of the Atlantic. London, UK: MacDonald and Jane's. Goss, Chris (2016). Fw 200 Condor Units of World War 2. Combat Aircraft No. 115. UK: Osprey Publishing. .
Види још Фоке Вулф Fw 300 Фоке Вулф Ta 400 Bloch MB.160 Боинг 307 Stratoliner Даглас DC-4 Спољашње везе https://aviastar.org/air/germany/fw-200.php https://airwar.ru/enc/cww2/fw200.html https://histaviation.com/fw-200.html https://uboat.net/technical/fw200.htm https://www.fockewulf-watches.com/pages/focke-wulf-fw200-condor?srsltid=AfmBOopmlOwmHNtQYJc_ruzNWg2JKAD9-kXOrEirojk_iOHzxod5fKiL https://happytv.rs/svet/da-li-ga-se-secate-hitlerov-nummer-eins-focke-wulf-fw-200-condor/593413/ https://www.thisdayinaviation.com/tag/focke-wulf-fw-200-condor/ https://fw200-restaurierung-bremen.de/2021/06/17/summary/ https://airpages.ru/lw/fwphoto.shtml
Категорија:Цивилни авиони Категорија:Фоке Вулф авиони Категорија:Путнички авиони Категорија:Транспортни авиони