Атентат на карактер (, ) представља намерно и упорно настојање да се наруши углед или веродостојност појединца, групе или институције.character assassination. Дефиниција на Merriam-Webster (ажурирано 14. 12. 2025.) Иницијатори овог процеса користе комбинацију јавних и тајних метода како би остварили свој циљ, као што су ширење лажних оптужби, подстицање и одржавање гласина или манипулација информацијама. Напади могу имати различите облике, укључујући увреде, говоре, памфлете, рекламне кампање или интернет мимове, а често се ослањају на претеривања, обмањујуће полуистине или друге манипулације чињеницама како би се створила искривљена слика о мети. То је облик клевете који може послужити као ad personam аргумент.

Циљ ових напада је изоловање појединаца, изазивање њиховог одбацивања од стране професионалне заједнице, друштвеног или културног окружења. Ово подривање може се поистоветити са уништавањем друштвеног живота појединца, јер штета може трајати читавог живота, а код неких историјских личности и постхумно.

Термин „атентат на карактер” постао је популаран око 1930. године. Као академски концепт, првобитно га је увео Џером Дејвис (1950) у збирци есеја која је разоткрила опасности политичких клеветничких кампања. Шест деценија касније, Икс и Ширајев (2014) обновили су овај термин и оживели академско интересовање обрађујући и упоређујући различите историјске догађаје атентата на карактер.

Карактеристике Атентати на карактер су по дефиницији намерни; њихов циљ је да науде угледу појединца у очима других. Случајно нарушавање нечије репутације, на пример неопрезном примедбом, не спада у оквире атентата на карактер. Будући да се тичу угледа, ови напади су по дефиницији јавне природе. Приватно вређање некога такође не представља атентат на карактер.

Свако уништавање репутације неизоставно укључује пет аспеката или покретачких снага: нападача, мету, медиј(е), публику и контекст. Контекст се може односити на политички систем у коме се напади дешавају, културно окружење, ниво технологије или било који други фактор који одређује тип напада.

Многи атентати на карактер одвијају се у политичкој сфери, посебно током предизборних кампања. Међутим, феномен није ограничен само на то окружење. Жртве могу бити верске вође, научници, спортисти, звезде или друге јавне личности. Штавише, атентат на карактер не изгледа везан за одређену културну средину, већ представља готово универзални феномен, присутан у многим, ако не и већини, земаља у различитим епохама.

Атентати на карактер могу се класификовати према различитим критеријумима. Према хијерархији разликују се хоризонтални атентати (када нападач и мета имају приближно исту моћ и ресурсе) и вертикални (када постоји велики диспаритет моћи). Према временском тренутку, атентати могу бити у реалном времену или постхумни, при чему се ови други често спроводе ради дискредитације идеологије или наслеђа преминуле особе. У политичким кампањама чести су директни и индиректни напади, који могу бити опортунистички или део дугорочне стратегије „тровања”.

Проучавање Икс и Ширајев (2014) обрађују неколико модела из политичких наука како би објаснили мотивацију за атентат на карактер из угла нападача. Сматрају да је мотивација нападача често заснована на намери да се мета психолошки уништи, или да се смањи њена јавна подршка или шансе за успех у политичком надметању. На пример, током избора, напади се често користе за утицај на неодлучне бираче, стварање неизвесности код колебљивих бирача или спречавање осипања сопствених присталица. Тиме ови напади постају ефикасно средство за манипулацију бирачима.

У основи, напад на нечији имиџ, углед или бренд зависи од перцепције циљане публике. Студије у домену мотивисаног закључивања показују да су бирачи веома селективни према ономе што сматрају „веродостојним” информацијама, радије прихватајући оно што је у складу са постојећим ставовима. Хибридни модел обраде сугерише да бирачи формирају утиске о кандидату, или одговор на напад на његов имиџ, путем две врсте информација: ажурираних и „ад-хок”. Анксиозност или емотивно стање неодлучности може изазвати промене у ставу бирача.

Атентат на карактер такође треба сагледати у вези са студијама имиџа. У кризним ситуацијама, организације и лидери су посебно рањиви на нападе путем детаљних провера и критика које доводе у питање њихов легитимитет или друштвену одговорност. Њихов углед се потом процењује на „суду јавног мњења”, који се фокусира на јавно истакнуте принципе попут етике, друштвених или политичких вредности. Ситуациона кризна комуникацијска теорија (SCCT) је посебно применљива у овом контексту, како у организационим, тако и у политичким окружењима. Теорија сугерише да ниво претње по углед варира у зависности од тога да ли јавност верује да је организација изазвала кризу, од историјата кризе и од претходног имиџа организације.

Нарцизам

Према Д. Томасу, атентат на карактер је намеран покушај, обично од стране нарциса или њихових сазависника, да утичу на приказивање или углед особе на начин који наводи друге да развију изразито негативну или недопадљиву перцепцију о њој. То обично укључује намерно претеривање или манипулацију чињеницама, ширење гласина и намерно дезинформисање како би се представила неистинита слика о циљаној особи, те неосновану и прекомерну критику.

Треба напоменути да етикетирање или дијагностификовање појединца као „нарциса” такође може бити употребљено као начин напада на некога, с обзиром на негативне конотације повезане са тим термином, што га чини ефикасним средством стигматизације.

Психопатија на радном месту

Аутори књиге „Змије у оделима: Када психопате крену на посао” описују петфазни модел како типични радни психопата напредује и одржава моћ. У четвртој фази (конфронтација), психопата ће користити технике атентата на карактер како би остварио свој циљ.Baibak, P; Hare, R. D. Snakes in Suits: When Psychopaths Go to Work (2007).

У политици У политици, атентат на карактер обично је део намерне и смишљене клеветничке кампање са циљем нарушавања угледа и кредибилитета особе или групе. Сврха таквих кампања је обесхрабривање или слабљење базе подршке мете, као и присиљавање мете да реагује трошећи време, енергију и ресурсе. Према „Вашингтон посту”, републиканци су овај метод политичког деловања користили у претераној мери. Џорџ Буш је током републиканских примарних избора подстицао гласине да је његов главни противкандидат, Џон Мекејн, отац „ванбрачног” детета са Афроамериканком. Много раније, према историчару Рику Шенкману, пракса датира још од трећих председничких избора, када је Томас Џеферсон морао да се бори против оптужби да је имао децу са једном од својих робиња.

Атентат на карактер је такође начин вођења негативне кампање. У САД, opposition research подразумева прикупљање информација о особи како би се она могла дискредитовати. Клеветничка кампања користи лажне или искривљене информације, а скандали се могу надувавати како би се особа компромитовала неоснованим или преувеличаним умешаношћу у негативан догађај. Уобичајене технике негативне кампање укључују представљање противника као превише попустљивог према криминалцима, непоштеног, корумпираног или чак опасног по нацију. Једна од тактика је и оптуживање супротне стране да води негативну кампању, чиме се скреће пажња и истичу сопствене квалитете.

Оптуживање противника за атентат на карактер може имати политичке користи. Током саслушања за номинацију Кларенса Томаса за Врховни суд САД, присталице су тврдиле да су и Кларенс Томас и Анита Хил били жртве атентата на карактер.

У тоталитарним режимима Ефекат атентата на карактер који покреће појединац није једнак ономе који спроводи држава. Уништавање угледа од стране државног апарата, потпомогнуто политичком пропагандом и културним механизмима, може имати далекосежније последице. Један од раних знакова спремности друштва да допусти чињење злочина (па чак и масакре) уз потпуни имунитет јесте када влада фаворизује или директно подстиче кампању усмерену на уништавање достојанства и угледа својих противника, а јавност без поговора прихвата њене наводе. Мобилизација ка уништавању угледа противника представља увод у мобилизацију насиља ради њиховог поништења. Генерално, званична дехуманизација претходи физичком нападу на жртве.

Специфични примери обухватају Церзецунг, који је спроводила тајна служба Штази у Источној Немачкој, и компромат у Русији. Ова појава је такође била распрострањена током Црвене панике у Сједињеним Америчким Државама, где су је спроводили и влада и медији.

У медијима „Вашингтон пост” сматра да Републиканска странка иде веома далеко у пракси атентата на карактер и да Доналд Трамп ту праксу доводи до екстрема.

Међународно друштво за проучавање атентата на карактер Међународно друштво за проучавање атентата на карактер (ISSCA) специјализовано је за академско проучавање и истраживање начина на који се напади и атентати на карактер изводе како у историји, тако и у савремено доба. У јулу 2011. године, научници из девет земаља окупили су се на Универзитету у Хајделбергу, у Немачкој, да би расправљали о „уметности клевете и дифaмације у историји и данас”. Формирали су групу за проучавање атентата на карактер кроз векове. Група је укључивала историчаре, политикологе и политичке психологе.The International Society for the Study of Character Assassination https://characterattack.wordpress.com

Лабораторија за истраживање атентата на карактер и политику репутације (CARP) Основана 2016. године у сарадњи са ISSCA, Лабораторија за истраживање атентата на карактер и политику репутације (CARP) окупља научнике из области психологије, историје, комуникација и односа с јавношћу. Са истраживачима са Универзитета Џорџ Мејсон, Универзитета у Балтимору и Универзитета у Амстердаму, CARP тим се фокусира на три главне димензије: истраживање историјских и савремених примера атентата на карактер; образовање академске и шире јавности о узроцима, утицајима и превенцији атентата на карактер; и процену ризика ради утврђивања рањивости и стратегија за ублажавање последица за јавне личности забринуте за своју репутацију. CARP лабораторија такође објављује блог и повезана је са Глобалним пројектом неформалности, водећим онлајн ресурсом за светске јавне тајне, неписана правила и скривене праксе, широко дефинисане као „начини да се ствари обаве”.

Године 2017. и 2019, CARP је био домаћин две међународне конференције које су окупиле бројне америчке и међународне истраживаче и академике који проучавају различите аспекте атентата на карактер. Зборник и извештај са CARP конференције 2017. „Атентат на карактер у теорији и пракси” доступни су на веб-сајту Универзитета Мејсон.

Конференција CARP 2019. „Атентат на карактер и популизам: Изазови и одговори” садржала је кључне доприносе практичара из области кризног менаџмента, новинарства и односа с јавношћу. Догађај је привукао научнике из двадесет земаља света.

Године 2019, CARP лабораторија објавила је свој први приручник под називом „Раутлеџов приручник о атентату на карактер и управљању репутацијом”.

Види још

Црна пропаганда Damnatio memoriae Корпоративни друштвено-политички активизам Поштена игра (сајентологија) Холивудска црна листа Информационо ратовање Компромат Макартизам Бучна истрага Pittura infamante Клеветничка кампања Социјално подривање Лични напад Тонско полицирање Церзецунг

Референце

Литература

Спољашње везе Међународно друштво за проучавање атентата на карактер (ISSCA) Лабораторија за истраживање атентата на карактер и политику репутације (CARP)

Категорија:Злоупотреба Категорија:Агресија Категорија:Психолошко злостављање