Доња Стубица (), некадашњи утврђени град у Хрватској, код истоименог села око 19 км северно од Загреба.

Историја

Властелинство и дворац Властелинство Доња Стубица први пут се помиње 1209. у даровници угарског краља Андрије II загребачком жупану Вратиславу из рода Ача или Арландоваца, као део великог Суседградско-стубичког властелинства са седиштем у Суседграду. Утврђење у Доњој Стубици () први пут се помиње двадесетих година 16. века, приликом увођења у посед Стефана Дешхазија, који га је добио у мираз преко своје жене из породице Хенинг. После 1534. краљ Фердинанд Хабсбуршки узастопно даје Суседград и Стубицу у залог свом војсковођи Хансу Кацијанеру (1537), дипломати Јеролиму Ласком (1540) и царинику Луки Секељу (1542). Најзад, 1551. Суседград и Стубица су враћени наследницима Арландоваца, породицама Батори и Хенинг, које су заједнички уживале приходе од целог поседа. Продаја Баторове половине имања Фрањи Тахију (1564) довела је до феудалног рата Тахија и Хенинга, који је кулминирао Сељачком буном 1573. Породица Хенинг је 1584. исплатила Тахијеве наследнике и завладала целим имањем, али га је одмах затим поделила на 5 делова својим наследницима, чиме је велико Суседградско-стубичко властелинство престало да постоји.

У историјским изворима мини|Грб породице Хенинг. У свим сачуваним документима из 16. века, Доња Стубица се доследно назива дворцем (), док се оближњи Суседград назива утврђеним градом (). Та разлика сведочи о знатно мањем војном значају, тако да је Доња Стубица свакако била далеко мања и слабије утврђена. Доњостубички замак (castellum Also Zthwbycza) већ је у првој половини 16. века био без икаквог војног значаја. Јеролим Ласки је 1540. године предложио краљу да се дворац спали, јер се рушио због труле дрвене грађе и јер није било потребе за тврђавом на том подручју. Доњостубички замак је обновљен у доба породице Хенинг, али ни тада није био прилагођен за озбиљнију одбрану. Током сељачке буне 1573. замак су заузели и већим делом уништили побуњени сељаци.

О изгледу замка мало се зна. У сачуваном инвентару од 1. марта 1564, помиње се велики подрум испод дворца () и варошица () уз њега, као и бедем поред дворца (). У замку су чуване велике залихе вина, пшенице, зоби и сувог меса (11 целих сланина и 22 шунке).

Археолошка открића мини|Грб породице Тахи. Археолошка истраживања започета су 2008. на локалитету Стари Град у Доњој Стубици, око 300 м изнад самог центра села, на узвишењу висине 208 м и површине око 3.000 м2, са још видљивим траговима одбрамбеног јарка. Откривени су темељи средњовековног утврђења четвртастог облика из 14. века, са једном четвртастом каменом грађевином/кулом на западној страни (унутрашњих димензија 6x5,5 м, са потпорним стубом у средини за горњи спрат) и траговима дрвене палисаде и дрвене грађевине у средини, које показују трагове пожара, док је у другој фази градње (друга половина 16 века - рани 18. век) додата још једна четвртаста камена грађевина/кула на југозападној страни. Утврђење је са југа, истока и запада окружено одбрамбеним јарком дубине до 3 м и ширине до 10 м. У јарку је нађена стаклена чаша са урезаном лављом главом, као и две посуде од мајолике са уписаним годинама 1607. и 1682. На западној страни јарка откривен је темељ правоугаоне дрвене куле (димензија 1,5x4,5 м) од укопаних греда ширине 10-20 цм. Верује се да су јарак и дрвена кула изграђени крајем 15. или почетком 16. века. Ту су нађени и врх стреле за самострел и новац датиран између 1565. и 1569. године, као и пушчане и пиштољске кугле од олова.

Поседи По пореском попису Загребачке жупаније из 1507. године, властелинство Доња Стубица () имало је 80 пореских димова, у поседу удовице Андрије Хенинга, а локални свештеник држао је још 8 димњака, док је оближњи Суседград (у власти Хенинга) имао чак 157 димњака. Попис из 1509. наводи 63 димњака за Доњу Стубицу () и још 10 за локалног свештеника, а 149 за Суседград, све ослобођено пореза. Попис из 1517. наводи исти број димњака (7 за свештеника), али у поседу грофа Матије Франкопана. Попис из 1520. наводи 65 димова у Доњој Стубици, у поседу удовице Маргарете Банфи, са 20 хрватских досељеника и 19 сиромаха. Попис из 1533. наводи 40 димњака у Доњој Стубици и 150 у Суседграду, у поседу Стефана Дешхазија. Пописи из 1543, 1546. и 1553. наводе 175-180 димњака у Суседграду и 76-79 у Доњој Стубици, у поседу Луке Секеља. Каснији попис из 1553. наводи исти број димова, али су оба имања у поседу породице Батори. Попис из 1554. наводи оба имања у заједничком поседу породица Батори и Хенинг. Попис из 1566. наводи Суседград са 185 димњака и Доњу Стубицу са 80 димњака, у заједничком поседу породице Хенинг и Фрање Тахија. Попис из 1567. додаје још 18 димњака за Суседград и још 22 за Доњу Стубицу. Попис из 1568. наводи поседе дворца Доња Стубица () са 102 димњака и поседе тврђаве Суседград () са 203 димњака у заједничком поседу краља и Фрање Тахија. Исто стање наводи се и у попису из 1570, осим што је број димњака у Суседграду сапо на 200. Попис из 1573. одаје последице Сељачке буне: Доња Стубица у поседу Фрање Тахија и удовице Хенинг има 62 димњака, са 45 спаљених и опљачканих и 25 потпуно напуштених димњака. Суседград је пописан по селима: Запрешић (22 димњака), Подгорје (22), Брдовец (105), Пушча (60 димњака, 33 осиромашена), Стењевац (20 димњака, 14 спаљених и пустих), Новак (7 димњака, 16 спаљених), Стопник (16 димњака, 15 спаљених) и црквени посед Мириње (4 димњака, 3 опустошена). По попису из 1600. године, властелинство Доња Стубица () имало је укупно 232 сељачке и кметовске куће, са 16 различитих власника, од којих су највећи били гроф Павле Грегоријанец (53 куће), Никола Малекоци (50 кућа), Иван Раткај (26 кућа) и удовица грофа Ференца Новака (26 кућа).

Референце

Литература

Спољашње везе

Музеј сељачких буна, Горња Стубица Музеј сељачких буна Muzej seljačkih buna, Gornja Stubica (Video obilazak) Muzej seljačkih buna u Stubici Muzej seljačkih buna DVORAC ORŠIĆ sjedište priče o SLOBODI i borbi za ISTINU i PRAVDU. Priča o SELJAČKOJ BUNI

Категорија:Бивши градови Категорија:Тврђаве у Хрватској