Хомоеротизам је истакнута тема у грчко-римској митологији, са многим митовима који приказују интимне и романтичне везе између мушкараца. Ово је праћено сродним мотивима као што су кросдресинг (преоблачење), андрогинија и флуидни изрази рода и идентитета.

Ови митови су описани као пресудно утицајни на западну ЛГБТК+ књижевност, при чему су оригинални митови стално поново објављивани и изнова писани, а везе и ликови су служили као иконе. У поређењу с тим, лезбијске везе се ретко налазе у класичним митовима.

Хомосексуалност и бисексуалност Аполон, бог музике и пророчанства, често је призиван да благослови хомосексуалне заједнице.Christine Downing, Myths and mysteries of same sex love Због својих бројних истополних веза, у модерно доба сматра се покровитељем хомосексуалне љубави. Аполона је такође Ендру Калимах назвао „шампионом мушке љубави”.Andrew Callimach, Lovers' Legends: The Gay Greek Myths Други богови се понекад сматрају покровитељима хомосексуалне љубави између мушкараца, попут богиње љубави Афродите и богова у њеној пратњи, као што су Ероти: Ерос, Химерос, Антерос и Потос. Ерос је такође део трија богова који су играли улоге у хомоеротичним везама, заједно са Хераклом и Хермесом, који су мушким љубавницима даровали квалитете лепоте (и оданости), снаге и елоквенције. Поезија Сапфе садржала је снажну оданост Афродити као и истополној љубави између жена, што је довело до тога да Афродита буде идентификована као богиња заштитница лезбијки.

Списак хомосексуалних љубавника

Ахилеј и АнтилохФилострат, Слике, (2.7.1) Ахилеј и Патрокло Агамемнон и АргинКлимент Александријски, Протрептик II.38.2 Аменија и Нарцис Аполон и АдметКалимах, „Химна Аполону” Аполон и АдонисПтолемеј Хефестион, Нова историја, књига 4 (сажетак из Фотијеве Библиотеке 190) Аполон и БорејВалерије Флак, Аргонаутика 4.465 Аполон и БранхКонон, 33 Аполон и КарнПаусанија, Опис Грчке, 3.13.4–5 Аполон и КипарисОвидије, Метаморфозе, 10 Аполон и ХеленФотије, Библиотека Аполон и Хијацинт Аполон и Хименеј Аполон и ИјапидВергилије, Енејида, 391-394 Арес и АлектрионЛукијан, Gallus 3. За мит видети и схолијасту уз Аристофанове Птице 835; Евстатије, Ad Odysseam 1.300; Аусоније, 26.2.27; Либаније, Progymnasmata 2.26. Артемида и КалистаПсеудо-Хигин, De Astronomica 2.1.1. Асклепије и ХиполитКлимент Александријски, Clementina Homilia, V, 15. Атина и МирмексСервијев коментар на Вергилијеву Енејиду 4.402 Атис и ЛикабасОвидије, Метаморфозе, 5 Бореј и Хијацинт Кефал и ПтерелајСтрабон, Географија 10.2.9 Хирон и ДионисФотије, Библиотека, 190.33 Клеострат и МенестратПаусанија 9.26.7 Кикно и ФаетонтОвидије, Метаморфозе, 2, 367 sqq. Кикно и ФилијеАнтонин Либерал, Метаморфозе, 12 Кидон и КлитијеВергилије, Енејида 10.325 Дионис и Ампел Дионис и Просимно Дионис и СтафилСуда s.v. Enekheis: "Stafulos o eromenos Dionusou" Еурибар и АлкионејАнтонин Либерал, Метаморфозе, 8 Еуксинтет и ЛеукокомаПлутарх, Amatorius 20 Хефест и Пелеј Херакле и Абдер Херакле и ДиомСтефан Византинац, s.v. Diomeia, Kynosarges Херакле и ЕуристејАтенеј, Гозба софиста, 13.80 Херакле и Хила Херакле и Јолај Херакле и НесторФотије, Библиотека, 190.10 Хермес и АмфионФилострат Старији, Слике 1. 10 Хермес и Крок Хермес и ПерсејПсеудо-Хигин, De Astronomica 2.12. Хермес и ПолуксФотије, Библиотека одломци - GR Хеспер и ХименејServ. Ecl. 8.30 Хименеј и Аргин Хипнос и ЕндимионЛикимније, Фрагмент 771 (из Атенејеве Гозбе софиста) Јанта и Ифида Калам и КарпНоно, Дионизијака Лај и Хрисип Марсија и ОлимпПсеудо-Плутарх, О музици, 7.Филострат, Животи софиста, 2.5.5. Мелет и ТимагораПаусанија 1.30.1 Миној и АтимнијеПсеудо-Аполодор, 3.1.2 Миној и ГанимедАтенеј, Гозба софиста, 13.77 Миној и МилетАнтонин Либерал, Метаморфозе, 30 Миној и Тезеј Нис и Еуријал Орест и ПиладЛукијан, Ероти Орфеј и Трачани Орфеј и Калаис Пан и Дафнис Парис и АнтејЛикофрон, Александра 134. Полифем и СиленЕурипид, Киклоп 580—585. Посејдон и НеритЕлијан, О животињама, 14. 28 Посејдон и Пелопс Полид и Глаук Радамант и ТалСуда s.v. Тета 41. Θάμυρις. Сарпедон и Атимније Сарпедон и Милет Силван и Кипарис Тантал и Ганимед Тамирис и ХијацинтПсеудо-Аполодор, 1. 3.3. Тезеј и ПиритојОвидије, Хероиде, 4 Зефир и Кипарис Зефир и Хијацинт Зевс и Ает Зевс (Артемида) и Калиста Зевс и Еуфорион Зевс и Ганимед

Пол и род мини|Тиресија удара две змије штапом и бива претворен у жену од стране Хере. Гравира чији је аутор Јохан Улрих Краус (око 1690). Преузето из Die Verwandlungen des Ovidii (Овидијеве Метаморфозе).

Трансродност Тема промене пола такође се јављала у класичној митологији. Разлог за трансформацију варира, као у случају Сипројета (Σιπροίτης), ловца са Крита, ког је Артемида претворила у жену након што је видео богињу како се купа/нагу.Антонин Либерал, цитирано од стране Франсиса Селорије. .

Такође је постојао мотив жене која мора да се преруши у мушкарца, а касније је мистериозне силе (углавном богови) претворе у биолошког мушкарца. У случајевима Ифиде и Леукипе, мајка жене је била под притиском (од стране супруга) да роди мушко дете, тако да је протагониста био приморан да се представља као мушкарац од рођења. Касније у животу, мушкост је „додељена” кроз благослов божанства (Јунона/Хера у Ифидином случају и Лето у Леукипином).

Кенеј и Местра, који су обоје били партнери бога (Кенеј је био жртва силовања од стране Посејдона/Нептуна, а Местра љубавница истог бога), добили су мушкост од поменутог бога. Местра је, међутим, имала способност да добровољно мења облик, уместо да остане у мушком облику попут Кенеја и других примера изнад.

Тиресија је, с друге стране, постао жена јер је ударио пар змија које су се париле, изазвавши незадовољство Хере, која га је казнила претворивши га у жену. Касније му је казна укинута, било зато што је поново згазио змије које се паре или их је избегао, те је поново постао мушкарац. У другој верзији, Тиресијина промена пола била је узрокована расправом између Зевса и Хере, у којој су дебатовали о томе да ли мушкарац или жена имају веће задовољство у сексу, па су га претворили у жену како би експериментисали.

Кенеј Ифида Леукипа Местра Сипројет Тиресија

мини|Мозаик Хермафродита, Северна Африка, римски период, 2—3. век. мини|Тањир који приказује андрогиног Диониса (приказаног овде са грудима налик женским) са Аријадном и сатиром (или Хераклом). Иран, Сасанидска династија, 5—7. век. Сребро и позлата. Колекција Националног музеја азијске уметности

Андрогини и интерсекс особе Према Лији ДеВун, „традиционални Хипократов / Галенов модел полне разлике – популаризован од стране касноантичког лекара Галена и доминантна теорија током већег дела средњег века – посматрао је пол као спектар који је обухватао маскулинске мушкарце, феминизиране жене и многе нијансе између, укључујући хермафродите, савршен баланс мушког и женског”. ДеВун ово супротставља Аристотеловом виђењу интерсекса, који је тврдио да „хермафродити нису били средњи пол већ случај удвостручених или сувишних гениталија”, што је касније утицало и на Тому Аквинског.

Хермафродит (чије је име и порекло речи хермафродит), син Хермеса и Афродите, сматра се богом хермафродита и интерсекс особа. Хермафродит је приказиван као крилати младић са мушким и женским особинама, то јест, обично женским бутинама, грудима и стилом фризуре, те мушким гениталијама.

Диониса је Роберто Ц. Ферари 2002. године у Encyclopedia of Gay, Lesbian, Bisexual, Transgender, and Queer Culture назвао „богом заштитником хермафродита и трансвестита”. У старогрчкој и римској књижевности често се описује као ефеминизиран или женскаст. Према Едипу Сенеке Млађег, Дионис је као дете носио женску одећу како би избегао Херин гнев, а чак и након што је одрастао и помирио се с њом, наставио је да носи и фаворизује женску одећу и украсе.Сенека, Едип, 420 Сатиричар Лукијан исмева његову феминизираност у Разговорима богова и Скупштини богова. У Орфичкој химни 41, богиња Миса се помиње као аспект Диониса, који је описан као „мушко и женско” (ἄρσενα καὶ θῆλυν).

Аполон је био још један бог са ефеминизираним особинама. Каже се да су његови образи и брада меки и нежни.Калимах, Химна АполонуЛукијан, Разговори богова Био је без браде и носио је дугу косу, што му је давало женствен изглед. У једном од његових митова, исмевају га јер се облачио у женску одећу, док су његову сестру близнакињу Артемиду исмевали јер је изгледала мужевно и грубо.

Поред Диониса/Мисе, неколико богова се у Орфичким химнама назива „и мушко и женско” или „и женско и мушко”, укључујући Селену,Орфичка химна 8 АтинуОрфичка химна 31 и Адониса.Орфичка химна 55 На Кипру и у Атини обожаван је аспект Афродите са мушким гениталијама и у неким случајевима са брадом, зван Афродитус. Макробије (око 400. године н. е.) написао је у својим Сатурналијама, поглавље 3.8.2: На Кипру се такође налази статуа Венере, која има браду, обликована је и обучена као жена, са скиптром и мушким гениталијама, и они је замишљају и као мушкарца и као жену. Аристофан је назива Афродитус, а Левије каже: Обожавајући, дакле, негујућег бога Венеру, било да је мушко или женско, баш као што је Месец негујућа богиња. У својој Атиди, Филохор, такође, наводи да је она Месец и да јој мушкарци приносе жртве у женској одећи, а жене у мушкој, јер се сматра да је и мушко и женско.Macrobius; Kaster, Robert A. (2011), . Volume 2, Harvard University Press;

Агдистис (Кибела) Афродитус Енареје Хермафродит Махлије Фан Салмакида Скити Венус Барбата Венус Кастина

Види још

ЛГБТК+ теме у митологији ЛГБТК историја Хомосексуалност у античкој Грчкој Хомосексуалност у старом Риму Религија и хомосексуалност Религија и трансродност

Референце

Литература

Категорија:Класична митологија *