У аналитичкој филозофији, антиреализам је став да истинитост исказа почива на његовој доказивости кроз унутрашње логичке механизме, као што су принцип контекста или интуиционистичка логика, у директној супротности са реалистичким схватањем да истинитост исказа почива на његовој кореспонденцији са спољашњом, независном стварношћу.Realism (1963) У антиреализму, ова спољашња стварност је хипотетичка и не претпоставља се.Truth (1959) p. 24 (postscript)Blackburn, Simon ( 2008). "realism/anti-realism", The Oxford Dictionary of Philosophy, 2nd ed. revised, pp. 308–9. Oxford.
Постоји много варијетета антиреализма, као што су метафизички, математички, семантички, научни, морални и епистемолошки. Термин је први артикулисао британски филозоф Мајкл Дамет у аргументу против облика реализма који је Дамет видео као „безбојни редукционизам“.Realism (1963)
Антиреализам се, у свом најопштијем смислу, може схватити као супротност општем реализму, који заступа став да карактеристични објекти одређене области постоје и поседују својства независно од нечијих уверења и концептуалних шема. Начини на које антиреализам одбацује ове врсте тврдњи могу се драстично разликовати. Будући да то обухвата исказе који садрже апстрактне идеалне објекте (тј. математичке објекте), антиреализам се може применити на широк спектар филозофских тема, од физичких објеката до теоретских ентитета науке, математичке тврдње, менталних стања, догађаја и процеса, прошлости и будућности.Realism (1963)
Референце
Спољашње везе
Semantic challenges to realism in the Stanford Encyclopedia of Philosophy
Категорија:Идеализам Категорија:Филозофски реализам